Последњи сведок одбране лидера бивше ОВК, пензионисани амерички генерал Весли Кларк, командант Нато снага у Европи током бомбардовања СР Југославије 1999. године, данас је завршио сведочење пред Специјализованим већима Косова у Хагу. За сутра је заказана статусна конференција.
Дан након напада звао сам Ојданића
Кларк је у наставку говорио о бомбардовању СР Југославије.
„Надао сам се да ће бити готово за један дан. Дан након напада звао сам Ојданића и тражио да се повуку. После три-четири дана било је јасно да су Срби наставили да врше етничко чишћење. Нико није знао колико ће то да траје. Ми смо се на сваки начин борили да појачамо притисак на Милошевића“, казао је Кларк.
Тужилац га је упозорио да излази из домета питања и да се врате на састанке с Хашимом Тачијем, а потом и указао на контрадикторности његових изјава о сусрету са Тачијем.
Кларк је у наставку поновио да је његов утисак да Тачи није био главнокомандујући.
„Он је најбоље представљао њихову ствар, био је амбициозан, али да ли је командовао – не“, рекао је Кларк и хтео да повуче паралелу с америчком револуцијом, али га је тужилац у томе спречио.
Тачи ме није импресионирао
Он је потом говорио о састанку с Тачијем у априлу 1999. у његовом штабу, али није знао да каже да ли се са њим састао једном или двапут током бомбардовања.
„Он је био нека врста официра за везу. Покушавао је да прикупи новац из заједнице у расељењу. Вероватно сам ја тражио да се састанем с њим ради утврђивања потенцијалних мета“, рекао је Кларк.
На коментар тужиоца да је он био неко ко се састаје само са главним људима, Кларк је одговорио: „Да, он је био један од главних људи“.
Кларк је потом рекао да су у почетку имали ограничен списак циљева и зато су хтели да утврде вредност сваког циља, односно положаје српских снага. Због тога им је била потребна информација, коју нису имали довољно, па се због тога видео са Тачијем.
„Хавиер Солана је рекао: Желимо одмах ударе на Београд и да угасимо светла као што смо урадили с Багдадом…“, казао је Кларк.
Потом је прокоментарисао и сусрет с Тачијем.
„Није ме баш импресионирао“, рекао је он.
Не знам ко је наоружавао ОВК
Тужилац је подсетио Кларка на његову данашњу изјаву о споразуму из Рамбујеа, односно да се ОВК наоружавала након потписивања споразума.
Упитао је Кларка да ли може да потврди да ли је оружје добијено од владе неке од држава Натоа, а Кларк је одговорио да то не зна.
Тужилац је затим прочитао извештај тадашњег британског министра спољних послова, Робина Кука, у вези са операцијама Натоа, у којем он наводи: „Добили смо неколико извештаја од ОВК у последње две недеље и помаже нам да имамо увид у оно што се дешава, али не намеравамо да их снабдевамо оружјем“.
Кларк је рекао да је ОВК покушавала да проследи неке информације Натоу, али да не зна да ли су оне стигле, односно да нису имали директне контакте са њима. Тужилац је указао да су Британци добијали информације од ОВК.
„Сигуран сам да су неки извештавали да су неки људи из ОВК куцали на њихова врата и тражили помоћ, што је потпуно другачије од постојања командног и контролног система, унифицираног, који би подржавао НАТО. Сви су од почетка бомбардовања покушавали да добију информације од ОВК са терена, али их никад нисмо добили од Тачија, који је, како се тврди, био главни“, рекао је Кларк.
Наоружавање ОВК и операција Паштрик
Тужилац је указао да је ОВК била означена као терористичка група и да је наоружавање ОВК било у супротности са споразумима из Рамбујеа.
Кларк је рекао да је оружје обезбеђено након што је делегација ОВК потписала споразум, а Срби одбили да га потпишу.
„Мој утисак је да су они однекуд добили оружје“, казао је Кларк.
Коментаришући наводе тужиоца да су многи ОВК сматрали терористима у то време Кларк је рекао да је америчко руководство опоменуло амбасадора Роберта Гелбарда, који је породицу Јашари назвао „терористима“. Рекао је да је Гелбард касније повукао ту изјаву и да је она исправљена.
„Било је расправа о томе. Сећам се да је амбасадор Гелбард породицу Јашари назвао породицом терориста, али због тога га је опоменуло америчко руководство, а његова изјава је повучена и исправљена“, рекао је Кларк.
Потом је говорио о контактима с ОВК током бомбардовања СР Југославије и казао да није истина да су се дистанцирали од њих тада и да нису имали директне контакте с њима. Кларк је навео да је разговарао с Тачијем у том периоду и тражио његову помоћ.
„Не, то није тачно, зато сам разговарао са Тачијем. Замолио сам Тачија да нам помогне. Били смо на критичној тачки историје, вредности, етике и демократије у тим временима. Надам се да ме порота неће прекинути. Људи се боре против репресије и у одређеном тренутку престају да буду терористи и постају борци за слободу, а консензус у свету гласи да људи имају право да се ослободе репресије. Када је 1974. требало да буде одвојено административно подручје, Милошевић је то укинуо, почела је тешка репресија и оно што би се могло описати као тероризам претворило се у колективну одбрану једног народа“, рекао је Кларк.
Он је потом, на захтев тужиоца, објаснио операцију Паштрик о којој је писао у својој књизи „Вођење савременог рата“.
„Добили смо основне информације да ОВК улаже напор да из Албаније уђе на Косово. То ми је било корисно јер бисмо могли да гађамо српске снаге уколико би се груписале да одговоре на напад ОВК. Главни циљ ваздушне кампање био је да се погоде оружане снаге, а не само празне зграде“, рекао је Кларк.
Додао је да је информације од ОВК добијао од људи на терену.
Тензије на југу Србије
Тужилац је указао да је Клаус Рајнхарт, први командант Нато трупа на Косову, рекао да Тачију не треба веровати јер се није дистанцирао од акција Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца.
„Он оптужује српску страну да је наставила геноцид и прогон људи. Објашњава ситуацију избеглица коју је видео и тврди да су они морали пешке да прелазе планине са својим последњим стварима. Можда је он био у неком другом филму од мог. Касније говори о патњама Албанаца који су били прогоњени и више нису спремни да то прихвате. Није рекао ни реч којом би се дистанцирао од ОВПМБ-а“, прочитао је тужилац рукопис генерала.
„Није рекао ни реч о безбедности, већ је рекао супротно. Дао је лажне изјаве и ширио пропаганду. Веома сам љут што не могу сада да реагујем пред камерама које нас снимају. Чим изађем из просторије, суочио сам се са Тачијем. Он је био изненађен – остао је без речи. Рекао сам му да је издао моје поверење. Он тврди да је говорио као политичар Албанаца са Косова, а ја сам му рекао да више нећу учествовати у таквим конференцијама и да ћу сарадњу с њима свести на минимум“, прочитао је тужилац.
Рајнхарт је рекао да претња ограничењем сарадње очигледно није узнемирила Тачија и да је он истакао своје националне интересе очекујући одобрење албанске популације.
Према рукопису, он је осудио догађаје на југу Србије.
„Моја порука је веома кратка. Веома сам забринут због догађаја у „прешевској долини“. Ситуација на граници између Косова и „прешевске долине“ може брзо ескалирати и довести до конфликта који може утицати на читав регион. То није у интересу становништва, Кфора или међународне заједнице. Због тога осуђујемо употребу насиља у овој области“, прочитао је тужилац рукопис генерала Рајнхарта.
Кларк је рекао да се сећа овог догађаја, али да лично није био присутан.
Потврдио је да је ова област била осетљива након рата и да је Албанци са Косова сматрају за албански териториј. Такође, одговарајући на питања тужиоца рекао је да такве изјаве могу угрозити односе између Албанаца и Срба на Косову.
Такође је упитан да ли је тачно да су Албанци са Косова сматрали да насиље на југу Србије не треба толерисати и да је тада било опасно јер је област део Србије.
„Нисам сигуран да ли је било опасно. Они су имали право да изразе своје мишљење и говоре о утицају мера српске стране на Албанце на суседној територији“, одговорио је Кларк.
О прогону Срба иза затворених врата
Тужилац је подсетио на Кларкову изјаву да је на насиље на Косову у лето 1999. гледао као на „лични сукоб комшија за које није било одговорно руководство ОВК“.
„У изјави за медије сте сматрали да су апели ОВК за мултиетничким друштвом искрени, да ли сте говорили о недостатку доказа против ОВК у вези етничког чишћења?“, упитао је тужилац.
Потом му је показао изјаву из других медија, где је рекао да су вође ОВК подржале њихов став да Срби треба да остану у том региону.
„Неки међународни функционери су рекли да је ОВК иницијатор прогона 170.000 Срба“, додао је тужилац.
Кларк је казао да није имао никакве доказе да иза тога стоји ОВК, нити иза хапшења и притварања грађана, као и да му није познато да су се неки припадници ОВК обраћали Натоу и пријављивали злочине које су чинили неки њихови саборци.
Наставак суђења потом је затворен за јавност, након чега је одређена пауза.
Нисам рекао да ће Нато ићи „до Београда“
Суђење је настављено питањима тужиоца. На питање да ли је Нато морао да планира могућност српског противнапада, Весли Кларк је изјавио да то нису морали да учине, али да је на њему било да упозори своје потчињене.
Тужилац му је затим прочитао делове његовог наводног сведочења објављеног у једној књизи генерала Мајка Џексона: „Када Срби дођу, ја ћу учинити све да окончамо борбу, овог пута идемо до краја, до Београда”.
Кларк је одговорио да се тога не сећа и да, уколико је таква изјава и постојала, сигурно није била тако формулисана.
„Сматрам да ту има извесне мере креативног тумачења“, рекао је Кларк.
Тужилац је потом из припремног сведочења прочитао његову изјаву: „Уколико би Срби покушали да уђу на Косово, ми смо спремни да одговоримо.”
На то је Кларк потврдно одговорио: „Рекао сам да ако Срби буду ушли, ја ћу учинити све да окончамо борбу. Ја сам користио лекције које сам научио у Вијетнаму, на Хаитију и у БиХ. Када уђете у једну такву ситуацију, циљ је да исход буде коначан”, навео је Кларк.
На питање да ли је постојала забринутост да би се Срби могли поново вратити, Кларк је рекао да је његова одговорност била да команди јасно представи опасност, укључујући и генерала Мајка Џексона.
Тужилац га је упозорио да то није питање које му је поставио, већ да ли се лично бринуо да ће се Срби вратити.
„Ја покушавам да објасним зашто сам дао изјаве које сам дао. Због ратоборности и љутње у српској војсци, и због чињенице да је Милошевић био паметан и вешт. Ако ме питате након 25 година да ли је постојала шанса да ће се Срби вратити – наравно да није. Када је Џексон написао ову књигу 15 година касније, наравно да су сви знали да се неће вратити, али тада не“, рекао је Кларк.
Тужилац је поновио питање да ли је њега бринуло да ће се српски генерали вратити. Кларк је одговорио да се сукоб завршио „финтом руске војске на аеродрому код Приштине“.
„Захваљујући Џексону, Руси су били заробљени на том аеродрому. Добијали смо информације да то није био одметнички батаљон, већ да је постојала зла намера, да се руска авијација спрема да дође на Косово. Објашњавао сам да Руси нису легитимни актери, они су ту јер имају неке своје проблеме“, рекао је Кларк.
Судија га је упозорио да не даје одговоре на питања која му нису постављена.
Први дан сведочења
Кларк је сведочење започео јуче. Рекао је да нема шта да каже о структури ОВК и додао да су према његовим сазнањима то биле локалне групе које су се скупиле „након година тлачења од стране Србије“ и да су на њих гледали као на „људе који су живели у својим домовима и хтели да заштите своје породице“.
Навео је и да ОВК није имала командовање, ни руководећу структуру, а за Тачија да „није био војни командант“.
Кларк ће, како је предвиђено, сведочити до среде, а по завршетку саслушања биће одржана статусна конференција.
Весли Кларк сматра се најважнијим сведоком кога је одбрана Хашима Тачија до сада довела.
Пре њега, пред судом у Хагу у корист одбране сведочили су бивши помоћник америчког државног секретара Џејмс Рубин, бивши правни саветник албанске делегације у Рамбујеу Пол Вилијамс, бивши Кларков политички саветник Џон Стјуарт Данкан, као и Џејмс Питер Кови, бивши заменик представника УН на Косову Бернарда Кушнера, те некадашњи амерички амбасадор у Србији и Северној Македонији Кристофер Хил и још један Кларков политички саветник Мајкл Дурки.
Судски процес против четворице бивших команданата ОВК започео је 2023. године, три године након њиховог хапшења и пребацивања у притвор Специјализованих већа у Хагу. Више од две године након почетка, суђење улази у завршну фазу, а провестепена пресуда се очекује почетком 2026. године.
Предмет се води против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су оптужени по основу индивидуалне кривичне одговорности и терете се за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе и затварање, сурово поступање, мучење и убиство.
