Пред Посебним одељењем Основног суда у Приштини настављено је суђење у случају против Жарка Зарића и Момира Пантића, оптужених за ратни злочин на подручју општине Исток 1999. године.
За данас је планирано испитивање сведока тужилаштва. Суђење двојици Срба из Истока је 28. октобра враћено на почетак због промене састава Судског већа.
Сведок Ђедет Пепај истакао је да је Жарко Зарић био одговоран за полицијске пунктове, и да они нису смели да обрађују земљу.
“Марта 1998. су опколили цело насеље, ја сам био у собу, развили су врата, затим су у собу ушла 7,8 полицајаца и пребили су ме. Када су ме извели у двориште мене, мог оца и брата су избацили на улицу, видео сам како избацују људе из кућа, све мушкарце из насеља, ту су били и Пантић и Зарић. Препознао сам их обојицу. Водили су нас у станицу полиције, један старији човек из насиља питао је Жарка где води младе из насеља, а он је рекао да више немају комшије Албанце. У станици смо били нас 12,13, био сам са својом браћом и рођацима, испитивали су нас, пребијали и онда су нас пустили јер нису нашли оружје”, рекао је сведок.
Сведок је објаснио да су његовог оца убили.
Додао је да је комшију Мифтара питао да ли је препознао неког од оних који су пуцали, а да је он одговорио да је Жарко био ту.
“Не знам јел он пуцао, али Мифтари је рекао да је био ту”, рекао је сведок.
Како је истакао када је хтео да сахрани оца, дошла је полиција и насилно га узела, одвела на гробље и сахранила његовог оца, у како је истакао, плиткој рупи. Са његовим оцем, додао је, сахрањен је и Гани Пепај.
На питање тужиоца како су били обучени полицајци који су упали у његову кућу, Пепај је рекао да су сви били у униформи, осим Пантића, као и да су сви били наоружани.
Каже да док су га тукли, није смео да се окрене да види чиме су га ударали.
На питање да ли се сећа по ком деловима тела су га ударали, рекао је да су га ударали у пределу главе, и да од тада има проблеме.
“По леђима су ме ударали пушкама, ногама”, рекао је сведок.
На питање да ли је препознао неког од полицајаца који су упали у његову собу, сведок је рекао да од њих никога није препознао.
На питање тужиоца колико полицајаца је могао да види када су их избацили на улицу, сведок је рекао рекао је да је цела улица била пуна полицајаца.
Поновио је да су сви били у униформи полиције, осим Момира Пантића, који је био близу њега.
На питање да опише како је изгледао Пантић, он је рекао да је био у кожном јакни и имао је оружје кратак шкорпион у унутрашњем џепу јакне.
На питање како је изгледао Зарић, сведок је одговорио да је био у полицијској униформи са калашњиковим.
Додао је да је Пантић био руководиоц полиције у Истоку, док је Зарић био полицајац и руководиоц полицијске станице у Љубожду као и руководиоц на пунктовима.
На питање да је Зарића и Пантића познавао од раније, сведок је истакао потврдно, и да је Зарић живео 200 метара од његове куће, док је Пантић из Црца, села близу његовог.
Додао је да је познавао Зарићеву браћу, и да је његов брат Тоша био полицајац.
“Убијен ми је отац, све куће су спаљене, и дан данас је тако и имам проблема са главом, то су последице овог догађаја”, рекао је сведок.
На питање адвоката Милоша Делевића колико је изјава дао у вези са овим догађајем, сведок је одговорио да је дао неколико изјава од времена након рата.
“Дао сам их полицију и Кфору”, рекао је сведок.
На питање јел се сећа када је то било, сведок је рекао да је задњи пут дао изјаву пре две или три године, али да је сваке друге или треће године од рата давао изјаву у полицији у Истоку и Пећи.
Делевић је затражио да се реши претходно питање, јер има само једну изјаву овог сведока, и да суд пита тужиоца да ли има још неку изјаву.
Тужилац је такође навео да постоји само једна изјава сведока из 2022. године.
На питање адвоката да ли поседује своју изјава, сведок је одговорио одрично, док је на питање да ли је у свим својим изјавама поменуо Момира Пантића, сведок је одговорио потврдно.
“На питање инспектора да ли сте познавали неког од српских полицајаца на дан хапшења, да ли се сећате кога сте све навели”, упитао је Делевић.
“Жарко, Момир, Тоша, био је један Буцко, али и неке друге којима не знам име”, рекао је сведок.
Делевић је, читајући део изјаве, констатовао да сведок није поменуо име Момир Пантић.
На питање зашто није поменуо Пантића, сведок је одговорио да можда инспектор то није записао, али да га је поменуо.
Делевић је истакао да ни у једном одговору, Пантић није поменут, док је сведок одговорио да у вези са случајем његовог оца није поменуо Пантића, само Зарића.
На питање да ли је у сродству са Неџмедином Пепајем, сведок је рекао да му је он брат од стрица, и да му је познато да је он сведочио у овом поступку, али да никада нису разговарали о томе, јер се ретко виђају.
На питање где се тачно налазио Пантић на дан који је ранио спомињао у сведочењу, сведок је рекао испред нас, сведок је рекао да га је видео када су их прислонили на зид куће, и да је био удаљен од њега два, три метара.
На питање зна ли ко је био командир полицијске станице у Истоку, сведок је рекао да је Пантић био руководилац, али да није видео документ о томе, али да је вели Исток знао да је он командир полиције.
Сведок је истакао да није имао никакве лични сукоб са Пантићем, и да ни од кога није добио инструкције шта да говори на данашњем рочишту.
На питање Делевића да ли су сви полицајци које је видео тог дана били из полицијске станице у Истоку, сведок је истакао да је оне које је он видео били одатле.
Момир Пантовић упитао је сведока када су се упознали, а сведок је одговорио да се никада нису упознали.
На питање када га је видео први пут, а када последњи, сведок је рекао први пут пре рата у Истоку, а задњи пут након што их је полиција.
“Још једном сам га видео када смо организовали један протест. Били смо на путу ка Истоку, он је изашао са полицијом. Задњи пут сам га ту видео”, рекао је сведок.
На питање да ли га је некада видео у униформи, сведок је рекао да га је деведесетих година видео у Истоку.
Пантић је упитао сведока да ли се обратио лекару због задобијених повреда, сведок је рекао да, и да мисли да се лекар звао Џафер.
На питање како је знао да се оружје које је имао било шкорпион ако је било испод јакне, сведок је рекао да је било кратко оружје, и да је сазнао да се зове шкорпион током рата.
На питање заштитника сведока да ли се осећа оштећеним, сведок је истакао да се осећа оштећеним и да тражи одштету.
У обраћању суду, оптужени Момир Пантић одбацио је одговорност за наводе из оптужнице, рекавши да је са места командира полиције у Истоку смењен у марту 1999. године, због заштитничког односа према више од 200 Албанаца из више околних села, који су враћени са границе са Албанијом.
Пантић је рекао да је 22 године из Краљева, где живи као расељено лице, долазио у Исток, односно у родно село Црнце, те да се редовно одазивао на све позиве тужилаштва у Пећи. Сматра да је процес против њега и Зарића политички монтиран. Зарић из села Љубожде у општини Исток ухапшен је 5. августа 2023. године у свом селу.
Дан пре Зарића на Мердару је ухапшен Момир Пантић из Истока, а на терет му се ставља командна одговорност за одређене догађаје који су се десили током рата на Косову 1999. године, у општини Исток.
Према оптужници која је подигнута 1. септембра 2024. године, бивши начелник полицијске станице у Истоку Момир Пантић и бивши полицајац Жарко Зарић терете се за саизвршилаштво кривичног дела „ратни злочин против цивилног становништва“.
