Европска комисија објавила је недавно извештаје за цео регион, укључујући и Косово. Овај документ уручен је прошле недеље косовској председници, Вјоси Османи. У њему се, уз подсећање на укидање динара, илегалне експропријације на Северу, затварање српских институција, оцењује да су односи између косовске владе и Срба и даље тешки. Констатује се и да су „на делу били акти скрнављења против Српске Православне Цркве“, али и да представници власти нису користили „пун уставни назив СПЦ“ у јавним обраћањима.
Са друге стране, у извештају се наводи да је безбедносна ситуација на Северу Косова захтевала „значајна средства Косовске полиције“ те се, уз подсећање на дешавања у Бањској 24. септембра прошле године, наводи да је „реакција показала висок ниво професионализма Косовске полиције“.
Покушаји присвајања верских објеката
И док се у извештају поздравља то што је ове године у катастар коначно уписана имовина манастира Високи Дечани, Европска комисија констатује да је неколико догађаја изазвало забринутост око слободе вероисповести.
„Косовска полиција депортовала је монаха Српске православне цркве (СПЦ) који је служио као игуман 13 година, наводећи ‘разлоге националне безбедности’. На делу су били акти скрнављења против СПЦ и покушаји присвајања и подривања идентитета верских објеката. Уједно, власти нису користиле пуни уставни назив СПЦ у јавним изјавама“, наводи се у извештају.
Наставља се са кашњењима због оставки судија и тужилаца
У делу извештаја који се бави правосуђем, слободама и безбедношћу, констатује се да је Косово остварило „одређени напредак“.
„Квалитет у правосуђу је побољшан, али је и даље недовољан. Стално запошљавање нових судија и тужилаца има потенцијал да повећа ниво професионализма и компетентности судија и тужилаца. Међутим, квалитет оптужница и пресуда у кривичном праву је и даље недовољан“, наводи се.
Уједно, услед недостатка преводилаца на српски, судови се, констатује Европска комисија, „боре“ да испоштују захтев Закона о језицима, односно да се пресуде објављују на оба службена језика.
„Доступност и квалитет превода у судским поступцима остаје изазов“, навели су.
Када је реч о Северу Косова, подсећа се на напуштање институција 2022. године, укључујући и на оставке судија, тужилаца и административног особља.
„Наставља се са кашњењима, упркос прерасподелама и трансферима предмета. Број судија и тужилаца косовских Срба и даље је недовољан“, поручују.
Бањска: „Висок ниво професионализма КП“
Осврнули су се кратко на дешавања у Бањској, наводећи да је „реакција на напад у септембру 2023. године показала висок ниво професионализма Косовске полиције“.
„Истрага о нападу у Бањској највећа је у историји Косовске полиције, са више од 300.000 доказа и бројним заплењеним возилима, имовином и оружјем“, навели су.
Прецизира се и да је безбедносна ситуација на Северу Косова захтевала „значајна средства Косовске полиције“, али и да је КП интензивирала борбу против шверца и организованог криминала.
На Северу 75 нових полицајаца из српске заједнице
Извештај се бави и запошљавањем нових кадрова у Косовској полицији након напуштања институција на Северу Косова. Наводи се да је КП регрутовала две нове генерације полицајаца из српске заједнице.
„У позиву за запошљавање припадника невећинских заједница након оставки службеника косовских Срба у новембру 2022. године, 150 официра из невећинских заједница, укључујући 75 косовских Срба, придружило се Косовској полицији“, поручују.
У наставку се штуро и непрецизно додаје да Косовска полиција треба да обезбеди да састав полиције одражава етнички састав општина, али и да је ова институција напредовала у својој реорганизацији.
„Косовска полиција има 478 полицајаца на 100,000 становника (у поређењу са просеком ЕУ од 341): 85% полицајаца су мушкарци, док су 15% жене, а 91% су косовски Албанци, а 9% припадници других заједница“.
„Нема случајева злостављања затвореника“
У извештају се наводи да је Полицијски инспекторат током 2023. године, широм Косова извршио истрагу против 156 службеника, што је резултирало суспензијом 71 полицајца и подношењем 74 кривичне пријаве“.
У истој години је „Национални превентивни механизам“, који делује под окриљем Институције Омбудсмана, примио 59 притужби на прекомерну употребу силе од стране полиције, од чега је за 25 закључено да су прихватљиве, те да су даље истражене.
Са друге стране, додаје се да нису идентификовани случајеви злостављања затвореника, те да косовске власти „показују посвећеност спречавању тортуре и злостављања“.
„Затворски систем је углавном у складу са стандардом минималних правила УН-а, али су потребне даље акције да би се заштитила права затвореника, посебно жена, девојака, припадника невећинске заједнице и ментално оболелих затвореника“.
За разлику од навода изнетих у извештају, званични Београд је у више наврата баш 2023. године слао оптужбе на рачун Приштине управо у вези са наводним злостављањем затвореника, односно притворених лица.
Хапшење, једног од двојице Срба током прошлогодишњих нереда испред општинске зграде у Звечану, као и његов боравак у притвору пратили су наводи о лошем опхођењу од стране безбедносних органа, укључујући и о физичком злостављању.
Нове оптужбе стигле су прошлог четвртка, када је Канцеларија за КиМ саопштила да је наводно Горанац који се налази у затвору у Подујеву претучен од стране чувара.
У свом извештају Генералном секретару Уједињених Нација, ЕУЛЕX је насупрот ових навода утврдио да су неутемељени наводи из „бројних медијских и друштвених извештаја о наводном насиљу и непоштеном третману“ према Србима.
Односи између Приштине и Срба и даље тешки
Извештај Европске комисије у одељку посвећеном заштити мањина, добрим делом бави се односом Приштине према Србима на Косову.
„Односи између владе и заједнице косовских Срба и даље су тешки“, констатују.
Подсећа се на усвајање уредбе Централне банке Косова о готовинском пословању.
Иако прецизирају да је нова регулатива имала за циљ борбу против прања новца и фалсификовања, да повећа транспарентност финансијских токова, са друге стране, констатује се да је Уредба:
„Негативно утицала на могућност за становништво – Србе са Косова и друге невећинске заједнице широм Косова, да имају приступ платама, пензијама и социјалној помоћи коју добијају из Србије, чиме се озбиљно ограничавају њихови приходи“.
Одсуство претходних консултација о регулативи и недостатак одговарајућих информативних кампања и одговарајућег прелазног периода представљали су додатне изазове
Грађевински радови на имовини Срба без експропријације
Извештај се бави и нелегалним експропријацима имовине у власништву Срба.
Иако се о овој теми говори штуро и у свега пар реченица, може да се наслути да се мисли на одузету имовину Срба у Лепосавићу и Зубином Потоку, с циљем изградње полицијских база.
„Забринутост је изазвала одлука владе да спроведе процесе експропријације без поштовања законских процедура, што је утицало на невећинске заједнице у неколико општина…. Приступ нелегално заузетој имовини невећинских заједница остаје углавном нерешен. Власти су започеле грађевинске радове на имовини невећинских заједница без спровођења процедура експропријације у четири општине“, навели су.
Констатује се да је донето неколико судских пресуда у корист Срба – подносилаца притужби, уз навођење, између осталог, да влада није пружила оправдање у виду легитимне јавне сврхе.
„Нови нацрт закона о експропријацији треба да одражава принципе који произилазе из Ахтисаријевог плана“, констатује се.
У наставку се, такође без изношења детаља, у свега пар реченица говори о постављању нових саобраћајних табли на којима нема ћириличног писма, о затварању српских институција, као и забрани увоза српске робе.
„На северу Косова, влада је уклонила различите симболе заједница, заставе и путоказе (постављене су двојезичне табле). Специјална полиција је спровела операције затварања центра заједнице који води невладина организација косовских Срба у Приштини, као и Канцеларија институција које подржава Србија које пружају помоћ невећинским заједницама у другим општинама. Забрана увоза робе српског порекла, због ‘привремене оперативне мере безбедности’ коју је издало Министарство унутрашњих послова Косова у јуну 2023. године, несразмерно је утицала на пословање у заједници косовских Срба“, наводе.
Са друге стране, констатује се да су пријављени безбедносни инциденти који погађају невећинске заједнице постепено опадали, али и да су „и даље забрињавајући“.
„Цивилно друштво је пријавило извештаје о прекомерној употреби силе након распоређивања специјализованих полицијских јединица, састављених углавном од службеника косовских Албанаца, на Северу Косова“, додају.
Форензичари из Србије учествовали у заједничкој инспекцији на ИСМ у Приштини
Извештај се бави и несталим особама током рата на Косову, уз констатацију да је реч о питању које „остаје изазов“.
„Нерешена судбина особа несталих током сукоба 1990-их остаје кључно питање које треба решити на Западном Балкану. Косовске власти су решиле десет случајева између јуна 2023. и јуна 2024.“, прецизира се у извештају, уз навођење да се на листи несталих и даље налази 1,612 особа.
Тврде да је, током извештајног периода, комбиновани рад Мисије ЕУЛЕX и локалних форензичких стручњака резултирао са 64 теренске операције, 11 ексхумација и прикупљањем 32 комплета људских остатака.
„У августу 2023. године, форензичари из Србије учествовали су у заједничкој форензичкој инспекцији четири случаја на Институту за судску медицину у Приштини, што је позитиван помак“, додали су.
Са друге стране, наводе да од априла 2021. године нису одржаване седнице Радне групе Београд-Приштина за нестала лица, коју води Међународни комитет Црвеног крста, „пошто косовска делегација одбија да одржава састанке док Србија не промени шефа делегације“.
Ипак, наводе да је у Женеви 31. јануара 2024. године одржан ад хоц састанак Радне групе на нивоу заменика шефова делегација.
„Упркос овом позитивном развоју, сарадња Косова и Србије у оквиру Радне групе поново је била отежана неконструктивним понашањем обе стране“, поручују.
Указује се и на Декларацију о несталим лицима која је усвојена у склопу дијалога на састанку који је одржан још 2. маја 2023. године.
Међутим, „имплементација није почела јер стране још преговарају – у оквиру Дијалога уз подршку ЕУ – о пројектним задацима Заједничке комисије, за коју је предвиђено да подржи напоре за решавање судбине преосталих несталих лица“.
Подсећа се и на Стратегију за транзициону правду косовске владе, уз констатацију да је усвајање позитиван корак. Ипак:
„Стратегија не успева да буде у потпуности инклузивна и да укључи важне аспекте помирења. Косово треба да адресира ове недостатке у следећој ревизији Акционог плана“, навели су.
Покушаји контроле медија
У делу извештаја који се бави слободом изражавања, констатује се да је Косово остварило ограничен напредак.
„Учињено је одређено побољшање у вези са слободом медија, укључујући приступ јавним документима. Међутим, ово је било повезано са развојем догађаја који се доживљавају као покушај владе да изврши контролу над медијима“, наводи се.
Констатују и да је усвојен нови закон о медијском регулатору, те да се тиме доприноси побољшању медијске регулативе.
Ипак, наводе да амандмани Скупштине нису одразили већину препорука ЕУ и других међународних партнера.
Тврде и да је побољшано функционисање Независне комисије за медије.
Са друге стране, у извештају се констатује да се Јавни сервис суочио са нестабилношћу услед низа оставки међу највишим руководством и члановима одбора.
„Потребно је да се брзо реагује поводом забринутости у вези са уређивачком одговорношћу и независношћу“, навели су.
Констатују да су медији на Косову плуралистички, али и да овом сектору и даље недостаје транспарентност и финансијска одрживост.
„Подаци о аудиовизуелном тржишту су и даље недовољни, укључујући власништво и финансирање медија“, наводи се.
Север – окружење рестриктивно и погодно за аутоцензуру
Европска комисија тврди да полиција и правосуђе посвећују „дужну пажњу“ нападима на новинаре, али и да и даље постоји одређени ниво некажњивости:
„Укључујући и тешкоће да се истраже сложени случајеви који су се десили на Северу“.
А када је реч о самом Северу, у извештају се наводи да је окружење „рестриктивно и погодно за аутоцензуру за јавност, медије и организације цивилног друштва“.
Заштита новинара
Позивајући се на наводе Удружење новинара Косова (АГК), у извештају се констатује да је забележен значајан пораст напада и претњи новинарима, медијским радницима и медијским организацијама.
Овом Удружењу прошле године су пријављена укупно 72 оваква случаја.
„Скоро половина случајева догодила се у мају/јуну 2023. против новинара који говоре албански и који су извештавали о протестима на Северу Косова. До септембра, АГК је пријавио 36 случајева напада на новинаре“, навели су.
Са друге стране, у 2023. години полиција је регистровала 32 случаја у којима су подносиоци притужби били новинари и регистровала 27 кривичних предмета.
Више од 30 злочина из мржње и говора мржње са етничким мотивом
У делу извештаја који се такође бави бави слободом говора, износи се податак да је Косовска полиција 2023. године забележила 31 случај злочина из мржње и говора мржње са потенцијалним етничким мотивом и три случаја злочина из мржње и говора мржње заснованог на сексуалној оријентацији.
Забележен је пораст у односу на 2022, констатује се.
„Посебну забринутост изазивају објаве на друштвеним мрежама са омаловажавајућим и претећим начином говора јавних личности, укључујући чланове парламента“, стоји у извештају.
