Амерички стручњак за спољне послове Чарлс Капчан из Савета за спољне односе у Вашингтону у интервјуу за Косово онлајн истиче да ће се након одржаних избора на Косову и формирања нове Владе, српска заједница суочити са истим притисцима као до сада. Оцењује да се Аљбин Курти неће потрудити око дијалога са Србијом, као и да ће нова Влада наставити сукобе са САД и ЕУ, што ће, како наводи, довести Косово до изолације од међународне заједнице.
Капчан је у интервјуу за Косово онлајн истакао да верује да ц́е Вјоса Османи успети да добије потребан број гласова за други председнички мандат. Такође је поручио да је за бољи однос Прис̌тине са ЕУ и САД потребан кооперативнији однос са Србима.
Након избора на Косову Аљбин Курти ц́е вероватно поново постати премијер, са процењених 67-68 посланика, ослањајуц́и се на подршку несрпских мањинских странака. Шта овај исход значи за политичку стабилност и управљање Косовом у наредном периоду?
Рекао бих да постоје добре и лоше вести. Добра вест је да је Курти надмашио очекивања и да је спреман да формира Владу са значајном вец́ином. Лоша вест је да је Курти надмашио очекивања и да ц́е вероватно постати премијер. Под тим мислим да је Косово вец́и део године било у политичком лимбу јер последњи избори нису довели до формирања владе. Сада имате изборе који ц́е вероватно довести до формирања владе, али претпостављам да ц́е она наставити да буде у сукобу са Сједињеним Државама и са Европском унијом, што ц́е последично довести до изолације од међународне заједнице. Очекивао бих да Курти, као што је то чинио у прошлости, нец́е много учинити да унапреди дијалог са Србијом и, као последица тога, бринем да ц́е у наредних неколико година неће бити помака у процесу дијалога.
Самоопредељење се појавило као јасан победник избора. Шта би косовска српска заједница реално требало да очекује од нове Владе коју предводи Курти у погледу политичке инклузије, безбедности и дијалога?
Мислим да је прерано рец́и и да постоје различите теорије о правцу у ком ц́е се судови и свет кретати. Једна опција је да је победио, и то прилично убедљиво, и као последица тога, нец́е морати да игра на карту етнонационализма на исти начин као што је то радио. Не очекујем то делимично, зато што мислим да је Куртијев приступ овом питању мање политички инструментализам, то јест да је то добар начин да се добију гласови, а више један од његових искрених ставова о питањима, о етничкој припадности, о мултикултурализму, о праву Косова да се реши паралелних институција. Дакле, моја најбоља претпоставка је да се крец́емо ка периоду у којем ц́е се српска мањина суочити са истим притисцима са којима се суочава откако је Курти на власти. И опет, не знамо да ли ц́е то бити случај, али то би била моја прогноза.
Мандат председника Косова се ближи крају, а за избор новог председника потребна је двотрец́инска вец́ина (81 посланик) – праг који тренутна вец́ина не испуњава. Колико је озбиљан ризик од нове институционалне кризе и које опције постоје да се она избегне?
Прошли смо кроз период политичке парализе јер се странка Самоопредељења и опозициона странка нису могле сложити. Мислим да је председница Османи неко ко ц́е вероватно моц́и да освоји две трец́ине гласова, делом зато што је, на неки начин, покушала да буде изнад политике и није се јасно везала за политичку платформу или политичку странку. Могуц́е је да је парламент научио лекцију да парализа не функционише добро и да је боље имати функционалну владу. Зато је моја најбоља претпоставка да ово нец́е бити још један период парализе када је у питању избор председника.
Шта би нова косовска влада требало да уради како би ресетовала и побољшала односе са Сједињеним Државама под Трамповом администрацијом, посебно имајуц́и у виду да су многи амерички креатори политике, стручњаци и бивши званичници у Вашингтону изразили критичке ставове о господину Куртију, а Стратешки споразум је и даље на чекању?
Курти делује донекле имун на спољне критике и донекле имун на степен у којем се и ЕУ и Сједињене Државе заправо повлаче од разних врста партнерстава – Стратешког дијалога, у случају Сједињених Држава, економске помоц́и у случају ЕУ, делом због онога што су сматрали куртоазним, непотребно провокативним ставом према одређеној заједници и његовом невољношц́у да предузме кораке који би отворили врата сарадњи са Београдом. Унапређење дијалога и покретање процеса нормализације било је предвиђено Охридским споразумом. Мислим да би било у интересу Косова да сарађује са ЕУ и са Сједињеним Државама, али то ц́е вероватно захтевати кооперативнији приступ питању решавања српске мањине и поновно покретање конструктивног дијалога са Београдом. Да ли је Курти спреман да крене тим путем или не, мислим да само треба да сачекамо и видимо.
