План да се у Загорју (Зогај) код Вучитрна једног дана изгради католичка црква „Свети Флор и Лавр“ изазвао је протесте, реакције муслиманске верске заједнице и жестоку расправу на друштвеним мрежама. Камен темељац благословен је 17. августа, протест је уследио већ наредног дана, а ново окупљање одржано је 23. августа уз присуство Косовске полиције и КФОР-а. Противници пројекта тврде да нису против католика, већ да сумњају у његову политичко-идеолошку позадину. Призренско-приштинска бискупија то одбацује: тврди да управо она води иницијативу, да земљиште припада Бискупији и да никакав политички покрет није укључен. У позадини спора остаје и питање процедура – Општина Вучитрн саопштила је да захтев за грађевинску дозволу није поднет, док Католичка црква тврди да радови још нису ни почели.
Прича о католичкој цркви у Загорју није, међутим, почела протестом 23. августа. Јавна полемика траје најмање од краја јула.
Тада се огласио Савет Исламске заједнице у Вучитрну, изражавајући забринутост због плана за изградњу цркве. Тврдили су да на простору на којем је црква планирана „не живи ниједан католички верник“ и да су околна села муслиманска, уз поруку да пројекте који могу бити доживљени као провокативни треба разматрати одговорно и опрезно. РСЕ наводи да им Савет потом није одговорио на захтев за додатна појашњења.
Противљење се потом организовало и међу становницима околних села. Каллxо је 17. августа известио да је локална НВО „Иницијатива за јавно ангажовање“ (ИАП), на захтев грађана, најавила протесте и блокаду путева у Горњој и Доњој Дубници, Дубници Љуг, Загорју и Самодрежи.
Локални портал Митропол тврдио је да је против изградње прикупљена и петиција са 420 потписа становника неколико околних села.
Ко је поклонио земљу и ко стоји иза цркве?
Једна од главних тачака спора постало је питање ко заправо стоји иза пројекта.
Бискупски викар Призренско-приштинске бискупије Дон Фран Кола рекао је за Радио Слободна Европа да парцела на којој је одржана церемонија сада припада Бискупији, да има површину од 11.266 квадратних метара и да ју је поклонила породица Муса из Новог села Мађунског.
Чланови породице Муса такође су се јавно огласили, одбацујући тврдње да представљају „Покрет за повратак“ и инсистирајући да је реч о њиховој породичној одлуци и њиховој имовини.
Управо је веза са „Покретом за повратак“ постала једна од главних тема протеста.
Представници Исламске заједнице и поједини демонстранти тврдили су да пројекат повезују са групама које позивају Албанце да напусте ислам и врате се, како то формулишу, „вери предака“.
Бискупија ту везу изричито негира. „Ниједан покрет, ниједна политичка партија није укључена. Апсолутно не“, рекао је Кола за РСЕ, наводећи да иницијативу води Бискупија.
И сам „Покрет за повратак“ рекао је РСЕ да није укључен у пројекат изградње, већ да је само, на захтев грађана, проширио најаву церемоније. Представник покрета Арбр Гаши (Арбëр Гасхи) рекао је да њихов циљ није изградња цркава, већ миран „повратак Албанаца вери предака“.
17. август: Благослов камена темељца пре најављене церемоније
За 18. август била је најављена верска церемонија у Загорју.
Према Призренско-приштинској бискупији, бискупски викар Дон Фран Кола претходно је обавестио безбедносне институције. Он је за РСЕ прецизирао да је о догађају обавестио и градоначелника Вучитрна, док је Косовска полиција била обавештена још током јула. Мештани су, штавише, позвали Косовску полицију да забрани ову верску церемонију.
Полиција је 65донела одлуку да се церемонија заказана за 18. август не одржи.
Бискупија је одлуку описала као „неуставну, незакониту, неправедну и неоправдану“, тврдећи да је реч о мирном верском догађају на црквеној имовини о којем су институције биле благовремено обавештене.
Како би, према њиховом објашњењу, избегли тензије, бискуп Дод Ђерђи (Додë Гјергји) је са свештеницима и верницима отишао у Загорје дан раније, 17. августа, где је обављен благослов земљишта и постављен камен који је означен као камен темељац будуће цркве.
Медији су тада објавили фотографије и снимке са церемоније. Тељеграфи је, позивајући се на најаву „Покрета за повратак“, известио да су присуствовали католички верници из Вучитрна.
Бискупија: Није почела градња
Бискупија данас инсистира да догађај 17. августа није представљао почетак грађевинских радова.
Кола је за РСЕ рекао да је обављен благослов земљишта и постављен камен на месту на којем би црква евентуално могла бити изграђена у будућности.
Према Бискупији, у општини Вучитрн тренутно живи више од 100 католика. Попис становништва из 2024, међутим, регистровао је само 37 становника општине који су се изјаснили као католици.
Кола је навео да би за покретање пројекта Бискупији било потребно између 300 и 500 верника, те да ће тек када буде достигнут довољан број поднети пројекат надлежним институцијама.
„Градња није била ни у нашим мислима, ни у нашем деловању, нити ће бити док не будемо имали довољан број да градимо објекат“, рекао је Кола за РСЕ.
То додатно појашњава спор око грађевинске дозволе: Бискупија тврди да градња још није почела, док Општина говори о томе да за полагање камена и евентуалне радове није била издата дозвола.
Општина: Захтев за дозволу није поднет
Општина Вучитрн огласила се 18. августа. Саопштила је да је претходног дана добила информацију да је група грађана католичке вероисповести покушала да положи камен темељац за католичку цркву у Загорју.
„За ову активност није поднет ниједан захтев за дозволу Општини Вучитрн и, сходно томе, Општина није издала никакву дозволу за полагање камена темељца, почетак радова нити за било какву грађевинску активност на тој локацији“, навела је Општина.
Додала је да је, „према примљеним информацијама“, покушај извршен без претходног обавештавања надлежних институција и мимо законских процедура, те да је о случају обавештена Косовска полиција.
Општина је истовремено нагласила да поштује слободу вероисповести и права свих заједница, али да градња мора бити спроведена у складу са законом.
Власник односно донатор земљишта Мусë Муса још је 16. августа за КАЛЛXО разликовао верски обред од саме градње: тврдио је да за одржавање мисе и церемоније није потребна грађевинска дозвола и да је Бискупија због безбедности обавестила полицију.
Протест већ 18. августа
Противљење није почело тек 23. августа. Већ 18. августа, дан после благослова камена темељца, становници су се окупили на протесту у Загорју.
„Зëри“ је објавио и видео са лица места. Косовска полиција била је распоређена у близини локације, а према том извештају није било инцидената.
У међувремену су друштвене мреже и локални портали постали преплављени снимцима, изјавама и узајамним оптужбама обе стране.
Камен нестао, 23. августа нови протест
До 23. августа камен који је постављен неколико дана раније више није био на локацији.
КосоваПресс је известио да је уклоњен, али да није познато ко га је уклонио. Тог јутра неколико десетина људи поново се окупило на протесту.
КосоваПресс је известио да су демонстранти протестовали против изградње цркве и „Покрета за повратак“. Окупљени су тврдили да у самом Загорју нема становника, „а камоли католика“, и понављали да нису против католичке вере, већ против онога што сматрају раздорним политичким и верским струјама. То је тврдња демонстраната, а не независно утврђена чињеница о демографској структури села.
На протесту су били Косовска полиција и КФОР, а окупљање је завршено без инцидената.
„Да је за католичке Албанце, помогли бисмо да је саграде“
Хакиф Синани поручио је окупљенима да демонстранти нису дошли да прете и да нису против католика.
„Нисмо против ни католичке ни муслиманске вере, браћа смо“, казао је.
Истовремено је изнео тврдње да иза пројекта стоје групе које покушавају да поделе Албанце, укључујући чак и оптужбу о „српско-руском“ утицају. За такве тврдње нису јавно представљени докази.
Рамиз Буњаку био је још експлицитнији:
„Против смо ове цркве зато што је то црква са политичком позадином. Када би то била црква која служи албанској католичкој заједници, дошли бисмо да им помогнемо да је изграде.“
Он је групе које повезује са пројектом назвао „сумњивим, екстремистичким и раздорним“.
Међутим, управо ту тврдњу о улози „Покрета за повратак“ оспоравају и Бискупија и сам Покрет, који за РСЕ тврде да организација није носилац пројекта.
Јавност подељена – од верске слободе до оптужби за радикализам
Протест је потом изазвао талас реакција на друштвеним мрежама.
Поједини критичари протеста тврдили су да чак и веома малобројна католичка заједница има право на верски објекат. Међу њима су Љуан Прељдакај и Мхилл Гецај, који су протест описивали као супротан традицији верског суживота Албанаца.
Универзитетски професор Бљерим Љатифи такође је оштро реаговао, критикујући чињеницу да се против католичке цркве протестовало уз албанску националну симболику и заставу ОВК.
Са обе стране полемике, међутим, било је и изразито увредљивог говора, оптужби за верски екстремизам, издају националног идентитета, па и тврдњи о страним политичким утицајима.
Шта је за сада чињеница, а шта тврдња
И после недељу дана полемике неколико ствари сада је јасније. Земљиште је, према Призренско-приштинској бискупији, власништво Бискупије и поклон породице Муса; Бискупија тврди да она води иницијативу и да „Покрет за повратак“ није укључен у пројекат. Сам Покрет то потврђује.
Такође је јасно да грађевинска дозвола није издата, али Бискупија тврди да 17. августа није ни почела градњу, већ је одржала верски обред и симболично поставила камен на месту на којем би се црква могла градити у будућности.
Истовремено, противљење делу муслиманског локалног становништва јесте стварно – осим најмање два протестна окупљања и петицији неколико стотина становника околних села, анти-кампања на мрежама не јењава.
