Министарство одбране и Косовске безбедносне снаге преузеле су прошле недеље имовину бившег аеродрома Думош у близини Подујева. Министар одбране Ејуп Маћедонци тврди да је реч о „стратешкој тачки“ која ће повећати одбрану и безбедност Косова. За стручњаке из области безбедности јасно је шта та тврдња значи: КБС добија први гарнизон који ће бити удаљен само десетак километра од административне линије.
Пише: Арсеније Вучковић
“Смештање војника Косовских безбедносних снага (КБС) на имање аеродрома Думош у Подујеву је значајан напредак за безбедност и стабилност у региону. Овај корак јача присуство КБС-а у региону Лаба и Гољака, пружајући додатну сигурност за становнике ове области, као и бољу и бржу подршку за хитне реакције и операције у случају цивилних ванредних ситуација“, навео је Маћедонци.
Будући гарнизон у близини Мердара налази се код села Думош (Батлава) и истоименог језера. Објекат је саграђен у време ондашње Југославије и замишљен као спортски аеродром за потребе Авио клуба из Приштине. Састојао се од малог торња, хангара и травнате полетно-слетне стазу у дужини од 1,5 километар.
Мада не постоје извори за ту тврдњу, на Википедији је наведено да је далеке 1936. године ово место коришћено као аеродром који је повезивао Београд-Подујево и Скопље првим југословенским двомоторцем „Аеропут ММС-3“.
Током 1999. године више пута је бомбардован, али се од тога одустало када су снаге Натоа схватиле да не уништавају ратно ваздухопловство и оклопна возила Војске Југославије, већ вешто постављене макете.
Најпре у власништву Кфора, Думош је затим прешао у надлежност Еулекса и коришћен је као центар за обуку цивилне мисије ЕУ.
Званично, Еулекс је 1. новембра саопштио да је Думош празан и да више није у њиховој надлежности.
„Еулекс обавештава да је данас напустио локацију у Думошу. Еулекс је ову локацију користио као центар за обуку према споразуму о праву коришц́ења са Унмиком“, наведено је саопштењу.
Пензионисани пуковник КБС-а Африм Весељи сећа се да када је аеродром отворен требало је да служи и за потребе пољопривредне авијације.
“Сец́ам се када је отворен аеродром, тада се, барем званично, рачунало да ц́е са овог аеродрома полетати авиони ради прскања пољопривредних површина”, казао је Весељи.
Коментаришући преузимање Думоша, он је подсетио да је и раније било планова да се на простору „регије Лап“ – на североистоку Косова, отворе гарнизони КБС-а, јер их до сада у том делу није било.
Нагласио је да ће КБС аеродром користити и за противваздушну одбрану.
“Косовске безбедносне снаге ц́е користити овај аеродром на различите начине. Аеродром ц́е се користити и за противваздушну одбрану, а веома је добра позиција, јер Србију имамо и на другој страни”, рекао је Весељи.
„Маскирне“ поруке
Војни аналитичар Александар Радић каже у разговору за Косово онлајн да је давање аеродрома Думош код Подујева на коришћење КБС-у снажна политичко-пропагандна порука премијера Аљбина Куртија да могу да разместе своје снаге ка подручјима која су оријентисана ка централној Србији.
„Шири се инфраструктура Косовских безбедносних снага са једном врло снажном политичко-пропагандном поруком – да могу да разместе своје снаге ка подручјима која су оријентисана ка централној Србији.
Наиме, то је део политичке конструкције која је врло читљива. Треба показати снагу, треба уверити онај део јавног мњења који је врло битан за изборе за садашњег премијера Куртија, да се ради много на заштити од Србије“, истиче Радић.
Додаје да је ова порука упућена оној категорији становништва на Косову које треба уверити да се чини све како би се Косово заштитило.
„Од кога штитите? Од Србије? Па шта то Србија треба да уради? Па није битно, битно да су те базе у близини Србије. У том контексту треба посматрати ширење локација на којима су размештени припадници Косовских безбедносних снага. Наравно, када погледамо мапу, план је да то буду тачке што ближе административној линији, што ближе централној Србији“, каже Радић.
Додаје да је база Думош некада била спортски аеродром Батлово који је после 1999. године преузео Еулекс и да не треба да чуди због чега је сада предат на коришћење КБС-у.
„Локација Батлово је раније припадала Еулексу и многи објективи који су некад коришћени за разне потребе међународних организација су предати државним органима Косова. Ха, чујте, то су земље које су њих признале и које не виде у томе правни проблем“, објашњава Радић.
Додаје да отварање све више гарнизона КБС има рационално оправдање које се презентује на састанцима са представницима Кфора.
„Чињеница је да су касарне које користи у оном тренутку структура КБС углавном у централним деловима града јер је то наслеђе старих времена, још од времена Краљевине зна се где су биле касарне, на тадашњој периферији. Градови су одавно прогутали те просторе. Постоји потреба да се избаце ван градова и да се терен искористи за градњу нечег комерцијалнијег. КБС имају план нарастрања и наравно ако се формирају нове јединице и то је један додатни разлог да се успоставе нови кампови, нове касарне“, напомиње Радић.
Каже да још није јасна тачна функција ове базе, а да су многе тврдње заправо „предизборне поруке“.
„За сада не знамо детаље око тога шта намеравају КБС да учине јер изјаве које су се чуле долазе у контексту већ текуће кампање за изборе фебруара идуће године. Помињана су средства против-ваздушне одбране, али за сада не постоје таква средства у наоружању КБС“, наглашава Радић.
Децидан је да без обзира на убрзано наоружавање КБС ипак неће у свом арсеналу имати и борбене авионе.
„Косовске безбедносне снаге неће добити борбен авион. Нема начин да се то спроведе у дело. Наиме, Кфор се још држи старих прописа који дефинишу те снаге и још се није ушло у зону провокација када је реч о тешком наоружању“, тврди Радић.
Ипак, не искључује могућност стварања конвенционалне оружане силе и за то апострофира Турску.
„Набављени су самоходни бацачи калибра 120 мм. То јесте један озбиљан изазов, озбиљна провокација, али Турска стоји иза тога. Турци пре свега имају интерес да буду снажно војно присутни на простору Косова и Метохије. Сва сложенија техника, све оно што има већу ватрену моћ дошло је из Турске. И КБС ће бити онолико јаке, кад говоримо о њиховом потенцијалу у стрикном домену ватрене моћи, и офанзивно и дефазивно, колико то одлучи Анкара. Од њих стижу та средства“, сматра Радић.
Додаје да без обзира на тврдње да Запад активно учествује у наоружавању КБС, чињенице говоре да земље Запада КБС снабдевају искључиво војном техником и наоружањем до нивоа аутоматских пушака или средстава са ограниченим дометом и ефективама.
„Добили су лака оклопна возила М1117 од Американаца. Али да се разумемо, то је војно-полицијско возило и зна се где им је лимит. Али, Турска има амбицију да омогући КБС да израсту у конвенционалну оружану силу. Раде на томе да њихове снаге добију једну ефективну, релативно јаку бригаду лаке пешадије и после тога оклопних ракетних система домета до четири километара, минобацача 120 мм. Сада очекујемо која ће стићи наредна средства. Неће бити изненађење ако на списку тих средстава се нађу и лаки преносни ракетни системи против-ваздуште одбране“, закључује Радић.
Стратешки положај
С друге стране, виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић сматра да се база КБС Думош код Подујева налази на стратешком месту због чега ће Београд морати да прати ситуацију.
У разговору за Косово онлајн, овај аналитичар не искључује могућност да ће се ова база користити за извиђања и потенцијална дејствовања беспилотних летилица.
„Претпостављам да је намера да се пре свега под контролом Приштине нађе једна ефектива која се може користити како за лансирање беспилотних летелица тако и сутра за неке друге ефективе којом војска Косова, снаге КБС-а буду располагале. На стратешком је месту, близу административне линије. Дакле, постоји могућност извиђања, могућност дејстовања у некој другој ситуацији и негде је и то за оне који подржавају политику премијера Куртија још један индикатор јачања те неке снаге њихових оружених снага“, истиче Савковић.
Уверен је да ће власти у Београду помно пратити развој ситуације.
„Сигурно да за Београд, држава Србија мора да прати развој ове ситуације. Односи одавно нису добри, они више наликују негде конфликтним односима“, истиче Савковић.
Додаје да је одлука о преузимању аеродрома Думош у складу са одлуком власти у Приштини да јачају снаге безбедности.
Без обзира што сматра да је присуство Кфора, односно Нато гарант да не треба очекивати директан конфликт зато што не постоји „стварна равнотежа снага“, али упозорава да не треба искључити ни један сценарио који би ишао у том правцу.
„Мислим да нема ту стварне равнотеже снага, али све док је Кфор, односно мисија Натоа присутна, просто искључујем могућност директног конфликта. Али, морамо бити свесни да протеклих неколико година имамо стално заоштравање, имамо насиље, оружане инциденте, размештење снага, тако да не бисмо смели ми један сценарио да искључујемо, али надам се, изражавам веру и уверење због људи који живе на том простору да до тога неће доћи“, закључује Савковић.
