„Европска унија пажљиво прати поступање према националним мањинама, укључујући и албанску заједницу у Србији. Ово је од посебног значаја, имајући у виду обавезе Србије у оквиру процеса приступања ЕУ“, наводи се у одговору шефа кабинета Антонија Косте српском Албанцу и посланику у Скупштини Србије, Шаипу Камберију. Камбери ове речи тумачи као потврду да је однос српских власти према мањинама у три општине на југу Србије, насељеним већинским албанским становништвом, услов за улазак Србије у ЕУ.
Шеф кабинета председника Савета Европе Антонија Косте, Педро Лоуртие, упутио је одговор Шаипу Камберију на писмо од 25. фебруара ове године, у вези са питањима положаја албанске заједнице у Србији.
У одговору, који је јуче објавио Камбери, се наводи да Европска унија пажљиво прати третман националних мањина, укључујући и албанску заједницу у Србији, имајући у виду обавезе Србије у процесу приступања ЕУ. Такође се наводи да се од Србије очекује усклађивање правног оквира о правима мањина са међународним и европским стандардима.
Шеф кабинета је додао да је питање „пасивизације адреса“ узето у обзир и да је обрађено у извештајима о проширењу ЕУ.
„Европска унија ће наставити да позива српске власти да јавности пруже јасније информације о спровођењу провера статуса пребивалишта. Остајемо посвећено праћењу ових питања и сарадњи са српским властима у оквиру процеса приступања ЕУ“, наводи се, између осталог, у писму.
Камбери поздравља
Шаип Камбери, посланик албанске заједнице у Скупштини Србије, који је и писмо и објавио, наводи да председник Савета Европе Антонио Кошта уверава да Европска унија пажљиво прати третман националних мањина, укључујући и албанску заједницу у Србији.
Према Камберију, у писму се такође наводи да мањине имају важну улогу у оквиру обавеза Србије у процесу приступања ЕУ.
Он истиче да се у писму наводи очекивање да Србија усклади правни оквир за права мањина са међународним и европским стандардима.
„Савет Европе је веома свестан питања пасивизације адреса. Ово питање је такође обрађено у извештајима о проширењу ЕУ. Наша посвец́еност унапређењу положаја мањина ц́е се наставити – ЕУ и интеграција региона у њу остају наше једине политичке аспирације!“, навеео је Камбери.
„Политика реципроцитета“
Иначе, питање положаја Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи које Приштина и албански лидери на југу квалификују искључиво као дискриминацију од стране Србије се непосредно повезује са питањем положаја Срба на Северу Косова, када то питање отворе Срби или Београд, такође у контексту дискриминације.
„Политика реципроцитета“ је окосница одлазеће косовске владе и значајан део њеног спровођења обухвата управо питање положаја Албанаца у три општине Републике Србије које су насељене албанским становништвом.
И док косовски званичници покушавају да питање Албанаца у овим општинама наметну као тему дијалога Београда и Приштине, Београд званично одбацује ову тему, наводећи да није предмет дијалога.
