Они су објавили је истраживање јавног мњења „Увид у изазове, потребе и ставове српске заједнице на Косову“, које пружа преглед кључних политичких, институционалних, безбедносних и социо-економских изазова са којима се српска заједница суочавала током 2025. године.
Истраживање је спроведено крајем 2025. и почетком 2026. године међу 600 испитаника у 17 општина на Косову, уз 12 дубинских интервјуа са представницима сектора здравства и образовања, стручњацима, новинарима и представницима цивилног друштва.
Доминантна перцепција грађана јесте да се положај заједнице током протекле године додатно погоршао, при чему се као најважнији проблеми издвајају најављена тзв. интеграција здравства и образовања, односно затварање институција које функционишу у српском систему, политичке и међуетничке тензије, неповољна економска ситуација и ограничене могућности запошљавања.
Више од две трећине грађана види погоршање положаја заједнице
Један од најзначајнијих налаза истраживања јесте доминантна перцепција погоршања положаја српске заједнице.
Према резултатима, 33,90 одсто испитаника сматра да се положај српске заједнице веома погоршао у односу на претходну годину, док 33,96 одсто оцењује да се погоршао.
То значи да више од две трећине испитаних грађана региструје погоршање положаја заједнице.
Насупрот томе, само 2,57 одсто испитаника сматра да је положај побољшан, док 2,74 одсто оцењује да је много бољи.
Највећи проблем више није само економија, већ институционална неизвесност
Истраживање указује на важну промену у односу на претходно истраживање.
Недостатак могућности за запослење, који је раније био рангиран као највећи проблем, сада се налази на петом месту.
То указује да се перцепција проблема међу грађанима мења и да политичка и институционална питања све више потискују економске проблеме као доминантну забринутост.
Истовремено, структура запослености показује колико су институције које функционишу у српском систему и даље значајне за економску одрживост заједнице.
Међу запосленим испитаницима, 59,06 одсто ради у институцијама у српском систему, док 9,06 одсто ради у институцијама косовског система.
То значи да евентуалне институционалне промене у здравству и образовању нису само питање административне реорганизације, већ потенцијално имају директне последице по запосленост, социјалну сигурност и локалне економије.
Грађани се не противе институционалном учешћу, већ начину на који се интеграција спроводи
Један од најважнијих налаза истраживања јесте снажан контраст између ставова грађана према различитим облицима институционалног укључивања.
Док велика већина испитаника не подржава најављену интеграцију образовања и здравства у постојећем политичком и институционалном контексту, око 85 одсто подржава повратак Срба у косовске институције на северу Косова.
Подршка повратку у институције порасла је у односу на претходну годину.
Овај резултат показује да српска заједница није нужно против институционалног укључивања као таквог. Ставови грађана пре свега зависе од начина на који се процеси спроводе, нивоа поверења, правне сигурности и заштите колективних права.
Другим речима, истраживање показује да постоји простор за институционално укључивање, али да грађани очекују да оно буде засновано на дијалогу, правној сигурности, заштити права и јасним институционалним гаранцијама.
Готово половина испитаника разматрала би одлазак у случају једностране интеграције
Најозбиљније упозорење које произлази из истраживања односи се на најављену интеграцију образовног и здравственог система.
Чак 47,09 одсто испитаника изјавило је да би напустило Косово уколико би интеграција била спроведена без претходног договора са представницима српске заједнице и као једнострана одлука Приштине.
Само 17,47 одсто испитаника сматра да таква интеграција не би утицала на њихову одлуку о останку, док 35,45 одсто није могло да процени њен утицај.
Истовремено, истраживање показује да проблем грађани не виде првенствено у квалитету постојећих здравствених и образовних услуга, већ у неизвесности око њиховог будућег институционалног статуса.
Посебно су важна питања очувања наставе на српском језику, признавања диплома и професионалних квалификација, заштите права запослених и очувања доступности здравствене заштите.
Институције су грађанима недовољно транспарентне и доступне
Истраживање указује на шири проблем односа грађана и институција.
Српска заједница институције Косова у великој мери доживљава као недовољно способне да одговоре на потребе грађана, посебно због ниског нивоа транспарентности, слабе комуникације и ограничених могућности за стварно учешће грађана у доношењу одлука.
Посебан проблем представља институционална фрагментација.
Паралелно функционисање система Косова и Србије не пружа грађанима једноставне алтернативне путеве, већ често производи додатне административне препреке и отежава остваривање права у областима попут личних докумената, социјалне заштите, имовинских права и приступа јавним услугама.
Зоран Косановић
