Од почетка 2026. године Влада Србије донела је више од 20 кадровских решења која се непосредно тичу Косова – од промена у привременим општинским органима, преко управних округа, здравства и архива, до рутинског обнављања мандата руководилаца у Канцеларији за Косово и Метохију и канцеларији задуженој за координацију преговарачког процеса са Приштином. Док кадровска решења редовно стижу, једно од највећих обећања Београда о посебној заштити Срба на Косову – проглашење подручја посебне социјалне заштите – ни готово две године након најаве Александра Вучића није реализовано.
Најновије у низу кадровских решења донето је 9. јула, када је Влада Србије разрешила Вучину Јанковића дужности начелника Косовско-митровачког управног округа са седиштем у Косовској Митровици.
У достављеном решењу није наведено образложење за његову смену, нити ко ће га наследити на овој функцији, али ни то да ли ће, односно на коју нову функцију сада отићи овај кадар Српске листе, који је обављао више функција у српском и косовском систему.
Само недељу дана раније, 2. јула, Влада је донела два кадровска решења која се односе на канцеларије задужене за Косово и преговарачки процес са Приштином.
Марко Антић постављен је за вршиоца дужности директора „Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини“, почев од 1. јула, и то на три месеца.
Истог дана Петар Ђорђевић постављен је на шест месеци за вршиоца дужности помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију, задуженог за Сектор за правну заштиту, подршку локалној самоуправи и имовинско-правне послове на Косову и Метохији.
Још једно краткорочно в. д. именовање у Канцеларији за КиМ уследило је претходно 11. јуна. Бојана Анђелковић постављена је, почев од 15. јуна, на три месеца за вршиоца дужности помоћника директора, задуженог за Сектор за међународну сарадњу, подршку официру за везу при Мисији Европске уније у Приштини и ИПА пројекте.
Решења о в. д. кадровима у овим канцеларијама доносе се на ограничене периоде, па су се током и претходних месеци и претходних година имена руководилаца ових служби Владе Србије периодично понављала у одлукама Владе, најчешће кроз нова тромесечна или шестомесечна постављења.
Штрпце: Члан разрешен, па истим решењем постао председник
Једна од најупечатљивијих кадровских промена ове године догодила се 25. јуна у Привременом органу општине Штрпце.
Братислав Николић разрешен је функције председника на лични захтев, док је професор др Живче Шарковић разрешен чланства у овом органу.
Међутим, истим решењем Шарковић је одмах именован за новог председника Привременог органа, док је на упражњено место члана именована Милена Спасић.
То значи да је истог дана и истим актом Шарковић формално разрешен са једне позиције у овом телу и именован на његову челну функцију.
Ово, међутим, није била једина промена у Привременом органу Штрпца током 2026. године. Још 5. марта Здравко Јовановић разрешен је чланства, а на његово место именована је Јулија Лазаревић Вуцић.
Нови председник у Лепосавићу, смена у Пећи без именованог наследника
На истој седници Владе, 25. јуна, донета су и кадровска решења за привремене органе општина Лепосавић и Пећ.
Марко Радосављевић именован је за председника Привременог органа општине Лепосавић.
У самом решењу нема податка о томе кога је наследио, нити је уз ово именовање достављено посебно решење о разрешењу претходног председника.
Истог дана Дарко Колашинац разрешен је дужности председника Привременог органа општине Пећ. У доступним решењима која смо прегледали није истовремено именован његов наследник.
Призрен: Станисављевић разрешен, Савић именован
Директна смена на челу једног привременог органа забележена је 14. маја у Призрену.
Једним решењем Владе Србије Марјан Станисављевић разрешен је дужности председника Привременог органа општине Призрен, док је Бојан Савић именован на његово место.
Истог дана Влада је разрешила и Мила Стевановића са места начелника Пећког управног округа са седиштем у Пећи.
Ни у овом случају у прегледаним решењима није наведено ко ће га наследити.
Три смене и три нова члана у Косовској Каменици
Најобимнија промена унутар једног привременог органа ове године догодила се 30. априла у Косовској Каменици.
Тада су дужности чланова Привременог органа разрешени Дејан Васић, Душан Аврамовић и Душан Јевтић.
Истим решењем на њихова места именовани су Марко Николић, Лазар Марковић и Милош Трајковић.
Решење, као ни друга кадровска акта Владе која смо прегледали, не садржи образложење разлога за ове промене.
Глоговац и Гора: Нова именовања без претходних разрешења у истим актима
Током јануара и фебруара донета су и три решења о именовању чланова привремених органа општина Глоговац и Гора.
Бобан Станковић именован је 29. јануара за члана Привременог органа општине Глоговац, док је мање од месец дана касније, 26. фебруара, за члана истог органа именован и Дејан Тодоровић.
Истог дана, 26. фебруара, Цветко Вељковић именован је за члана Привременог органа општине Гора.
У овим решењима нису наведена претходна разрешења других чланова.
Обилић: Истог дана разрешен један, именован други директор Дома здравља
Јасна кадровска замена извршена је и 4. јуна у Дому здравља Обилић.
Доктор Марко Николић разрешен је дужности вршиоца дужности директора ове здравствене установе, а посебним решењем донетим истог дана доктор Александар Спасић именован је за новог вршиоца дужности директора.
За разлику од решења која се односе на помоћнике директора Канцеларије за КиМ и директора преговарачке канцеларије, у достављеном акту о Спасићевом именовању није наведено временско трајање његовог в. д. мандата.
Пећ: Промене и у архиву
Прва кадровска решења која смо забележили ове године донета су 16. јануара и односила су се на архивску установу у Пећи.
Ранко Марковић разрешен је дужности директора Архива у Пећи, док је истог дана, посебним решењем, Александар Стевић именован за вршиоца дужности директора Међуопштинског архива Пећ.
Уочљиво је да се у два решења користе различити називи установе – у акту о разрешењу „Архив у Пећи“, а у акту о именовању „Међуопштински архив Пећ“.
Преко 20 решења за мање од седам месеци
Према решењима која смо прегледали, Влада Србије је од 16. јануара до 9. јула ове године донела најмање 18 кадровских одлука непосредно повезаних са Косовом, додатно уз решења о продужетку руководилачких функција у канцеларијама које се баве Косовом.
Њима су обухваћени привремени органи општина Штрпце, Лепосавић, Пећ, Призрен, Косовска Каменица, Глоговац и Гора; Косовско-митровачки и Пећки управни округ; Дом здравља Обилић; архивска установа у Пећи; Канцеларија за Косово и Метохију, као и Канцеларија за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини.
Решења се разликују по својој природи: нека представљају појединачна именовања или разрешења, нека директну замену једног функционера другим, док се код руководилаца две канцеларије појављују и временски ограничени в. д. мандати од три или шест месеци.
Привремени већ 13 година
Посебну категорију чине кадровске промене у привременим органима општина, структурама које већ 13 година функционишу у оквиру система Републике Србије на Косову.
Скупштине општина на Косову у систему Србије распуштене су 2013. године одлуком Владе Србије, само годину дана након што су формиране после локалних избора одржаних 6. маја 2012.
По њиховом распуштању, поново одлукама Владе Србије, формирани су привремени органи.
Одлука о распуштању општина на северу Косова донета је пред локалне изборе по косовском систему, који су 2013. године де факто први пут одржани и у овом делу Косова.
Иако је према Закону о локалној самоуправи Србије председник Народне скупштине морао у року од два месеца од распуштања општина да распише изборе за одборнике како би се конституисале нове локалне власти, то се није догодило.
Улогу локалних самоуправа у систему Србије тако су на терену преузели привремени органи, којих би требало да буде 29, а који функционишу паралелно са општинама у косовском систему.
Нису били ретки ни случајеви да иста особа истовремено обавља функцију у оба система – као председник привременог органа у систему Србије, а уједно као одборник или заменик градоначелника у општини по косовском систему.
Уставни суд Србије је 3. априла 2014. одлуке о распуштању скупштина општина Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечане, Призрен, Урошевац и Клина, као и о формирању њихових привремених органа, прогласио неуставним и незаконитим.
Упркос томе, пракса рада и кадровског попуњавања привремених органа настављена је.
Тадашњи министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је током унутрашњег дијалога о Косову, на округлом столу у Нишу у фебруару 2018. године, објаснио значај који Београд придаје овим структурама:
„Србија данас свој утицај на Косову и Метохији реализује и кроз 29 привремених општинских органа чијим очувањем одржавамо уставно-правни поредак Републике Србије.“
Додао је тада да су привремени органи „значајни и за егзистенцију неколико хиљада српских породица у покрајини“.
Велике најаве о резултатима и сменама, а кадрови се годинама селе са функције на функцију
Кадровске промене у привременим органима и другим институцијама Србије на Косову, које у значајном броју физички не функционишу, или бар не видљиво, годинама прате велике најаве о резултатима, одговорности и раду на терену.
Ипак, пракса је неретко показивала другачију слику – позната имена остају у систему, селећи се са једне функције на другу, из једне институције у другу, а понекад и између српског и косовског система.
Једна од најгласнијих најава смена стигла је крајем 2019. године, када се тадашњи директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић састао са представницима Српске листе и руководиоцима институција Србије са Косова.
Функционерима и активистима тада је најављен „кључни период“ и наложен интензиван рад на терену, укључујући и празничне дане.
„Нема одмора, већ радне обавезе: ући у сваку српску кућу, помоћи сваком коме је помоћ потребна, а државу Србију осећа својом“, била је порука из Београда.
У оквиру тада представљеног великог плана „Србија 2020–2025“, Ђурић је најавио и конкретне последице за оне који не буду показали резултате – укључујући смене већ почетком наредне године:
„Ко се не буде тога придржавао, ко не буде на терену у јануару месецу, нема љутиш. На крају јануара месеца, почетком фебруара, биће промена и у привременим органима и на руководећим позицијама у институцијама Републике Србије и у многим другим местима.“
Поручио је и да нико од функционера није примао плату „да би седео, чапрас-диванио и причао празне приче“.
Шест и по година касније, велика обећања о вредновању резултата и сменама нису променила препознатљиву кадровску праксу. Решења се и даље углавном доносе без јавног образложења о томе због чега је неко разрешен, по којим критеријумима је други именован и какви су били конкретни резултати њиховог претходног рада.
Истовремено, део познатих кадрова остаје у институционалном и политичком кругу, прелазећи са једне функције на другу, или из једне институције у другу, али и једног система у други, или паралелно у оба система.
Тако кадровска промена не мора нужно да значи и долазак нових људи, већ често само ново место за већ познато име, а када и ‘стигну’ нови кадрови, старији се често пребацују на функције у централну Србију.
Функције у једном систему као одскочна даска за други
Преплитање кадрова између институција у српском и косовском систему није новина.
КоССев је и раније извештавао о случајевима у којима су функције у косовским институцијама појединим српским функционерима послужиле као одскочна даска за нова постављења у систему Србије.
Кадровска решења Владе Србије из првих нешто више од шест месеци 2026. показују да се пракса именовања, разрешења и привремених мандата наставља – од локалног нивоа и привремених општинских органа до структура непосредно укључених у политику према Косову и преговарачки процес са Приштином.
Кадровска решења стижу, закон о посебној социјалној заштити није
Док Влада Србије у континуитету доноси кадровска решења за привремене органе, управне округе и друге институције свог система на Косову, једно од највећих обећања Београда о посебној заштити тамошњих Срба до данас није реализовано.
Председник Србије Александар Вучић је 13. септембра 2024. године, након затварања низа српских институција на северу Косова, најавио да ће Косово бити проглашено подручјем посебне социјалне заштите, обећавајући да ће одговарајући закон бити усвојен у року од 45 дана.
Најавио је тада финансијску подршку од 20.000 динара месечно за 5.000 незапослених, бесплатне уџбенике, „ужински додатак“ од 5.000 динара месечно за децу предшколског, основношколског и средњошколског узраста, грађевински материјал, нова запошљавања у здравству и додатну подршку геронтодомаћицама и личним пратиоцима, као и подстицаје за привреду, женско предузетништво, породични бизнис и пољопривреду.
Претходна Влада Србије јесте 28. октобра 2024. усвојила Предлог закона о проглашењу Косова за подручје посебне социјалне заштите, који је наредног дана ушао у скупштинску процедуру.
Међутим, закон до сада није усвојен.
Штавише, нова Влада Србије на челу са Ђуром Мацутом, чија кадровска решења из 2026. године сада анализирамо, само дан након свог формирања – 17. априла 2025. – повукла је овај предлог из скупштинске процедуре, заједно са још 42 акта претходне владе.
Реч је, како је тада за КоССев објаснила народна посланица Биљана Ђорђевић, о уобичајеној процедури након избора нове владе. Ипак, чињеница остаје да закон који је Вучић најавио као хитну меру и за који је обећао усвајање у року од 45 дана, ни готово две године касније није донет.
