Актуелни предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, упутио је честитку госпођи Вјоси Османи Садриу поводом тзв. Дана државности Косова. Овај чин изазвао је оправдано негодовање јавности, јер је честитка упућена у име свих грађана Црне Горе.
На упит ИН4С-а о аутентичности честитке и да ли је заиста упућена у име грађана, из кабинета предсједника није стигао никакав званичан одговор. Овакав игнорантски однос према медијима и јавности представља наставак праксе нетранспарентности и узурпације предсједничке функције, чиме се угрожава слобода медија и право грађана на доступност информација о раду највиших државних институција. Посебно је забрињавајуће што је медиј који је поставио ово питање био међу најангажованијима у процесу промјене власти и подршке самом Милатовићу без обзира на његове политичке мањкавости и одсуство у вишедеценијској борби против диктатуре која је претходила литијском покрету и коначном слому режима на августовским изборима 2020. године.
Црна Гора никада није постигла друштвени консензус по питању признања самопроглашене независности Косова, а бројне изјаве бивших државних функционера, као и истраживања јавног мњења, показују да је већина грађана против такве одлуке.
Па ипак, Милатовић, који без претходног политичког искуства долази на функцију предсједника, наставља праксу својих политичких претходника, игноришући вољу народа. Његови поступци сврставају га у ред са Милом Ђукановићем и његовим наслеђем вишедеценијске ауторитарне владавине, као и са антидржавним активностима бившег премијера Душка Марковића.
Подсјетимо, Милатовић се тек након 30. августа 2020. године појављује у јавности као министар у тзв. експертској влади, политичком експерименту под контролом међународних центара моћи. Иако се није показао као реформатор, сплетом околности постаје предсједнички кандидат. Након нарочито активне кампање српских партија у Црној Гори и медијског позивања да се гласа против Ђукановића у другом кругу предсједничких избора, Милатовић односи побједу, што је означило коначан пад режима након што је прије тога поражен и на парламентарним изборима.
Државничка ароганција, ако се и може говорити о државничком карактеру актуелног предсједника државе, довела је до тога да је убрзо почео да приписује себи заслуге за пораз Ђукановића, док истовремено наставља његову политику, те на готово дневном нивоу прекорачује овлашћења предсједника државе и бави се питањима која нису у његовој надлежности.
