Пред Специјализованим већима Косова у Хагу данас је сведочење започео последњи сведок одбране лидера бивше ОВК – пензионисани амерички генерал Весли Кларк, командант Нато снага у Европи током бомбардовања СР Југославије 1999. године. Кларк је, између осталог, рекао да нема шта да каже о структури ОВК, те да су према његовим сазнањима то биле локалне групе које су се скупиле „након година тлачења од Србије“ и да су на њих гледали као на „људе који су живели у својим домовима и хтели да заштите своје породице“. Навео је и да ОВК није имала командовање, ни руководећу структуру, а за Тачија да „није био војни командант“. Сведочење ће наставити сутра.
Да ли се Слободану Милошевићу могло веровати – и да и не
На питање да ли може да каже се председнику СРЈ Слободану Милошевићу није могло веровати, одговорио је: „И да и не“.
„Ако би био притеран, онда би изгледало као да се Милошевић придржава. Ја нисам био задовољан, увек сам имао утисак да постоји намера да се саботира Нато мислија и можда поново преузме контрола над свим или деловима Косова“, рекао је Кларк.
На констатацију да Милошевић није испоштовао прекид ватре из октобра 1998. године, рекао је да није, али да председник СРЈ то није ни потписао.
„То је кључ, оно што он не потпише…“, додао је Кларк.
Додао је и да је мислио да ће Милошевић „наместити резултате истраге“ о Рачку, као и да је „био нексирен кад је направио понуду“.
Нисам Џексону издао извршно наређење, никад не бих наложио извођење план који нисам видео
Кларк је говорио и о случају аеродрома Слатина. Навео је да командант Кфора Мајк Џексон није њему био директно подређен, већ британском генералу Елису.
Испричао је да је у уторак, 7. јуна 1999. године позвао француски министар одбране и рекао му да се „нешто дешава на приштинском аеродрому“ и да ће се „нешто десити“.
„Следећег јутра разговарао сам са генералом Елисом и генералом Џексоном и рекао да буде спреман за нешто ванредно. Он је мене, без обзира шта је мислио, брифовао о ситуацији. И у четвртак сам добио рапорт о плану, али у петак, када су се Руси повукли са БХ на Косово, а Олбрајтова је била тамо, тешко је било доћи до генерала Елиса. Нисам могао да дођем до њега, дао сам генералу Џексону упозорење да буде спреман и хтео сам да чујм рапорт, јер нисам знао шта је његов план. Он се кроз британске канале обратио и рекао свом начелнику одбране да мисли да је лоша идеја да он изврши свој план, али ја никад нисам видео план, нити сам наложио д се изврши, нити бих то урадио а да тај план не видим“, рекао је Кларк.
У вези са наводима да му је Џексон рекао да „због њега не почиње трећи светски рат“, Кларк је рекао да је тако речено, заправо на „много провокативнији начин“.
„Ја сам покушавао да спречим сукоб, јер смо имали ивештај да Руси товаре авионе и да намеравају да уведу снаге на приштински аеродром“, рекао је Кларк.
Поновио је да Џексон није извшрио ту мисију, али да му никада и није издао извршну заповест, већ да се радило о другачијем инциденту.
„У петак ујутру, сазнао сам да су Руси отишли из БиХ. Позвао сам генералног секретара, који је питао да ли могу да поставим трупе у заузмем аеродром у Приштини пре Руса. Рекао сам да ћу покушати. Позвао сам Пентагон, нисам могао министра одбране.. Џексон ми је рекао да има план, али нисам који“, поновио је Кларк.
Сутрадан је Џексон, како је испричао, сам стигао на аеродром и у извештају навео да је тамо био руски батаљон који је опколио његово возило.
Како је испричао, добио је позив из Вашингтона, да спусти неколио хеликоптера да блокирају писту. Џексон му је рекао да је то опасно, јер је била олуја у том подручју.
На питање да ли су хеликоптери на крају блокирали писту, одговорио је одрично.
„Као командант ја никада не бих наредио Џексону да уради нешто што он мисли да не може, а да то претходно не продискутујемо детаљно. Морао бих да схватим зашто би се противио“, рекао је Кларк.
Нису му познати напади ОВК на српске цивиле у лето 1998.
Иако је пратио шта се дешава на Косову 1998. године, рекао је да му нису познати напади ОВК на српске цивиле у лето 1998.
„Можда сам чуо о томе, али не сећам се конкрентог догађаја. Али ми звучи познато“, рекао је Кларк.
На појединачне случајеве – отмицу српских рудара средином године, отмицу и убиство цивила у вези са офанзивом у Ораховцу, рекао је да за то није знао.
Додао је да није знао ни за какве прописе ОВК, нити за записнике са састанака.
Такође, није знао ни да ли постоје оперативне зоне ОВК нити ко је био командант главног штаба нити команданти зона.
„Први пут када сам се састао са њима у Рамбујеу, било их је осморица, ништа ми није значило на ком су положају и ко су“, рекао је Кларк.
Упитан да ли су обавештајне информације током бомбардовања икада биле погрешне, казао је да је то тешко рећи, али да је било и таквих и поновио случај о нападу на погрешан објекат, када је грешком убијено 80 албанских цивила.
Нисам видео нешто што би указивало на синхронизоване акције ОВК
Након адвоката одбране, испитивање Кларка наставио је тужилац Мат Халинг, који га је питао да ли је видео документ да је ОВК 1998. године извела синхронизовану акцију на 12 локација, односно полицијских станица, на шта је амерички генерал одговорио одрично.
„Могло би бити, али информације које су до нас стизале су другацлије од тог саопштења. Не сећам се да сам овако нешто видео. Не сећам се да сам видео нешто што би указивало на синхронизоване акције ОВК. Ми у Нато то нисмо знали“, рекао је Кларк.
Не зна, каже, ни да ли су чланови ОВК имали ручне ракетне бацаче, те да се не сећа да је добио такво обавештење.
„Можда су их могли имати, али ја то не знам. Ако они кажу да су извели напад ракетним бацачима, онда су их морали од некога добити, вероватно су их узели од самих Срба“ сматра Кларк.
Упитан да ли је икада чуо за главни штаб ОВК који је себи приписао заслуге за такве акције, одговорио је: „Нисам“.
Тужилац Халинг је затим указао на делове из књиге „ ОВК – инсајдерска прича о побуни“ у којој се, између осталог наводи да је Тачи често био спона између оних који су планирали активности у егзлилу и на Косову, као и да је на ратишту заслужио поштовање свих у ОВК, на шта је Кларк рекао да му то није познато на начин на који је описан у књизи.
„Увек сам имао утисак да има људи ван Косово желе да се реше српског тлачења, а Тачи је био у Швајцарској.. Претпоставили смо да је он контакт човек, а како је то изгледало не знам. То што пише ме не изненађује, јер никада нисмо помислили да нису повезани са људима изван земље, да нису разматрали стратегију, да су обични људи који понекад упуцају неког полицајца… Знали смо да иза тога постоји много више. Али, то што неко напише овако, не значи нужно да је постојало руководство, команда“, рекао је Кларк.
На констатацију тужиоца да не зна да се Тачи борио, већ да је био политички вођа, одговорио је: „Тако је“.
Користио сам инструменте специјалног рата да бих убедио Милошевића да престане са акацијама
Након правног заступника Хашима Тачија, Кларка су испитивали адвокати Кадрија Весељија и Јакупа Крснићија, Родни Диксон и Ејден Елис.
Обојица су питала за извор информација које је добијао Кларк, на шта им је одговорио да је добијао обавештајне податке, дипломатске депеше и информације од Бернара Кушнера о дешавањима на терену.
Међутим, додао је да би Нато, да је имао информације да ОВК стоји иза насиља, њи сигурно „строго опоменула“.
Кларк је, упитан за инструменте које је користио за уверавање Слободана Милошевића, казао да је користио инструменте специјалног рата како би га убедио да престане са његовим акцијама.
Пренео је и да је једне вечери, заједно са адмиралом Џином Елисом, био на вечери са једним пензионисаним италијанским генералом, који је учествовао у инвазији Италије на Албанију.
„Италијански генерал је говорио како су Албанци варвари, како су зли и опаки. Било је очигледно да су улили велики страх италијанским војницима. Мислио сам да су они мало забринути за Србе, када би се нашли лице у лице са Албанцима. Зато сам у изјавама мало нагласио могућности ОВК“, рекао је Кларк.
Указао је да је преувеличавао снагу ОВК у изјавама, али и додао да је ОВК стално јачала, и да се трудила да успостави структуре командовања.
Истакао је и да је знао да су Срби ширили дезинформације.
Жеља Албанаца за одмазмом била толико јака да је спонтано насиље било неизбежно
У наставку сведочења, на питање у вези са насиљем над Србима током лета 1999, Кларк је поновио да је до њега дошло због различитих фактора – због освете и крвне освете, али је било и злочина из опортунизма и „реакција на вековну репресију“.
У вези са изјавом тадашњег портпарола Пентагона Кејта Бејкона од 5. јула 1999, који је казао да Косово неће бити лепо место за живот за Србе када Нато дође, Кларк је казао да то био Бејконов став.
„Ми смо радили на успостављању реда, али у оваквим оклностима знамо да ако имате полицију која не говори истим језиком, ствари се измакну контроли“, објаснио је Кларк.
Подсетио је на искуства са Хаитија и из Авганистана и додао да су америчке снаге тамо биле увичене у породичне чарке.
„Дао сам јасно упутство Мајку Џексону да ствари морају да се одвијају мирно, да не сме доћи до поновног етничког чишћења. Урадили смо све што смо могли да то спречимо, али су људи били бесни“, казао је амерички генерал.
Према његовим речима „не могу замислити осећања људи у то време“.
„Треће недеље јула отишли смо у Приштину да обиђемо Кфор и онда нас је стотине хиљаде људи окружило. То је страст због ослобађања од српске репресије и жеља за одмазмом је била толико јака да је такво спонтано насиље било неизбежно“, оправдао је Кларк.
На поновљену констатацију да је у изјави рекао да сматра да не би било правично приписати лоше поступке других Тачију, узвратио је да не мисли да је Тачи имао контролу над људима који су спровели насиље.
„Није било јасно да ли је насиље вршено од припадника ОВК. Доста тога су били појединци“, уверен је Кларк.
Он је додао чак и да је ОВК стала иза тога није имала контролни механизам за спречавање тако нечег, ако се деси.
Поновио је став да су отпор српским властима пружали људи који су се борили за свој живот.
„Ако погледате сличне приче и околности, а има књига о америчкој револуцији, видите исту врсту страсти против Британаца од стране америчких колониста, сами су предузимале акције, ништа није било организовано“, додао је Кларк.
Он је казао и да је Нато – да је иза насиља стајала ОВК, засигурно могао то да заустави, јер је ОВК схватила да је Алијанса довела до повлачења српских снага и да је била једини гарант да не могу да се врате.
Иако их је неко споља наоружавао и обучавао, никада нису успели да успоставе војску
На питање зашто га је генерал Мајк Џексон позвао да разговара са ОВК о демилитаризацији, рекао је да никада себи није поставио то питање, али је знао да је било потешкоћа јер се радило о људима који су се „лично борили и који нису хтели тако лако да слушају неког другог“.
Кларк је тврдио и да никада није упознао генерала Агима Чекуа, те додао да мисли да је постојала забринутост и недостатак поверења да ће их Кфор заштитити, имајући у виду шта да су видели у БиХ, односно да Унпрофор није био успешан у томе.
„Џексон је хтео да добију додатна уверења“, указао је Кларк.
Поновио је да је сматрао да је ОВК рудиментарна организација, да није била никаква професионална војска, већ да се радило о регионалним групама бораца који су се окупили да би заштитили своје заједнице.
„Иако их је неко споља наоружавао и обучавао никада нису успели да успоставе војску“, тврди Кларк.
Истакао је да се радило о људима који су се борили против „деценијске репресије и насиља Србије над Албанцима, који су избацивани из државне службе, којима је укинут албански јазик у школама и слично“.
На још једно питање о Тачију и његовом уверењу да није био командант ОВК, Кларк је казао да Тачи није изгледао као неко ко се борио у шуми годину дана.
„Он је изгледао западњачки. Није изгледао као да је имао неку власт. Преко Тачија нисам успео никада ништа да решим“, подвукао је Кларк.
Тачи није био војни командант
Кларк је рекао и да је тражио да присуствује разговорима у Рамбујеу, сматрајући да, уколико оде тамо, може да убеди Србе да прихвате споразум.
„Основни споразум је био написан по узору на оно што је рађено у БиХ, са намером да се успостави мир, а не да се протерају Срби. Али, мени није допуштено да одем у Рамбује. Допуштено ми је било да се састанем са албанском делегацијом ОВК, на крају прве сесије преговора у Рамбујеу. Рекао сам им који је план Натоа, руковао се с њима и неколико дана касније прихватили су предлог. Срби нису. Од тог тренутка кренуло се у активирање даљих ствари“, појаснио је Кларк.
То је био његов први сусрет са Тачије, док се други, како је рекао, десио пре почетка интервенције Натоа.
„Он је добро изгледао, био је најмлађи. Био је боље ошишан, боље одевен. Живео је у Швајцарској, колико сам схватио, говорио је немачки и имали смо проблема у комуницирању. Али, он није био војни командант“, уверен је Кларк.
Од Тачија је, каже, тражио помоћ када су се трећи пут срели.
„Проблем је био што нисмо имали снаге на терену. Нисмо хтели да гађамо цивилне мете, већ само непријатељске снаге на терену, на Косову. Питао сам га где су, шта су мете. Али, ништа није рекао“, рекао је Кларк.
Указао је да ОВК није имала командовање, ни руководећу структуру.
„Имао сам посматраче на граници Албаније и Косова који су наставили да прибављају информације. Никада нису добили ниједну поуздану информацију. Било је јасно да су тамо биле независне групе које су се бориле и повремено смо чули да су заробили неког. Када су рекли да су заробили једног Руса тражио сам да га доведу, али ништа није било од тога. Комуникација није постојала“, навео је Кларк.
Упитан да ли је размишљао да се ослони на ОВК као јединицу на терену, одговорио је потврдно.
„У једном тренутку смо видели возила око једне зграде за коју смо мислили да је штаб. Али испоставило се да није био штаб, већ да су Срби у тој згради држали људе са Косова. То је био ужасан инцидент отварања ватре на погрешну страну. Али, то је пример чињенице да нисмо могли да добијемо информације са терена“, каже Кларк.
На питање у вези са политичким структурама на Косову, односно да ли су тада постојале, Кларк је одговорио да је знао за Ругову који је био у затвору, па ослобођен.
„Знао сам да је било људи који су га подржавали на Косову, али то није било повезано са оружаним отпором. Напротив то је било против оружаног отпора“, тврди Кларк.
Упитан да ли је постојала цивилна команда над ОВК, одговорио је да није.
Присетио се и заузимања аеродрома Слатина у Приштини, наводећи да су их Руси изненадили преласком из БиХ и заузимањем аеродрома.
Упозорио сам Милошевића – ако не повуче снаге, следи бомбардовање
Кларк је током сведочења поменуо сусрет са тадашњим македонским председником Киром Глигоровим, у којем му је указано да ће „убиство породице Јашари изазвати побуну Албанаца“.
„Глигоров је био особа која је врло добро знала шта се дешава у Југоисточној Европи. Ослањао сам се на његову изјаву“, рекао је Кларк.
Испричао је да је након тога послао допис надлежнима у САД и упозорио да ће Милошевић изазвати још један сукоб и да треба поновити упозорење.
Након извесног времена добио је одобрење да направи акциони план који је, уколико би се наставило етничко чишћење, подразумевао бомбардовање на Косову, а после и Србије. Ако ни то не донесе ефекте, план је подразумевао и улазак копнених снага, рекао је Кларк.
„У једном тренутку бригадир албанске војске дошао је код мене и рекао ми да се на села на Косову, која посматрају, пуца из минобачача и врши етничко чишћење. Било је невероватно да ти људи изазивају још један сукоб“, рекао је Кларк.
Тврди да је Милошевић знатно повећао трупе у пролеће и током лета 1998.
„Ми смо приметили да се то догађа и када је Холбрук отишао на лето да се састане са Милошевићем, председник Србије је казао ’видим ја ваше авионе, али то је мој народ, не бих им учинио ништа нажао’“, пренео је Кларк.
Истакао је да је било јасно да Милошевић неће да их послуша и да је око 400.000 Албанаца побегло у планине.
„Жене су се тамо и порађале. Срби су покушавали да елиминишу лекаре и адвокате из тих села. Они који су побегли у планине остављени су на цедилу не обраћајући пажњу на њих“, тврди амерички генерал.
На питаје да ли су видели ОВК снаге, казао је да се из ваздуха не види много, али да је ситуација била таква „као да нема две супротстављене снаге“.
Испричао је да је упозорио Милошевића да, ако не повуче снаге, мора да спроведе план који је одобрен, а то значи бомбардовање.
Пошто се ништа није променило након више упозорења, израђен је споразум, у вези са којим се, према Кларковим речима, Милошевић понашао као да не постоји.
„Милошевић је рекао да су ти Албанци убице и да знају шта да раде с њима. Када сам питао шта су радили са таквим терористима како су их називали, одговорио је – убијали смо их“, рекао је Кларк.
Ни након потписивања тог споразума није се догодило ништа, па је америчким властим најавио да ће морати да активира акциони план.
Тада је почело нешто да се покреће, а то се све дешавало пре него што је Вокер обишао гробнице, додао је Кларк.
О ОВК – Гледали смо на њих као на људе који су живели у својим домовима и хтели да заштите своје породице
На питање да ли су добијали информације о положају ОВК на терену на лето 1998, одговорио је одрично.
„Није било шта да се каже о структури. Према нашим сазнањима то су биле локалне групе које су се скупиле након година тлачења од Србије и после убиства породице Јашари. Људи су се организовали и то је све што смо знали. Ја сам о ОВК добио више информација од Срба него од властититх извора. Срби су на карти обележили места где се налазе, како су говорили, терористи. Али то су били људи који су живели у својим домовима и хтели да заштите своје породице. Тако смо ми на њих гледали“, рекао је Кларк.
Милошевић одбијао да говори о насиљу над Албанцима
На питање адвоката Мишетића у вези са разговором са Слободаном Милошевићем, за којег је рекао да је спорно питање било помињање насиља над Албанцима на Косову.
„Он је, када би то спомињали, одбијао да о томе говори, рекавши да се ради о унутрашњем питању“, тврди Кларк.
Мишетић прочитао резиме Кларкове изјаве: Неправедно да се било шта лоше приписује Тачију
Пре него што је почео да поставља питања сведоку, бранилац Хашима Тачија адвокат Лука Мишетић прочитао је резиме Кларкове изјаве у којој је он навео да не верује да је руководство ОВК стајало иза насиља над српском мањином на Косову.
Према том исказу, Кларк је казао да не верује ни да је Тачи учествовао у таквим акцијама. Међутим, био је свестан да је постојало насиље и освета.
Кларк је, такође, приметио одсуство команде и контроле коју би Тачи имао у ОВК, као и да је он био политичка личност без војног знања.
Мишетић је прочитао и да је Кларк рекао да се неправедно било шта лоше приписује Тачију.
Пошто је уведен у судницу, Кларк је прочитао изјаву којом се обавезао да ће говорити истину и да неће прећутати ништа од својих сазнања.
Кларк ће, како је предвиђено, сведочити до среде, а по завршетку саслушања биће одржана статусна конференција.
Весли Кларк, бивши командант Натоа током рата на Косову сматра се најважнијим сведоком кога је одбрана Хашима Тачија до сада довела.
Пре њега, пред судом у Хагу у корист одбране сведочили су бивши помоц́ник америчког државног секретара Џејмс Рубин, бивши правни саветник албанске делегације у Рамбујеу Пол Вилијамс, бивши Кларков политички саветник Џон Стјуарт Данкан, као и Џејмс Питер Кови, бивши заменик представника УН на Косову Бернарда Кушнера, те некадашњи амерички амбасадор у Србији и Северној Македонији Кристофер Хил и још један Кларков политички саветник Мајкл Дурки.
Судски процес против четворице бивших команданата ОВК започео је 2023. године, три године након њиховог хапшења и пребацивања у притвор Специјализованих већа у Хагу. Више од две године након почетка, суђење улази у завршну фазу, а провестепена пресуда се очекује почетком 2026. године.
Предмет се води против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су оптужени по основу индивидуалне кривичне одговорности и терете се за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе и затварање, сурово поступање, мучење и убиство.
