Познаваоци политичких дешавања оцењују за РСЕ да су избори 28. децембра донели партији актуелног премијера Аљбина Куртија (Албин) „спектакуларну“ победу, коју је постигла углавном захваљујући „слабостима“ опозиционих странака.
Према прелиминарним резултатима Централне изборне комисије (ЦИК), Самоопредељење је освојило 49,3 одсто гласова, не рачунајући условне гласове и гласове дијаспоре.
„Ово је спектакуларна победа за Покрет Самоопредељења, коју му је поклонила опозиција потпуним недостатком идеја о томе како да се суочи са Куртијевим снажним популизмом“, истиче за РСЕ аналитичар Артан Мухаџири (Мухаxхири).
Прелиминарни подаци ЦИК-а показују да су опозиционе партије далеко иза.
Демократска партија Косова (ДПК) освојила је 21,01 одсто гласова, Демократски савез Косова (ДСК) 13,59 одсто, а Алијанса за будућност Косова 5,68 одсто.
Социјалдемократска иницијатива, с освојених само 1,72 одсто гласова, није успела да пређе изборни праг.
Српска листа, највећа партија косовских Срба, освојила је 4,74 одсто гласова.
Политиколог Дритеро Арифи види победу Покрета Самоопредељења као резултат неколико повезаних фактора – „снажне пропаганде“ те странке, као и слабости опозиционих странака, које нису биле довољно активне нити су показале стручност.
„Најважније је то што су грађани приметили недостатак лидерства код опозиционих партија, као и одсуство особе која би могла да промени ситуацију“, наглашава Арифи за РСЕ.
На основу прелиминарних резултата, очекује се да ће Самоопредељење имати 56 места у Скупштини Косова, ДПК 23 места, ДСК 15 места и Алијанса шест места.
Српска листа тврди да је освојила свих десет места резервисаних за српску заједницу у Скупштини, али остаје питање да ли ће друга српска странка, Партија за слободу, правду и опстанак Ненада Рашића, освојити једно место.
Шта кажу партије?
Покрет Самоопредељење је на путу да понови или чак и надмаши резултат избора из 2021. године, када је освојио 50,28 одсто гласова.
Тада је формирао парламентарну већину без коалиције с другим албанским партијама, већ само уз посланике из несрпских мањина, које такође имају загарантованих 10 места у Скупштини.
Лидер Самоопредељења Аљбин Курти после објављивања прелиминарних резултата ЦИК-а, рекао је да „што пре буду оверени резултати избора, то ће пре бити успостављене институције“.
Он је позвао друге странке на сарадњу око међународних споразума, рекавши да ће тај корак бити тест за евентуалну даљу сарадњу, укључујући и питање избора председника земље на пролеће.
„Наравно да о томе треба да разговарамо с опозицијом. Али, прво морамо да разговарамо о међународним споразумима“, рекао је Курти.
Лидер ДПК-а Бедри Хамза рекао је дан после избора да је очекивао бољи резултат.
„ДПК је очекивао бољи резултат и ја сам очекивао бољи резултат, али смо успели да сачувамо наш глас и наше бирачко тело“, рекао је Хамза на конференцији за новинаре.
Лидер ДСК-а Љумир Абдиџику (Лумир Абдиxхику) честитао је победнику избора, рекавши да је „Косову потребна функционална демократија“.
Он је преузео одговорност за лош резултат своје странке, не искључујући могућност своје оставке.
Лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај (Рамусх) одмах после затварања бирачких места изразио је задовољство резултатом своје странке.
Председник Српске листе Златан Елек после објављивања прелиминарних резултата ЦИК-а рекао је да је та партија освојила више од 90 одсто гласова српске заједнице и „свих десет мандата“ резервисаних за ту заједницу.
Међутим, нагласио је да Српска лиса чека да ЦИК да коначну потврду резултата.
Ублажен тон Куртија и будући изазови
Куртијев говор, када је прогласио победу после објављивања прелиминарних резултата ЦИК-а, био је „прилично опрезан и одмерен“, у односу на друге албанске странке, оцењују посматрачи изборног процеса.
Међутим, према њиховим речима, изазови који чекају нову парламентарну већину, али и нову владу, укључујући избор председника земље на пролеће 2026, не остављају простора за „ароганцију Куртија“, коју је показао према политичким противницима после парламентарних избора 2021. и оних 9. фебруара 2025.
„Нисмо навикли да видимо Куртија на овај начин. Али, то је позитивно. Међутим, из мог угла, говор тела га је одавао. Нормално да је говор био победнички, али није имао ентузијазам победника“, истиче политиколог Арифи за РСЕ.
Он, као и аналитичар Мухаџири, верује да Курти, за којег се очекује да ће бити премијер по трећи пут, може да формира нову владу само са својом партијом и несрпским мањинама.
Коалиција с неком другом албанском партијом била би пожељан исход за Куртија, оцењују они.
Међутим, Мухаџири сматра да јаз који је годинама стваран између Самоопредељења и ДПК, као и страх ДСК да би могла да изгуби још више бирача у случају договора са Самоопредељењем, онемогућава Куртијевој партији да направи коалицију с две највеће опозиционе странке, па ни да добије подршку тих партија као опозиције.
„Биће веома тешко (Куртију) да убеди ДПК и ДСК да остану у Сали како би се постигао кворум од 80 посланика за избор председника. ДСК и ДПК сматрају да је председница (Вјоса) Османи својим бројним поступцима помагала Самоопредељењу“, нагласио је Мухаџири за РСЕ.
Он је додао да би одбијање сарадње између партија за избор председника могло поново одвести земљу до избора, већ овог пролећа када мандат Османи истекне у априлу.
Политиколог Арифи сматра да ће, ако Покрет Самоопредељења надмаши резултат из 2021, Курти размотрити да ли му је потребан још један мандат за председницу Османи или ће предложити другог кандидата.
Према његовим речима, оквир који одређује албанске опозиционе партије, на основу броја освојених места у Скупштини, не оставља им много простора за маневрисање приликом избора председника у наредном мандату.
„Опозиција ће применити неку врсту квазипрагматизма, у овом случају изнуђеног, да остане у сали, јер су алтернатива ванредни избори, на којима, ако се опозиција покаже као проблематична, господин Курти може да освоји 60-70 одсто укупних гласова“, наглашава Арифи за РСЕ.
Ванредни парламентарни избори 28. децембра резултат су неслагања и сукоба партија које после избора 9. фебруара нису успеле да конституишу Скупштину до 10. октобра.
Курти затим није успео да добије довољно гласова у Скупштини да формира владу. Владу није успео да формира ни други кандидат Самоопредељења за мандатара Гљаук Коњуфца, што је приморало председницу Османи да распише превремене парламентарне изборе.
Док Курти настоји да формира нову владу, ЦИК још има посла до објаве коначних резултата, пошто морају да се преброје гласови за посланике, гласови из дијаспоре, условни гласови и гласови особа с посебним потребама.
Сви ти кораци такође имају рокове за жалбе, што може бити разлог да формирање нове извршне власти потраје неколико недеља.
