Иако закони и Устав Косова дају главне смернице и рокове за конституисање Скупштине и Владе, неколико корака у овом процедуралном ланцу није временски омеђено, због чега само може да се нагађа када ће Косово добити нову Владу после избора одржаних 9. фебруара. Две „најрастегљивије“ карике су, указују аналитичари, непостојање рока у ком морају да буду проглашени коначни резултати избора и у ком временском периоду странка која је победила на изборима треба да предложи кандидата за председника парламента.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Досадашња пракса показала је да на владу може да се чека и пола године. Тако су 2014. године грађани гласали 8. јуна, а Скупштина Косова је Владу изгласала тек 9. децембра.
Прошло је десет дана откако су одржани овогодишњи, редовни парламентарни избори, а гласови кандидата за посланике пребројани су на око 80 одсто бирачких места.
Централна изборна комисија суочава се са бројним критикама, а њен портпарол Ваљмир Ељези јуче је навео да је на парламентрним изборима 2014, 2017. и 2021. године ЦИК-у требало 18 дана, у сваком изборном процесу, да објави коначне резултате и осам или девет дана да их потврди.
Мељош Кољши из Косовског института за правосуђе, ипак, сматра да резултати касне, а то, како је указао, поткопава поверење грађана у изборне институције и повећава могуц́ност да политичке партије не прихвате коначни резултат.
Бивши судија Уставног суда Косова Кадри Криезиу упозорио је и на могућност правног вакуума јер се не зна колико ће трајати конституисање Скупштине, док према оцени једног нашег саговорника делује да је атмосфера на Косову таква да се са формирањем нове владе никоме – ни не жури
Сарадник Демократског института Косова Еуген Цаколи изјавио је за Косово онлајн да би у најоптималнијем случају сви резултати избора одржаних 9. фебруара могли да буду сертификовани средином марта, што би значило да би конститутивна седница Скупштине требало да се обави до краја марта. У таквом идеалном сценарију, како каже, влада би могла да буде формирана почетком априла или најкасније средином тог месеца.
„Уколико, међутим, не будемо имали нову владу до краја априла, онда ће морати да се распишу нови, ванредни избори, који би требало да се одрже до почетка јуна, односно у року од 40 дана, како то предвиђају закони и Устав“, каже Цаколи.
Он ипак указује да иако постоје стриктни рокови за формирање владе, да они не почињу да теку све док се не конституише Скупштина, а да у том делу процедуре која је прописана не постоји рок у којем странка која је победила на изборима треба да предложи кандидата за председника Скупштине.
Узимајући у обзир тренутни темпо рада Централне изборне комисије око пребројавања гласова кандидата и верификације гласова политичких субјеката, Цаколи очекује да ће овај процес бити завршен до краја фебруара, када ће бити отворен пут за евентуалне притужбе политичких странака жалбеном већу и Врховном суду, што може да потраје до десет дана. То, како објашњава даље, значи да би средином марта, у најоптималнијој верзији, могли да буду сертификовани сви резултати.
Према закону, додаје он, након потврђивања резултата, председник Косова у року од 30 дана мора да сазове конститутивну седницу Скупштине, на којој парламент треба да изабере свог председника и заменике председника. Међутим, после одлуке Уставног суда из 2014. године, како наводи, не постоји рок у којем странка која је победила на изборима треба да предложи кандидата за председника Скупштине. Подсећа да је 2014. године то трајало око шест месеци.
„Дакле, без конституисања Скупштине, остали законски рокови, укључујући и формирање владе, не почињу да теку. То значи да ако, у овом случају Самоопредељење, не предложи некога за председника Скупштине, цео процес се паузира и даљи рокови не почињу. Када се председник Скупштине и потпредседници изаберу, онда имамо стриктне рокове. Тада председник треба да да мандат првој странци која је победила на изборима, а особа које има мандат премијера треба да представи Скупштини Косова састав владе у року од 15 дана по добијању мандата од председника Косова“, каже Цаколи.
Ако се то не деси, онда председник Косова има десет дана да се поново консултује са политичким партијама и да предложи другог кандидата који може да буде из исте политичке странке или из других ако докажу да имају 61 глас.
„Други кандидат у овом случају поново има 15 дана да предложи нови састав владе. Ако то не успе, онда се расписују ванредни избори у року од 40 дана након што влада није изабрана“, објашњава Цаколи.
Политиколог Огњен Гогић каже за Косово онлајн да читав процес формирања институција може да буде пролонгиран због тога што не постоје рокови за потврђивање резултата избора. Како објашњава, није могуће обавезати ЦИК да у одређеном року прогласи коначне резултате избора јер то зависи од бројних процедура, укључујући и жалбене, имајући у виду да постоје могућности жалбе изборном панелу као другостепеном изборном телу, као и Врховном суду. Колико све то може да траје, како каже, није могуће предвидети.
„Када се резултати потврде, према Уставу, председник Косова је дужан да у року од 30 дана сазове прву средницу парламента. Ту, опет, не постоји јасан рок када ова седница треба да буде завршена јер избор председника парламента може да потраје. Према Уставу, владајућа странка је та која номинује председника скупштине, али може да се дође у ситуацију да она нема подршку за његов избор у опозицији и онда настаје застој“, наводи Гогић.
Када се конституисање парламента оконча, како додаје, председник Косова победничкој странци на изборима даје мандат да проба да формира владу, али наглашава да не постоји рок у ком председник то треба да уради.
„По Уставу Косова мандат се не даје странци која потврди да има већину у парламенту, већ оној која је победила на изборима и она има рок од 15 дана да предложи владу. Уколико не успе, онда се мандат даје другопласираној странци, а ако и она не успе, иде се на нове изборе најкасније у року од 40 дана након што се констатује да влада није формирана“, каже наш саговорник.
Гогић наводи и да делује да је атмосфера на Косову таква да се никоме не жури са формирањем нове владе из више разлога, а да је први тај што не постоји јасна парламентарна већина.
Други је што постоје промене гледано глобално, и нова администрација у Вашингтону и у Бриселу и нико не жели баш да се истрчи већ постоји жеља да се види како ће ствари да се развијају.
„Делује као да је постигнута прећутна сагласност да се то одужи колико се може и да се онда евентуално оде на нове изборе пре него што било ко брзо формира нову владу“, закључује Гогић.
На актуелну ситуацију другачије гледа универзитетски професор Неџмедин Спахиу, који верује да ће нова влада Косова бити брзо формирана.
„Аљбин Курти ће успети са несрпским мањинама и Рашићем да направи владу, а уколико и то не буде довољно, имаће и Фатмира Љимаја и његове посланике, колико их буде у парламенту“, оценио је Спахиу за Косово онлајн.
Као политички изазов, он међутим, види избор председника Косова наредне године и каже да ће можда због тог питања бити нових избора.
„Можда ће тада бити нових избора, јер Устав налаже да уколико председник не може да се изабере, да су онда потребни нови избори. А и нови избори тешко да ће дати решење проблема. То ће трајати док Косово не промени Устав и да председника директно бира народ, као што је то случај у Македонији или у Србији. Тако да, уколико сада политичка класа Косова не буде радила на томе да промени политички систем да се председник бира директно, онда ће бити политичке кризе наредне године“, сматра Спахиу.
