„Лица која су рођена ван територије Косова самим пунолетством немају могућност директног уписа у Централни регистар, већ се могу позвати да аплицирају путем натурализације на основу родитеља“, одговор је Дарка Стојановића, директора Матичне службе Општине Грачаница, на питање Радија Ким – Да ли лица која су након рата рођена у Србији, а све време живе на Косову и чији родитељ има косовско држављанство, могу да добију косовску личну карту.
С друге стране, „лица која до сада нису имала косовско држављанство“ могу да га добију уколико докажу да су рођена на Косову и имају српску личну карту издату од стране српских полицијских управа измештених са Косова.
Ово, међутим, не важи за лица која су после рата рођена у централној Србији, а живе на Косову.
То право су изгубила пунолетством, објашњава Стојановић за Радио Ким.
„Лица која су рођена ван територије Косова самим пунолетством немају могућност директног уписа у Централни регистар, већ се могу позвати да аплицирају путем натурализације на основу родитеља. Лица до 14 година која су рођена ван територије Косова, а чији су родитељи држављани Косова, без проблема се уписују у Централни регистар. Ако је само један од родитеља држављанин Косова, потребна је сагласност другог родитеља, који је страни држављанин, дата код надлежног нотара, да дете добије косовско држављанство“, каже Стојановић.
Ко има право да добије косовску личну карту?
Према одлуци косовског министра унутрашњих послова, Џељаља Свећље, објављеној 16. марта ове године, омогућен је „препис чињеница рођења, венчања и смрти“ за период од 10. јуна 1999. године до 15. марта ове године.
Шта то значи?
„Лица која су рођена на Косову, а имају извод издат од стране српских институција (полицијских управа измештених са Косова), имају право да добију држављанство Косова, односно косовски извод на основу којег ће извадити косовску личну карту“, каже Стојановић за Радио Ким.
Потребна документа
„За то је потребно да имају оригинални извод из матичне књиге рођених издат од стране српских институција, као и да је један од родитеља косовски држављанин и поседује косовску личну карту. То лице стиче право уписа у Централни регистар. Напомињем да се то односи само на период од 10. јуна 1999. године до 15. марта ове године. Важи искључиво за рођења, венчања и смрти на Косову, не и за догађаје ван Косова. Та одлука је на снази до 16. јуна ове године, што значи да је рок за препис три месеца“, наглашава Стојановић.
Сматра да је за Србе који немају косовска документа, а потпадају под ову групу, ова одлука веома важна.
„Имамо случајеве да је лице рођено осамдесетих година у Скопљу, а цео живот живи на Косову. Ишло је овде у школу и таква лица могу се верификовати ако имају одређене доказе и добити држављанство на основу члана 32. Потребан је доказ да је то лице имало стални боравак на Косову од 1. јануара 1998. године. Довољна је ђачка књижица или сведочанство из школе као доказ да је током школске 1998/99. године похађало школу на територији Косова. За родитеље се прибављају бекап картони, уз обавезан доказ о пребивалишту, и таква лица се верификују у систему и добијају држављанство на основу члана 32“, наводи Стојановић.
Стојановић додаје да ова одлука може решити проблеме грађана који нису могли да склопе брак у косовском систему јер су имали извод из матичне књиге венчаних издат од стране српских институција, према којем су већ у браку.
„Сада ова одлука министра то омогућава — да се такви бракови препишу, односно верификују у Централном регистру. За то је потребан само извод из матичне књиге венчаних и да је један од супружника држављанин Косова.“
Издавање личне карте за „стране држављане“ на основу спајања породице
Косовску личну карту може добити и страни држављанин на основу закључења брака, али уз одређене услове, објашњава Стојановић.
Ти услови су, како наводи, најмање три године од склапања брака и најмање годину дана боравка на Косову.
„Процедура изгледа овако: ради се о аплицирању за држављанство натурализацијом супружника. Када је један од супружника косовски држављанин, а други страни држављанин, то лице мора да се пријави у Центар за миграције, прибави боравишну дозволу и тиме докаже боравак на Косову у трајању од најмање једне године. Након три године од склапања брака, има право да аплицира за држављанство Косова натурализацијом.“
„Након тога се чека одговор Дивизије за држављанство, односно надлежног департмана, који је дужан да одговори у року од 180 дана. Уколико одговор буде позитиван, лице полаже тест о социјалном и културном уређењу Косова на једном од службених језика, као и тест општег знања“, објашњава Стојановић.
На питање шта су олакшице о којима говоре представници институција, Стојановић наводи:
„То је заправо могућност аплицирања за боравишну дозволу на основу српских личних карата, укључујући и оне издате од стране полицијских управа Приштина или Митровица.“
Подсећа да је раније, према административним упутствима и закону, био неопходан пасош.
„У овом случају изашло се у сусрет тим људима — односно страним држављанима — да могу аплицирати за боравишну дозволу на основу српских личних карата, без обзира на то да ли су издате од стране паралелних институција или не.“
„Мој савет људима који су у браку са косовским држављанином јесте да аплицирају за боравишну дозволу по основу спајања породице. Потребна документација укључује извод из матичне књиге венчаних, изводе из матичне књиге рођених за децу, потврду из Србије да лице није осуђивано, потврду из косовског суда о некажњавању, здравствено осигурање, као и доказ о пребивалишту (рачун за струју или уговор о закупу стана оверен код нотара). На крају се издаје потврда од стране канцеларије Матичне службе.“
Та потврда је, наглашава, једина надлежност општинске Матичне службе.
„Када је реч о издавању боравишних дозвола и примени закона о странцима, надлежности Матичне службе су минималне. Ми издамо потврду о пребивалишту за страног држављанина, која је један од потребних докумената за аплицирање. Немамо директну комуникацију са Центром за миграције, већ странке упућујемо тамо“, каже Стојановић.
Додаје да је косовско министарство унутрашњих послова омогућило општинама Северна Митровица, Призрен и Гњилане да прикупљају и прослеђују документа страних држављана Центру за миграције у Приштини.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
