Виши сарадник у Међународном институту за стратешке студије Мајк Карпентер оценио је у интервјуу за Косово онлајн да су избори на Косову свакако очекивани у будућности, како би се решила актуелна криза након што предлог мандатара за састав нове Владе Косова Аљбина Куртија није добио подршку већине посланика. Када је у питању дијалог Београда и Приштине, Карпентер каже да ће се он тешко вратити на прави пут.
Карпентер је за Косово онлајн, поред евентуалног решења актуелне политичке кризе на Косову, говорио и о односу САД и Косова, те о америчкој политици према Западном Балкану, уз оцену да изасланик председника САД за специјалне мисије Ричард Гренел има неизвестан статус у актуелној администрацији Доналда Трампа. Говорио је и о будућности бриселског дијалога.
Будући да председница Косова Вјоса Османи има две недеље да одлучи да ли ће именовати новог мандатара или ће Косово ићи на ванредне парламентарне изборе, Карпентер истиче да су избори свакако у будућности.
„Мислим да су избори свакако у будуц́ности, али ова нестабилност и немогуц́ност проналажења владине коалиције штете земљи јер омогуц́ава политичку блокаду и спољну интервенцију на начин који није користан, укључујуц́и малигни утицај неких њених суседа у региону и из даљих крајева. Зато сам забринут због отпорности Косова као демократске државе. Због ове блокаде, политички, то је једноставно веома штетно. Дакле, Косово ц́е на крају проц́и кроз ово, али ц́е то бити веома тежак период“, нагласио је Карпентер, који је виши директор Савета за националну безбедност САД и заменик помоц́ника америчког секретара за Русију, Украјину и Евроазију, а раније је био и амбасадор САД при Оебсу.
На питање како оваква ситуација може да се одрази на односе Косова и САД, Карпентер истиче да је све неизвесно јер је политика САД према Западном Балкану тренутно веома неодређена.
„Остаје да се види. Тешко је рец́и ко се за шта залаже, а имате много супротстављених интереса у Сједињеним Државама, тренутно у овој администрацији. Дакле, знате, Рик Гренел је некада играо прилично велику улогу на Западном Балкану. Његов статус у овој администрацији тренутно је мало неизвестан. Чини се да сада има мањи утицај него што је имао у првом Трамповом мандату. А онда имате неке чланове породице попут Џареда Кушнера и Дона млађег, који такође имају интересе на Западном Балкану. Остаје да се види, знате, како ц́е се све ово одвијати. Нејасно је, али вам гарантујем једно, нец́е професионалне дипломате у Стејт департменту одређивати политику администрације на Западном Балкану, вец́ ц́е то бити неки од ових људи који су веома блиски председнику и који имају његову пажњу, а не нужно бирократску титулу“, објашњава наш саговорник.
Када је у питању потенцијални утицај политичке кризе на Косову на дијалог између Београда и Приштине, Карпентер искрено каже да је био песимиста да ц́е дијалог донети било какав прогрес.
„Мислим да смо у прошлости имали праву шансу да покушамо да дијалог крене не ка међусобном признавању, вец́ нормализацији односа између две стране. И нажалост, не мислим да је дипломатија била посебно вешта. Размишљам посебно о пролец́у 2023. године када су САД и ЕУ биле помало лабаво усклађене, али сада мислим да су САД и ЕУ на различитим странама, што значи да ц́е дијалог бити веома тешко вратити на прави пут“, наглашава Карпентер.
Упитан да ли би ово могао бити тренутак за снажније ангажовање администрације Доналда Трампа у решавању политичке нестабилности на Косову, Карпентер наглашава да је то тешко питање, јер, како каже, једна ствар у вези са Трамповом администрацијом је да су прилично непредвидиви.
„Они крше претходну врсту елитног консензуса и заузимају ставове о питањима који нису нужно у складу са прошлим ставовима САД. Ово би могла бити прилика за председника Трампа да заиста инсистира на признавању Косова од стране земаља које га нису признале. Али то можда није на врху, готово сигурно није на врху његове агенде. Дакле, морао би бити неки веома утицајан глас близак њему који би га убедио да се ово исплати учинити. Међутим, тај глас тренутно не видим“, закључује Карпентер.
