Док неколицина приватних фирми остварује профит на неконтролисаној експлоатацији песка и шљунка, Пећка Бистрица губи свој речни ток, а мештани околних села остају без воде у бунарима и уништених пољопривредних имања.
Истраживање Радио Гораждевца открива да је више од 90 одсто грађана приметило драстично пропадање реке, док су општинске инспекције закључале врата, а релевантне комисије остале без одговора.
Док се надлежно министарство не оглашава, Основно тужилаштво у Пећи потврђује да подноси оптужнице и одузима механизацију на терену, огољавајући системски проблем у ком локална заједница живи у страху, док компаније богатство траже на обалама речног корита.
О размерама штете по свакодневни живот понајбоље сведочи прича Србољуба Колашинца, који је пре две деценије одлучио да покрене породични бизнис. Због копања багера у близини речног корита дошло је до самњења нивоа подземних вода, па су због тога пресушили извори и поток који је требао да буде основа за нови рибњак на његовом имању.
„Почели смо пре 20 година са изградњом рибњака, с обзиром на то да смо поред куће имали поток и извор, што је било идеално за узгој пастрмке. Годинама смо улагали у уређење базена за мрест и узгој. Међутим, воде је из године у годину било све мање, док на крају и поток и извор нису потпуно пресушили. Данас је ту остао само бетон. Покушали смо и бушотинама да дођемо до воде, али је нема. Иза нас је остала само гомила уложеног новца и пропао труд“, прича Колашинац за Радио Гораждевац.
Како би сазнали које мере предузимају надлежни, новинари Радио Гораждевца потражили су одговоре у Општини Пећ. Међутим, у канцеларијама општинских инспекција и служби задужених за заштиту животне средине новинари нису затекли никога – врата су била закључана.
Портпарол Основног јавног тужилаштва у Пећи Шкодран Никћи истиче да ова институција годинама има именованог државног тужиоца који делује као координатор за кривична дела против животне средине, те да је заштита природних богатстава један од њихових главних приоритета.
Према Никћијевим речима, тужилаштво редовно одржава састанке са надлежним органима како би се унапредило кривично гоњење неодговорних појединаца и компанија.
„У свим предметима у којима су полиција или друге институције поднеле кривичне пријаве због деградације река, истражне радње су спроведене у оптималним роковима. Тамо где је било довољно доказа, подигнуте су оптужнице против одговорних лица“, наводи Никћи.
Он додаје да у случајевима када извршиоци буду затечени на делу (ин флагранти), тужилац одмах налаже привремено одузимање механизације и опреме коришћене за нелегално ископавање. Никћи је најавио и да ће тужилаштво у наредном периоду организовати округли сто са еколошким организацијама и институцијама посвећен овом проблему.
Подаци из анкете коју је спровео Радио Гораждевац показују да су сви испитаници упознати са проблемом ископавања шљунка, док је чак 93,33 одсто грађана приметило драстичне промене на реци у последњих неколико година.
Урим Ђеравина из невладине организације „Рилиндја Гјелбер“ (Зелена ренесанса) из Пећи, наглашава да реку уништава комбинација отпадних вода и неконтролисаних сепарација.
„Први проблем је директно изливање канализације у Ругови, где бројни хотели, ресторани и викендице отпадне воде испуштају право у реку. Други је бацање отпада, а трећи, и можда највећи – рад сепарација. За поједине постоје дозволе, али има и много илегалних оператера. Нажалост, надлежне инспекције не обављају свој посао како би требало“, упозорава Ђеравина.
Он објашњава да сама Општина Пећ нема надлежност за издавање дозвола и контролу сепарација, већ је то у рукама Инспекције Министарства животне средине, која годинама заказује на терену. Иако је раније најављивано измештање сепарација из корита реке, Ђеравина наводи да се по том питању до данас ништа није променило.
С друге стране, Независна комисија за руднике и минерале (КПММ) потврдила је за Радио Гораждевац да је на овом подручју издала укупно једну лиценцу за експлоатацију и четири дозволе за посебне активности. Према њиховој евиденцији, у самом Гораждевцу једна фирма има важећу лиценцу за вађење материјала, док три поседују дозволе за сепарације, уз још једну бетонску базу у Захаћу.
Из КПММ-а наводе да редовне контроле врше само код лиценцираних субјеката, док се према илегалним оператерима поступа по Закону о рудницима.
Међутим, када је реч о уништавању речног корита, КПММ пребацује одговорност на другу адресу, тврдећи да су за управљање водама и коритом Пећке Бистрице искључиво надлежни Агенција за воде и Министарство животне средине, просторног планирања и инфраструктуре.
Анкетирани грађани једнодушни су у оцени да од девастације реке корист има свега шест или седам приватних компанија које остварују профит, док цело друштво и природа трпе ненадокнадиву штету.
Као главне последице експлоатације грађани наводе продубљивање корита, урушавање обала, замућење воде, нестанак рибљег фонда и буку тешке механизације. Један од испитаника у анкети истиче да је ископавање узроковало „уништавање биљног и животињског света, али и плодног земљишта које више не добија воду за наводњавање“, док други упозорава на „пад нивоа воде, проток тешких метала кроз подземне воде и стварање дивљих депонија“.
Опасне јаме и пресушени бунари у Гораждевцу
Последице неконтролисаног вађења шљунка најдиректније осећају мештани Гораждевца, у чијем се атару налази велики број сепарација и напуштених копа.
Дамјан Портић из Гораждевца указује на свакодневну опасност са којом се суочава док обрађује сопствену имовину.
„Ова бивша сепарација, а сада огромна рупа и депонија, налази се одмах поред моје њиве. Често када орем или радим друге послове трактором, страхујем да не дође до клизишта или обрушавања земље и да не упаднем у рупу заједно са машином. Поред тога, због многобројних ископавања подземна вода се повлачи у те незатрпане јаме. Многи бунари у селу су пресушили и људи су остали без воде за пиће и домаћинство“, сведочи Портић.
Његове речи поткрепљују и резултати анкете: грађани подсећају да је неконтролисана експлоатација директно кумовала нестанку потока Биорке у Гораждевцу. Поред тога, више од 73 одсто испитаника сматра да необезбеђене јаме настале ископавањем представљају директну претњу по безбедност деце и стоке.
Грађани траже потпуну забрану, али се плаше јавно да говоре
Резултати истраживања Радио Гораждевца јасно показују да грађани немају поверења у контролне механизме – чак 80 одсто сматра да надлежни не контролишу ископавање песка, иако је 93,33 одсто њих лично видело багере и камионе на делу.
Као једино делотворно решење грађани предлажу потпуну забрану експлоатације шљунка из речног корита, знатно строже казне и редован мониторинг.
Ипак, истраживање је оголило још један дубок друштвени проблем – страх. Иако би две трећине анкетираних (66,67 одсто) пријавило нелегално ископавање, више од 78 одсто грађана је изричито навело да не би смело јавно да говори за медије о овој теми.
Та чињеница понајбоље говори о томе колико је интересна мрежа око експлоатације шљунка моћна на овом подручју, док Пећка Бистрица наставља да губи речни ток, а мештани изворе воде.
Док неколицина приватних фирми остварује профит на неконтролисаној експлоатацији песка и шљунка, Пећка Бистрица губи свој речни ток, а мештани околних села остају без воде у бунарима и уништених пољопривредних имања.
Истраживање Радио Гораждевца открива да је више од 90 одсто грађана приметило драстично пропадање реке, док су општинске инспекције закључале врата, а релевантне комисије остале без одговора.
Док се надлежно министарство не оглашава, Основно тужилаштво у Пећи потврђује да подноси оптужнице и одузима механизацију на терену, огољавајући системски проблем у ком локална заједница живи у страху, док компаније богатство траже на обалама речног корита.
О размерама штете по свакодневни живот понајбоље сведочи прича Србољуба Колашинца, који је пре две деценије одлучио да покрене породични бизнис. Због копања багера у близини речног корита дошло је до самњења нивоа подземних вода, па су због тога пресушили извори и поток који је требао да буде основа за нови рибњак на његовом имању.
„Почели смо пре 20 година са изградњом рибњака, с обзиром на то да смо поред куће имали поток и извор, што је било идеално за узгој пастрмке. Годинама смо улагали у уређење базена за мрест и узгој. Међутим, воде је из године у годину било све мање, док на крају и поток и извор нису потпуно пресушили. Данас је ту остао само бетон. Покушали смо и бушотинама да дођемо до воде, али је нема. Иза нас је остала само гомила уложеног новца и пропао труд“, прича Колашинац за Радио Гораждевац.
Како би сазнали које мере предузимају надлежни, новинари Радио Гораждевца потражили су одговоре у Општини Пећ. Међутим, у канцеларијама општинских инспекција и служби задужених за заштиту животне средине новинари нису затекли никога – врата су била закључана.
Портпарол Основног јавног тужилаштва у Пећи Шкодран Никћи истиче да ова институција годинама има именованог државног тужиоца који делује као координатор за кривична дела против животне средине, те да је заштита природних богатстава један од њихових главних приоритета.
Према Никћијевим речима, тужилаштво редовно одржава састанке са надлежним органима како би се унапредило кривично гоњење неодговорних појединаца и компанија.
„У свим предметима у којима су полиција или друге институције поднеле кривичне пријаве због деградације река, истражне радње су спроведене у оптималним роковима. Тамо где је било довољно доказа, подигнуте су оптужнице против одговорних лица“, наводи Никћи.
Он додаје да у случајевима када извршиоци буду затечени на делу (ин флагранти), тужилац одмах налаже привремено одузимање механизације и опреме коришћене за нелегално ископавање. Никћи је најавио и да ће тужилаштво у наредном периоду организовати округли сто са еколошким организацијама и институцијама посвећен овом проблему.
Подаци из анкете коју је спровео Радио Гораждевац показују да су сви испитаници упознати са проблемом ископавања шљунка, док је чак 93,33 одсто грађана приметило драстичне промене на реци у последњих неколико година.
Урим Ђеравина из невладине организације „Рилиндја Гјелбер“ (Зелена ренесанса) из Пећи, наглашава да реку уништава комбинација отпадних вода и неконтролисаних сепарација.
„Први проблем је директно изливање канализације у Ругови, где бројни хотели, ресторани и викендице отпадне воде испуштају право у реку. Други је бацање отпада, а трећи, и можда највећи – рад сепарација. За поједине постоје дозволе, али има и много илегалних оператера. Нажалост, надлежне инспекције не обављају свој посао како би требало“, упозорава Ђеравина.
Он објашњава да сама Општина Пећ нема надлежност за издавање дозвола и контролу сепарација, већ је то у рукама Инспекције Министарства животне средине, која годинама заказује на терену. Иако је раније најављивано измештање сепарација из корита реке, Ђеравина наводи да се по том питању до данас ништа није променило.
С друге стране, Независна комисија за руднике и минерале (КПММ) потврдила је за Радио Гораждевац да је на овом подручју издала укупно једну лиценцу за експлоатацију и четири дозволе за посебне активности. Према њиховој евиденцији, у самом Гораждевцу једна фирма има важећу лиценцу за вађење материјала, док три поседују дозволе за сепарације, уз још једну бетонску базу у Захаћу.
Из КПММ-а наводе да редовне контроле врше само код лиценцираних субјеката, док се према илегалним оператерима поступа по Закону о рудницима.
Међутим, када је реч о уништавању речног корита, КПММ пребацује одговорност на другу адресу, тврдећи да су за управљање водама и коритом Пећке Бистрице искључиво надлежни Агенција за воде и Министарство животне средине, просторног планирања и инфраструктуре.
Анкетирани грађани једнодушни су у оцени да од девастације реке корист има свега шест или седам приватних компанија које остварују профит, док цело друштво и природа трпе ненадокнадиву штету.
Као главне последице експлоатације грађани наводе продубљивање корита, урушавање обала, замућење воде, нестанак рибљег фонда и буку тешке механизације. Један од испитаника у анкети истиче да је ископавање узроковало „уништавање биљног и животињског света, али и плодног земљишта које више не добија воду за наводњавање“, док други упозорава на „пад нивоа воде, проток тешких метала кроз подземне воде и стварање дивљих депонија“.
Опасне јаме и пресушени бунари у Гораждевцу
Последице неконтролисаног вађења шљунка најдиректније осећају мештани Гораждевца, у чијем се атару налази велики број сепарација и напуштених копа.
Дамјан Портић из Гораждевца указује на свакодневну опасност са којом се суочава док обрађује сопствену имовину.
„Ова бивша сепарација, а сада огромна рупа и депонија, налази се одмах поред моје њиве. Често када орем или радим друге послове трактором, страхујем да не дође до клизишта или обрушавања земље и да не упаднем у рупу заједно са машином. Поред тога, због многобројних ископавања подземна вода се повлачи у те незатрпане јаме. Многи бунари у селу су пресушили и људи су остали без воде за пиће и домаћинство“, сведочи Портић.
Његове речи поткрепљују и резултати анкете: грађани подсећају да је неконтролисана експлоатација директно кумовала нестанку потока Биорке у Гораждевцу. Поред тога, више од 73 одсто испитаника сматра да необезбеђене јаме настале ископавањем представљају директну претњу по безбедност деце и стоке.
Грађани траже потпуну забрану, али се плаше јавно да говоре
Резултати истраживања Радио Гораждевца јасно показују да грађани немају поверења у контролне механизме – чак 80 одсто сматра да надлежни не контролишу ископавање песка, иако је 93,33 одсто њих лично видело багере и камионе на делу.
Као једино делотворно решење грађани предлажу потпуну забрану експлоатације шљунка из речног корита, знатно строже казне и редован мониторинг.
Ипак, истраживање је оголило још један дубок друштвени проблем – страх. Иако би две трећине анкетираних (66,67 одсто) пријавило нелегално ископавање, више од 78 одсто грађана је изричито навело да не би смело јавно да говори за медије о овој теми.
Та чињеница понајбоље говори о томе колико је интересна мрежа око експлоатације шљунка моћна на овом подручју, док Пећка Бистрица наставља да губи речни ток, а мештани изворе воде.
