Књига доноси причу о до сада непознатој личности, за коју аутор Милош Дамјановић сматра да је неправедно запостављена у националној историји. Ово дело осветљава судбину дечака који има значајне заслуге везане за ратну прошлост Срба – деветогодишњег Гаврила Кићевића из Крагујевца, који је учествовао у Првом балканском рату и стекао чин каплара.
„Гаврило Кићевић је био дете од свега девет година када је, пратећи оца, ступио у српску војску током Првог балканског рата. Његова прича сведочи о генерацији одгајаној у духу патриотизма и традиционалних вредности, где је национални идентитет био стуб породичног васпитања. Нажалост, иако је био најмлађи каплар у балканским ратовима, његово име није сачувано у колективној свести, већ је остало прекривено велом заборава више од једног века“, каже Дамјановић.
Аутор га упоређује са Момчилом Гаврићем, најмлађим капларом Првог светског рата, истакавши да је Кићевић његов пандан у балканским ратовима.
„Он спада у плејаду свих величина из ратних дана – балканских, Првог светског рата, попут Милунке Савић“, оцењује Дамјановић.
Посебну важност за локалну заједницу има чињеница да је Кићевић боравио и ратовао и на простору Косовске Митровице, Звечана и околине.
„На овим просторима је провео неколико месеци. Ту мислим на Митровицу, Звечан, као и села Бољетин, Рударе, Кориље… Постоји сачувана фотографија из 1912. године код Соколице, на којој се види заједно са својим оцем и осталим саборцима“, указује Дамјановић.
Књига не само да описује Кићевићев ратни пут, већ и његов живот током мирнодопског периода. Дамјановић нам открива да је Кићевић, упркос својим раним војним подвизима, касније водио повучен и тих живот, готово потпуно заборављен од стране јавности.
Овај историчар је до сазнања о Кићевићу дошао прелиставајући међуратну југословенску штампу, где је пронашао новински чланак о њему.
„То ме је интригирало и подстакло да дубље истражим његову личност и сазнам више о њему. Кренуо сам у даља истраживања, што ме је одвело на бројне адресе. Цео тај процес био је изузетно захтеван, мукотрпан и дуготрајан, јер сам кретао практично од нуле, из потпуне непознанице“, присећа се Дамјановић.
Поред истраживања у историјским архивима и коришћења бројних других извора, Дамјановић је успео да ступи у контакт са потомцима Гаврила Кићевића, који данас живе на релацији Србија-Грчка. Њихова помоћ била је драгоцена у прикупљању додатних података о њему.
„Захваљујући њима, дошао сам до породичних фотографија, али и до усмених сведочења о његовом животу и породичној историји“, открива нам Дамјановић.
Издавач књиге је Архив Војводине, а рецензенти пуковник ванр. проф. др Далибор Денда, проф. др Миленко Пекић и др Иван Ристић.
„Надам се да ће читаоци с интересовањем посегнути за њом и да ће једног дана Гаврило Кићевић заслужено заузети место у уџбеницима историје основних и средњих школа. Верујем да ће се наш народ поносити њиме и његовим делом“, рекао је Дамјановић.
Прва промоција књиге очекује се средином фебруара у Косовској Митровици, у Приватном културном центру „Акваријус“, што аутор види као израз свог поштовања и локалпатриотизма.
„Сматрам важним да публика у Митровици, која је повезана с овом темом, међу првима има прилику да се упозна са садржајем књиге“, поручује Дамјановић.
Многи који прате рад Милоша Дамјановића, можда ће се изненадити што његова нова књига није посвећена Јеврејима.
„Иако сам највише фокусиран на јеврејску прошлост на простору Југославије и то се може сматрати мојом најужом специјалношћу, то не значи да нисам истовремено посвећивао део свог истраживачког рада и другим темама. Поред Јевреја, бавим се и националним темама из 20. века, локалним и регионалним историјским питањима, укључујући период Првог и Другог светског рата, међуратни период, па чак и теме из 19. века. Можда је тај сегмент мог истраживачког рада мање познат, али је једнако значајан. Свака тема којом се бавим за мене је подједнако важна и легитимна“, подвлачи Дамјановић.
Дамјановић је претходно, у априлу 2023. године, такође у ПКЦ „Акваријус“, промовисао своју прву књигу „Др Нехемије Шенфајн (1886–1942): Биографија Швајцарца у Југославији“.
Тамара Марковић
