Покрет за одбрану Косова и Метохије

Ко је убио Малколма Икса: Сви трагови указују на – америчке обавештајне службе

Getty © Bettmann / Contributor

Три ћерке Малколма Икса, харизматичног вође Афроамериканаца, који је убијен на Менхетну 21. фебруара 1965. године, тужиле су ЦИА, ФБИ и њујоршку полицију и затражиле одштету од 100 милиона долара, пренела је агенција Асошиејтед прес.

 

У овој тужби, која је била најављена још у фебруару прошле године, наводи се да ЦИА и ФБИ имале сазнања о убиству и да су у њега биле директно умешане. Један од оптужених је и Николас Бајес, портпарол америчког Секретаријата правде, који је одбио да коментарише тужбу.

 

“Агенти ФБИ и ЦИА су учествовали у овој завери и касније су је прикривали. Штета нанета породици Шабаз је незамислива, огромна и непоправљива”, наводи се у тужби.

Заправо, већ деценијама нема великих тајни о завери у којој је убијен харизматични афроамерички вођа. Уосталом, индиције па и докази да је Малколма Икса убио ФБИ, односно да су ЦИА и ФБИ спровели низ акција које су резултирале његовим убиством, појавиле су се непосредно после његове смрти.

Прве оптужбе против ФБИ изнели су још 1965. његови блиски сарадници. Тројица агената су већ осуђена за његово убиство, али су двојица од њих ослобођена 2021. године. 

 

Програм инфилтрације и дискредитације који је спроводио ФБИ

 

Малколм Икс је рођен као Малколм Литл у Омахи, али је касније променио име у Ел Хај Малик Ел Шабаз.

Презиме Икс, према речима Малколма, симболизовало је његово право афричко презиме, које он није могао да зна. “Презиме Литл било је презиме које је неки плавооки ђаво наметнуо мојим прецима”, рекао је Малколм.

 

Он је постао познат америчкој јавност као портпарол америчке организације “Нација ислама”, односно као најгласнији заговорник ислама унутар афроамеричке заједнице.

 

После раскола у “Нацији ислама”, Малколм Икс је оснивао Организацију афроамеричког јединства.

На светлост дана су убрзо испливале чињенице да је ФБИ у време убиства Малколма Икса спроводио програм ЦОИНТЕЛПРО и да су све “субверзивне организације”, које су се “супротстављале владајућем поретку у САД”, попут “Нације ислама”, нашле на његовом удару.

Програм ЦОИНТЕЛПРО био је усмерен ка “јавној дискредитацији активиста и уништавању међуљудских односа унутар оваквих организација”, што је била уобичајена метода рада коју су користили агенти ФБИ и ЦИА.

 

ЦОИНТЕЛПРО је скраћеница за Counter Intelligence Program (Контраобавештајни програм), који означава низ тајних и незаконитих пројеката које је спроводио ФБИ, “са циљем праћења, инфилтрације, дискредитације и онемогућавања рада америчких политичких организација”.

 

Декласификовани документи ФБИ показују да је програм ЦОИНТЕЛПРО циљао на групе и појединце које је ФБИ сматрао субверзивним, укључујући Комунистичку партију САД, неке феминистичке организације, организације које су се противиле Вијетнамском рату, покрете за грађанска права и покрете “Црне снаге”, попут “Партије Црних пантера”, Покрета америчких Индијанаца (АИМ), или Порториканске социјалистичке партије.

У меморандуму ЦОИНТЕЛПРО наводи се да је посебан циљ овог програма био да се “спречи удруживање милитантних црних националистичких група” и да се “спречи успон месије који би могао да уједини милитантни црначки националистички покрет”.

Током овог периода, на мети овог програма, како потврђују документи ФБИ, нашао се и Малколм Икс.

Досије о Малколму Иксу ФБИ је отворио још 1950. године, након што је он послао писмо председнику Труману, у коме се жестоко успротивио Корејском рату и исказао своја комунистичка убеђења.

Портпарол ФБИ је, наравно, негирао да је био “директно умешан” у Малколмово убиство. Међутим, документовано је да је ФБИ радио на “стварању раскола” између Малколма и Елијаха Мухамеда, тадашњег вође “Нације ислама”, путем “подстицања жестоких подела унутар организације” и ширења гласина које су подстицале унутрашње спорове, што је, на концу, довело до Малколмовог убиства. 

 

Син који се вратио кући

 

Новинар Луис Ломакс је написао да је Џон Али, секретар “Нације ислама”, био агент ФБИ. Како доказују документи Бироа, ФБИ се инфилтрирао и у Малколмову новоосновану Организацију афроамеричког јединства, нарочито у последњим месецима његовог живота, а прислушкивани су и телефонски разговори Малколмове породице.

Ноћ уочи убиства, Џон Али се састао са Талмаџом Хејром, једним од осуђених за убиство Малколма Икс. Малколм је потом убијен у пуцњави у Њујорку, а на обдукцији је утврђена 21 прострелна рана на његовом телу.

Једна од метода дискредитације Малколма у очима америчке јавности биле су и упорне оптужбе за милитантни “црни расизам”, које су ширене путем штампе.

 

У телеграму упућеном његовој супрузи Бети Шабаз поводом убиства, Мартин Лутер Кинг Млађи је изразио је огорчење због “шокантног и трагичног убиства” Малколма Икса: “Иако се нисмо увек слагали о методама за решавање расних проблема, увек сам имао дубоку наклоност према Малколму, који је умео да укаже на срж и корен проблема. Био је елоквентан говорник, који је веома јасно заступао своја гледишта.”

 

Малколм Икс је био веома утицајан и на међународној сцени, где је успоставио низ контаката са вођама ослободилачких покрета, пре свега у Африци.

Између осталих, био је лични пријатељ са вођом кубанске револуције Фиделом Кастром. Године 1959. Малколм Икс је први пут посетио Африку, укључујући Египат и Сирију, Судан, Нигерију и Гану.

После свог ходочашћа у Меку 1964, Малколм је по други пут посетио Африку, састајући се са истакнутим лидерима и званичницима. Посебно су значајни његови сусрети са Абделом Насером из Египта или Бен Белом из Алжира.

Давао је интервјуе и говорио на радију и телевизији у Египту, Етиопији, Тангањики, Нигерији, Гани, Гвинеји, Судану, Сенегалу, Либерији, Алжиру и Мароку.

Током боравка у Каиру, у име своје Организације афроамеричког јединства (ОААЈ), присуствовао је другом самиту Организације афричког јединства (ОАЈ).

 

Организација ОАЈ је основана у циљу борбе за потпуну деколонизацију Африке, за јединство и сарадњу свих афричких земаља. Подстицање сарадње међу афричким државама претворило је ОАЈ у економску интеграцију, која је тежила стварању јединственог афричког тржишта. Из ње је 2002. године створена садашња Афричка унија.

 

Након што је одржао говор на Универзитету у Ибадану, Удружење нигеријских муслиманских студената доделило му је почасно име “Јоруба Омовале” (Син који се вратио кући). Касније је Малколм ово назвао најдрагоценијом почашћу која му је икад указана.

Малколм Икс се жестоко супротстављао дубоко укорењеном расизму у Америци и подржавао ослободилачке покрете широм света.

 

О његовом одбацивању капитализма најбоље сведоче његови говори. “Нема капитализма без расизма. Немогуће је да белац данас верује у капитализам, а да не верује у расизам. Ако нађете особу у САД која није расиста, обично су то социјалисти, или је њихова политичка филозофија социјализам”, говорио је Малколм. 

 

Постхумно је проглашен Дан Малколма Икса, који се обележава у разним градовима широм Америке. Стотине улица и школа у САД назване су у његову част.

Дворана “Аутбон” у Њујорку, у којој је убијен, преуређена је 2005. године у “Меморијални и образовни центар Малколма Икса и Бети Шабаз”.

Борис Над

(РТ Балкан, 23.11.2024)