Ливија Екмечић и Сања Драгићевић Бабић, које су поријеклом из Пребиловаца, стоје иза представљања о Пребиловацима које је одржано младима у Француској.
Вишеструко награђивани, документарни филм „Пребиловци, тамо и камен има ожиљак“, ауторке Сања Драгићевић Бабић, (продукција Радио-телевизија Србије), приказан је студентима и професорима на Универзитету у Стразбуру, на позив проф. др Ливије Екмечић, која предаје српски језик на том универзитету. На том универзитету, али и на Сорбони у Паризу ауторка филма одржала је предавање посвећено раду на филму за који је написала сценариј и професији новинара. Завичајни портал сазнаје да постоје планови да се филм, који је преведен на француски, прикаже и на другим француским универзитетима и институцијама у тој земљи.
Ово је, колико се зна, први пут да се на неком од европских универзитети чује прича о овом херцеговачком селу у којем и камен, а не само преживјели, носи ратни ожиљак. То све захваљујући проф. др Ливији Екмечић, која је и сама потомак настрадалих у Пребиловцима 1941. године. То што је филм представљен на француском језику омогућило је студентима из различитих земаља да се непосредно упознају са причом о Пребиловцима и њиховом страдању.
Упечатљив утисак пројекција филм, која је одржана 7. маја 2026. године, оставила је на стране студенте, који су први пут чули са трагичну историју села. Француска студенткиња, Шахиназ Суфи, рекла је да је овај филм омаж и израз поштовања српским жртвама, али не само њима.
– Мислим да смо заиста осјетили љубав коју је ауторка желела да пренесе кроз ова свједочења. Осјетили смо трауме које се преносе генерацијски, с кољена на кољено. Ја нисам српског поријекла и апсолутно нисам имала представу о томе шта се догодило, о том масакру, о том геноциду. Мислим да је цијела екипа која је радила на филму, на прави начин одала пошту жртвама и било је веома дирљиво то видјети, јер се на крају слави љубав, али и човјечност“, рекла је Шахиназ Суфи у изјави за јутрањи програм РТС.
У разговору након пројекције, студенти су истакли да је велика вриједност филма управо у томе што не шири мржњу, већ говори о достојанству жртава и побједи живота над смрћу. Према њиховим ријечима, филм носи снажну универзалну поруку о памћењу, људском страдању и потреби да се овакве трагедије никада не понове.
 |
Професорка Српског језика на Катедри у Стразбуру, Ливија Екмечић, организовала је приказивање филма. Истакла је да је веома важно да се млади људи упознају са трагедијом Пребиловаца.
Одговарајући на питање, колико је важно да се прича о српском страдању чује на европским универзитетима, међу младим људима који долазе из различитих култура и народа, Сања Драгићевић Бабић је, поред осталог, рекла.
– Важно је због истине. А истина, када се дуго прећуткује, почиње да личи на лаж. Зато је важно да млади људи у Стразбуру, Паризу или било гдје у Европи чују за Пребиловци. Не да би некога мрзили, него да би разумјели. Не да би учили историју освете, већ историју опомене. Када страни студенти чују да је једно село готово избрисано само зато што је припадало једном народу и једној вјери, онда они више не гледају. Ако Европа жели да буде заједница сјећања и вриједности, онда мора да има мјеста за сваку невину жртву, небитно које је националности, сматра сценариста и аутор документарног филма “Пребиловци, тамо и камен има ожиљак”.
——————-
На порталу Пребиловци, село на интернету објављено 20. маја 2026. године
Повезани линкови, филм
Пребиловци, тамо и камен има ожиљак
