Мештани села Мироче општина Вучитрн, готово четврт века покушавају да врате имовину, која је, како кажу, предмет систематске отимачине, уништавања и експлоатације и то од стране једне албанске породице из суседног села Караче. Ова породица је, претпостављају уз прећутну подршку централних и локалних власти, заузела око 230 хектара српске имовине – куће, њиве, пашњаке, воћњаке и шуме, а последице трпе 34 власника. Упркос бројним покушајима да се проблем реши путем локалних и виших институција власти, као и међународних организација, стање остаје непромењено. Досадашње реакције су биле површне и недовољно ефикасне, а власници имања и даље су беспомоћни.
Пише: Душко Миленковић
По четврти пут се обраћамо јавности у рубрици „Грађани пишу“ портала КоССев, са постојаном жељом да се језиком чињеница обратимо јавности као последњем расположивом потезу људи који свој заједнички проблем нису успели, а очигледно је да ни у будућности неће моћи да реше у редовним процедурама пред надлежним локалним нивоима власти (полиција и суд у Вучитрну, као и друге институције-ХАБИТАД, КПА), као ни пред вишим институцијама власти у Приштини.
Вишим нивоима власти у Приштини и представницима међународних организација и медија у Београду и Приштини такође смо се обраћали четири пута од фебруара 2023. године, молбама за помоћ са веома јасним и прецизним наводима о муци коју имамо, са приложеним конкретним и поузданим доказима (последњу, четврту молбу упутили смо 12.08.2024. године).
У најкраћем, наш проблем је потпуно јединствен и изузетно комплексан по три основа:
1) по природи, јер је последица безочне отимачине, уништавања и експлоатације српске имовине од стране једне албанске породице из суседног албанског села Караче, која је запосела сву расположиву српску имовину у „једном комаду“ и у укупним габаритима површина на терену.
2) по димензијама, јер је отимачином обухваћена површина од око 230 хектара (кућа и дворишта, њива, пашњака, воћњака, ливада, шума), у приватној својини 34 власника. Ради се о великом броју тешких кривичних дела (преко 50), огромном износу директне нанете штете (бар три милиона евра за 14 уништених домаћинстава и посечене све воћњаке и шуме), огромном износу накнаде штете за експлоацију свих пољопривредних површина који вештачењем тек треба утврдити.
3) по времену трајања, јер отимање, уништавање и експлоатација наше имовине траје непрекидно од 2000. године. Према сателитским и катастарским снимцима које смо доставили надлежима, са системским уништавањем кућа и дворишних зграда завршено је око 2018. године.
На снимку са сајта Катастарске агенције Косова из 2023. године, сајт „геопортал.ркс-гов.нет 2023“ , као и на сателитским снимцима из 2003. и 2021, јасно се виде резултати „владавине“ те породице:
– заузели су сву расположиву површину српске имовине, без изузетака;
– куће и зграде домаћинстава села Мироче више не постоје – село је уништено без остатака на терену;
– десетине мањих парцела више власника су обједињене преоравањем међа у неколико огромних површина са истом пољопривреном културом (унутар физичких препрека на терену: шуме, потоци),
– изграђена је огромна фарма говеда на имању једног власника.
Албанска породица награђена субвенцијама за пољопривреду
Све ово та албанска породица реализовала је уз знање локалних полицијских и судских органа, за шта је „награђена“ коришћењем субвенција за пољопривреду за обраду српских имања, као и очигледном подршком јер и дан данас експлоатишу наша имања несмањеним интензитетом.
И поред свих наших напора пред локалним органима власти од 2000-те године, односно пред вишим нивоима власти у Приштини и представницима међународних организација и медија у Београду и Приштини од 2022. године па до данас – нисмо наишли на одговарајућу сарадњу за његово тумачење и решавање.
Од свог првог обраћања, као и приликом каснијих реаговања на сугестије УНМИК-а, ЕУЛЕX-а и ОЕБС-а, наглашавали смо и доказивали да овај проблем није могуће решити класичним судским путем из много разлога, а нарочито што добијене правоснажне судске пресуде или решења КПА није могуће реализовати на терену.
Насилници се осећају заштићено, јер годинама не поступају по извршним актима суда и других институција. Такође, редовно смо наглашавали да ово није случај „обичне“ узурпације и проблема појединаца на релацији власник имовине-узурпатор, а није ни случај проблема у односу појединца власника имовине и локалног органа власти.
Не треба се заваравати. Реч је о проблему са једним јединим мотивом настанка – системско уништавање и експлоатација српске имовине, без обзира чија је конкретно и колико је власника. Последице трпи велик број Срба власника имања као дела укупне отете српске имовине. Све то уз несумњиво знање полиције, суда и других органа власти на терену.
Ми власници имања не можемо да располажемо приватном имовином: да је обрађујемо, издамо у закуп ли продамо јер потенцијалним закупцима или купцима та албанска породица прети да ће имати проблеме ако буду на било који начин сарађивали са нама.
Нама се прети чак и на суду. Од локалних нивоа власти немамо никакву заштиту ни помоћ. Ми не можемо очекивати накнаду штете из имовине насилника, чак и када би било могуће реализовати судске поступке. Намећемо себи реалан ризик по безбедност због потенцирања овог проблема.
Уверени смо да решавање проблема мора бити природан одговор начину на који је он и настао и на који је толерисан до данашњег дана. Значи, системски и свеобухватан одговор представника власти против виновника тешких кривичних дела и у циљу заштите свих жртава тих насилништава, закључно са утврђивањем начина исплате накнаде штете и обезбеђења располагања приватном имовином.
Да се људски приступи нашем проблему, да се наши наводи испитају у надлежном тужилаштву
На основу свега изнетог сматрамо да, 24 године од настанка проблема, сви виши нивои власти у Приштини и представници међународних организација и медија у Београду и Приштини треба људски и поштено да приступе анализи, тумачењу, третирању и решавању нашег заједничког проблема.
Овом приликом, акценат у молби дајемо да нам се помогне да се сви наши наводи испитају од стране надлежног тужилаштва власти у Приштини. Да тужилаштво оформи предмет по службеној дужности и одласком на лице места и провером у катастру, суду, КПА и где год да треба, да провери тачност и поузданост свега што смо до сада изјавили и сваког доказа који смо доставили.
Предлажемо да полазна основа тужилаштву буде раније достављена табела са подацима за сваког власника имовине поименично, коју је врсту и површину имовине имао. Конкретну сарадњу по питању документовања власништва и нарочито по питању утврђивања нанете директне штете уништавања домаћинстава и сече шума и воћњака пружаће сваки власник имања за своју имовину.
Наравно, спремни смо да пружимо помоћ тужилаштву по сваком основу. Подсећамо да смо у свим обраћањима редовно слали дописе и на емаил Министарства правде, али да нисмо добили одговор. Такође, да смо ове године у контактима са вишим органима власти у Приштини и препискама према УНМИК, ЕУЛЕКС и ОЕБС тражили да и они предложе Министартсву правде да се оформи предмет од стране тужилаштва, али нисмо наишли на разумевање и сарадњу.
Ми смо до сада и више него коректно и документовано доказивали да је наш проблем јединствен и изузетно комплексан, због чега се не може третирати на уобичајем начин за проблем на нивоу појединаца а као што смо добијали предлоге од УНМИК, ЕУЛЕКС и ОЕБС.
Сматрамо да је дошло крајње време да се заузме одговоран, системски приступ решавању нашег проблема, конкретно да надлежно тужилаштво и друге инстанце власти у Приштини реализују следеће :
– провере наше наводе и доказе, а потпуно смо сигурни да ће се потврдити да је све тачно,
– направе јасан и поуздан преглед свих власника имовине са врстом и величином њихових имања која чине део укупне отете српске имовине, како би људи коначно имали доказ о врсти и величини штете,
– утврде врсту штете, износ и начин надокнаде укупне штете коју је претрпео сваки власник имовине, јер је јасно да се иста не може надокнадити из имовине те албанске породице (о чему смо већ писали) и
– да власницима имовине омогуће да убудуће могу несметано да располажу приватном имовином.
Дешавања након трећег обраћања порталу КоССев
Да се не би понављали, подсећамо да смо конкретне чињенице о природи и димензији проблема, на хронолошки и документован начин, дали у ранијим обраћањима читаоцима рублике „Грађани пишу”. У трећем обраћању смо појаснили зашто је наш проблем јединствен у односу на друге имовинско правне проблеме на Косову, односно приказали хронологију обраћања за помоћ вишим институцијама власти Косова и представницима међународних институција и медијских кућа у Приштини и Београду од фебруара 2023. године. Те чињенице могуће је пронаћи у доступној онлине архиви ове рубрике.
Прва реаговања на наше молбе добили смо од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и ОЕБС-а, али су она начелно била базирана на крајње поједностављеним и уопштеним усмерењима за проблеме на Косову типа: узурпатор-појединац власник имовине или неспоразум између локалних органа власти и појединца власника имовине.
Одмах смо у интерној преписци исказивали захвалност на јављању, али и указивали на мањкавости тих стереотипних усмерења, наглашавајући да смо то предвидели и од прве молбе наглашавали да то није такав проблем и да треба акценат дати на природу и димензије овог јединственог проблема, али нисмо добили повратне одговоре.
Упутили смо трећу и четврту молбу вишим нивоима власти у Приштини и представницима међународних организација и медија у Београду и Приштини.
Остварили смо сарадњу са Министарством администрације локалне самоуправе, Институцијом Омбудсмана и Министарством за повратак, док Косовска агенција за упоређивање и верификацију имовине још увек није реаговала на нашу молбу.
Заједничко за све три институције је што нашем проблему нису приступиле целокупно, са аспекта природе и димензије проблема, већ делимично и сегментирано – у оквиру својих мандата и надлежности. То у суштини значи да су надлежне за стандардне проблеме типа оштећени – узурпатор или власник имовине-орган локалне управе. Наравно да смо прихватили сарадњу и у тој форми, али смо нагласили да то не може бити ни коректно ни коначно решавање нашег системског проблема и предлагали да проследе нашу преписку Министарству правде са предлогом да даље поступање наставе надлежни органи тужилаштва, што нажалост није прихваћено.
Овом прликом желимо да нагласимо и похвалимо веома коректну општу комуникацију путем телефона и емаил-а са представницима институције Омбудсман и Министарства за повратак, иако нисмо задовољни формом ни коначним резултатима те сарадње. Међутим, то нас је додатно уверило да је наш проблем могуће решити једино путем ангажовања тужилаштва, као једине надлежне и компетентне институције за проблем ове природе и димензија.
У периоду март – септембар 2024. године, остварен је контакт са поменутим институцијама и то: – Министарство администрације локалне самоуправе обратило нам се и у прилогу доставило преписку са представницима општине Вучитрн (као и копију трећег текста објављеног у Порталу КоССев, што их је вероватно иницирало да реагују). Одмах смо реаговали и указали на њихово крајње некоректно тумачење нашег проблема и збуњујуће погрешно питање упућено општини Вучитрн, која је на такво питање дала формалан и непримењљив став. До данас нисмо добили одговор на наше реаговање.
Нажалост, тешко је отети се утиску да је цела преписка реализована тендециозно са циљем обезбеђења некаквог доказа о поступању по нашој молби, али са крајње некоректним приступом проблему који је унапред онемогућио поступање према природи и димензији проблема – са Институцијом Омбудсман реализована је веома интензивна и обимна сарадња.
Међутим, Омбудсман је прихватио да разматра наш проблем у домену свог мандата, на нивоу појединаца са активним судским документима (за свега 5 од укупно 34 власника), а не на нивоу свих жртава насилништва и њихових конкретних проблема. Такву делимичну сарадњу смо прихватили јер не желимо да негативно реагујемо на прво реаговање органа власти и у наредном периоду покушаћемо да утврдимо има ли мерљивих ефеката за тих 5 власника.
Искрено, понадали смо се да ће сарадњом бити обухваћени управо власници имовине који још увек нису покренули судске поступке због разних проблема не терену, које би сад решавали уз помоћ Омбудсмана.
Реално, без намере да коментаришемо став Омбудсмана, разочарани смо чињеницом да заштитник грађана није ни покушао да провери тврдње чак 29 власника имања о проблемима које годинама имају у сарадњи са органима власти, а под теретом проблема које трпе због отете имовине. Приступ омбудсмана био би коректан да је стање на терену уређено и функционално, а да тих 29 власника имања није желело да решава своје проблеме.
А ситуација је потпуно супротна. Па није случајно што ти људи 24 година нису успели да покрену решавање животних проблема, нити што не могу да документују своје неуспешне напоре. Занемарује се понашање полиције која им годинама није давала писани доказ о њиховим пријавама за отету и уништену имовину, која се непрекидно експлоатише. Збуњени смо што заштитник грађана није узео у заштиту власнике имовине којима суд после више година суђења није успео да обезбеди реализацију сопствених извршних судских пресуда на терену.
Замера се власницима имања што им је истекао рок за жалбу Апелационом суду, иако пресуде нису добијали на време – а у међувремену су очекивали да ће већ донете извршне судске пресуде бити спроводене (па сада немају „активне“ судске поступке). Или, власника имовине којем је тужба одбијена јер тужилац (који никад није желео да изађе на терен јер би видео да нема села па би га неко питао – Где је село?), поред расположивих општих информација о стању на терену и извештаја полиције који говоре ко је насилник, инсистира да власник имовине обезбеди сведока који ће на суду сведочити против насиланика иако је опште познато да је то на Косову просто немогуће.
Коначно, тих 29 власника немају писаног трага ни одговора да су се обратили заштитнику грађана, нити усмерења којој интитуцији са мандатом за решавање њихових проблема треба да се обрате, – Министарство за повратак обратило нам се захтевом за достављање доказа о нашим наводима, што смо ми одмах урадили. Након што су проучили предмет, целокупну преписку проследили су на даљу надлежност Инситуцији Омбудсман и Косовској агенцији за упоређивање и верификацију имовине.
Немамо сазнања да ли су добили одговор од те две институције. Нису поступили по нашој молби да проследе исту преписку и Министарству правде са предлогом за реаговање тужилаштва.
На крају, понављамо крајњу забринутост због уочљиве праксе на Косову да се Срби – власници имања, након покретања судских поступака за узурпацију имовине, хапсе због наводних ратних злочина, а на основу изјава управо Албанаца узурпатора као сведока тих злочина. О томе смо веома јасно и детаљно писали у прошлом обраћању у овој рублици и остајемо при свему тада написаном.
Закључак
Као и раније, сматрамо да смо доказали да је наш заједнички проблем јединствен и веома комплексан, оптерећен бројем оштећених власника, висином нанете штете и стварним стањем на терену.
Доказали смо и да наш заједнички проблем системске природе није могуће решити у појединачним судским поступцима из много разлога, већ да виши нивои власти у Приштини морају обезбедити поуздан и коректан начин за утврђивање врсте, износа и начина исплате укупне штете свим власницима имања.
Такође, да убудуће обезбеде несметно право располагања приватном имовином.
И поред свих досадашњих напора, ми власници имања већ 24 године ни на који начин не можемо да располажемо приватном имовином, што органи власти толеришу све време. За то време, насилници и даље експлоатишу нашу имовину, очигледно јер се осећају заштићеним и безбедним.
На досадашње позиве за помоћ у решавању проблема, реаговали су УНМИК, ЕУЛЕКС и ОЕБС, као и неколико институција власти у Приштини, али сви са неадекватним приступом проблему. Уверени смо да је даља сарадња са њима додатно показала коректност и поузданост свих наших раније изнетих навода о самом проблему, као и о процени начина његовог решаваања.
Поново наглашавамо да ни један од медија са Косова није показао интересовање да се, уз обезбеђење полиције, изађе на терен и на лицу места се увере у тачност наших навода.
Ми, власници имања у атару уништеног села Мироче, убеђени смо да наш проблем могуће решити једино одговарајућим утицајем представника међународних фактора и ангажовањем виших нивоа власти у Приштини по три основа:
– ангажовања надлежног тужилаштва за процесуирање проблема,
– утврђивања врсте штете и начина надокнаде укупне штете свим власницима имања, као и
– обезбеђења права даљег располагања приватном имовином.
Коначно, морамо имати у виду и чињеницу да неки власници више нису живи а да наследници још увек нису окончали поступке оставинских расправа, пре свега због бриге за безбедност и других проблема на терену. Већи број власника је сада већ старије животне доби и нарушеног здравственог стања, па је и то чињеница која би могла да успори или привремено заустави процедуре сарадње са тужилаштвом.
Из свих напред наведених разлога, нас 34 власника отете, уништене и експлоатисане имовине атара села Мироче и дела атара села Гојбуља, тражимо од представника међународних институција и од виших нивоа власти у Приштини да нам, након 24 година, омогуће коректно и коначно решавање нашег заједничког проблема.
