Косовски премијер у оставци, Аљбин Курти, оптужио је Србију за систематске покушаје дестабилизације Косова и саботажу дијалога са ЕУ. У фокусу његовог излагања је хапшење Игора Поповића, високог званичника Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије, који је, како, како се то већ данима спинује преко дела медија на албанском, снимао састанке у Бриселу и наводно сарађивао са српском БИА-ом. Медији у Приштини данима објављују наводни садржај Поповићевих заплењених телефона – укључујући аудио снимке, преписку са челницима БИА и поруке које се тичу особа оптужених за ратне злочине. Подсећамо, у питању је званичник владе Србије, док део наводног његовог снимка садржи комуникацију чланова сопствене делегације, а спочитава му се и наводна сарадња са обавештајном агенцијом државе коју он представља.
Поповић тајно снимао састанке у Бриселу?
На данашњој 265. седници косовске владе у техничком мандату, Курти је изјавио да Поповић има везе са српском БИА-ом и да је учествовао у активностима које „крше националну безбедност Косова“. Навео је, између осталог, како он то категорише, незаконито снимање састанка од 17. септембра 2020. године у просторијама ЕУ у Бриселу, током дијалога Косова и Србије.
„У вези са овим последњим, наше институције су пружиле доказе о његовим везама са Безбедносно-информативном агенцијом (БИА) и обављању активности у њену корист. То укључује: Незаконито снимање разговора од 17. септембра 2020. године који су се одиграли у Бриселу, у објекту Европске уније, у оквиру дијалога Косово-Србија; затим покушаји ометања и саботаже правде и друге активности које крше националну безбедност земље“, рекао је Курти.
„Најновији случај у којем је доказано незаконито и тајно снимање разговора у Бриселу изузетно је озбиљан. Открива систематски, деструктиван, поткопавајући и саботирајући приступ Србије – и према посредницима и према самом процесу дијалога“.
Косовски медији већ пар дана пред ову седницу случај Поповић истичу као ударну тему, објављујући наводни садржај сада већ заплењених Поповићевих телефона у истрази. У питању су наводни аудио-снимци и преписке, које ови медији објављују са бомбастичним насловима, тврдећи да доказују како је Поповић снимао састанке у Бриселу, наводно у име БИА-е.
Шта се налази на снимцима?
ТВ „Дукагјини“, која је објавила низ, како они наводе, ексклузивних садржаја о овом случају, тврди да поседује аутентични аудио-снимак са састанка одржаног 17. септембра 2020. године у просторијама ЕУ у Бриселу. У емисији „ФИВЕ“ емитован је део снимка у којем се наводно чује комуникација на српском језику кроз шапат:
„А је л’ си спреман? Да… снимај“, што, како тврде новинари, означава почетак тајног снимања. Касније се чује и како један мушкарац, идентификован као Поповић, коментарише излагање српске представнице Невене речима:
„Мислим да су хтели да експлодирају кад су то чули“.
Саговорница потом пита:
„Јеси ли успео све да снимиш?“, док друга констатује: „Активирали смо то“.
Према наводима, Поповић је рекао да је „десет минута колико је трајао састанак – све снимљено“.
На снимку се, како наводи „Дукагјини“, чује и део излагања наводне представнице Србије- „Невене“, која говори на енглеском језику о имовини Републике Србије на Косову, укључујући и имовину Српске православне цркве и неалбанских заједница, те наглашава потребу за политичким дијалогом на високом нивоу и коначним правно обавезујућим споразумом.
Поред аудио записа, објављени су и наводни „скриншотови“ Поповићеве комуникације са Бојаном Димићем из БИА-е, као и са Петром Петковићем, в.д. директором Канцеларије за КиМ. У једној поруци из 2023. године наводи се да су Поповић и Димић размењивали информације о кретању Ч. А., који је 2024. осуђен у Приштини на 15 година затвора за Рачак. Тврди се да су Поповић и Димић активно пратили његово кретање и договарали начине како да се спречи његово хапшење.
У другој преписци из маја 2025, Поповић је, према објављеним порукама, комуницирао са Петковићем о активностима извесног К., особе осуђене у Србији за трговину хероином и убиство, чији су досијеи, како се наводи, коришћени за шантазу и контролу над Србима на северу Косова.
Такође се спомиње и Р. В., који се налази на потерници Косова због ратних злочина, као и бивши косовски полицајац, који се већ неколико година налази у затвору С. Т. – за које су, према наводима, прикупљани подаци о локацији у координацији са структурама БИА.
У свим овим комуникацијама, тврди „Дукагјини“, види се „формирана мрежа сарадње“ између српских званичника и врха БИА-е, у којој се подаци о осумњиченима за тешка кривична дела користе наводно за политичке циљеве и опструкцију правде.
У свом материјалу који се данима објављује, приказана су пуна имена и презимена.
Континуирано објављивање наводног садржаја из телефона високог званичника Владе Србије, који је сада предмет истраге, преко дела медија, за сада пролази без питања, или значајнијих реакција о томе како је садржај овог високог званичника из истраге завршио у медијима усред исте, поред питања о самој природи дела, али и чину хапшења.
Дéјà ву
Игор Поповић је ухапшен 18. јула 2025. године на прелазу Брњак, након што је у Ораховцу изјавио да је ОВК „терористичка организација“. Основни суд у Приштини одредио му је једномесечни притвор због сумње на кривично дело изазивања раздора и нетрпељивости.
Косовске власти наводе да су код њега пронађени материјали који потврђују шпијунске активности, док Београд наводи да је реч о политички мотивисаном хапшењу функционера Владе Србије.
Међутим, ово није први случај у коме косовске власти гоне политичког актера због јавне изјаве. Бивши министар у косовској влади и председник општине Звечан, Иван Тодосијевић, био је првостепено осуђен на две године затвора због изјаве о догађајима у Рачку. Након четворогодишњег процеса, ослобођен је свих оптужби, на основама слободе говора, као и Европске конвенције о људским правима.
Поповићеви адвокати се сада позивају на пресуду Врховног суда Косова из 2023. године, уз наводе да се ради о „истоветном кривичном делу“.
‘Шпијунске игре’
Хапшење Игора Поповића је било само једно у низу хапшења између Београда и Приштине у јулу. Посебна пажња усредсређена је на случајеве хапшења за наводну шпијунажу.
Дан пред Поповићево хапшење – 17. јула, Бојан Јевтић, високи официр Косовске полиције и бивши заменик команданта за север, ухапшен је на прелазу Бела Земља под сумњом за шпијунажу у корист српских безбедносних служби. У претресима су заплењени поверљиви документи, пиштољ, новац и електронска опрема. Налази се у притвору. Но и тај случај је 6. случај хапшења лица за годину дана које косовске власти терете за шпијунажу у користи БИА – троје Срба и три Албанца.
