Иако је Европска унија указивала да ће мере уведене Косову бити укинуте када се заврши „уредан пренос локалне власти у северним општинама“, не очекује се да ц́е до укидања тх мера доц́и, бар не пре него што се заврше избори расписани за 28. децембар, пише Коха позивајући се на дипломатске изворе у ЕУ.
Према наводима тих извора, државе чланице Уније су и даље подељене око укидања мера, иако је велика вец́ина њих за њихово укидање.
Коха наводи да питања Европској унији шаље од петка, након што су конституисане скупштине општина на северу Косова и нови градоначелници положили заклетве, али да до сада нема одговора да ли ц́е мере бити укинуте, како је више пута указивано, „након што је испуњен најновији услов о уредном преносу локалне власти“.
У међувремену, у дискусијама на нивоу амбасадора земаља чланица ЕУ прошле седмице, када су се разматрали закључци који ц́е бити усвојени на састанку Савета за опште послове, поделе између земаља чланица су поново дошле до изражаја.
Према сазнањима Кохе, Француска и Италија, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке, су се на последњем састанку успротивиле укидању мера против Косова, док је с друге стране „најмање 13 земаља“ затражило да се мере укину.
Према речима појединих европских дипломата „Европска комисија се крије иза неких земаља чланица и игра двоструку игру“.
Представници Комисије су на тим састанцима рекли да су спремни да наставе са укидањем мера, ако дође до правилног преноса локалне власти, али неки дипломате сумњају да Комисија нема искрену вољу да то учини.
Француска је изразила сумњу да ли су стране предузеле искрене кораке ка деескалацији на северу током 2025.
Али, иако је поменула „стране“, чињеница је да је само Косово претрпело санкције због ове ситуације, Србија није имала санкције, иако је сама ЕУ више пута изјавила да је уклањање Срба из косовских институција на северу било „најозбиљније кршење обавеза Србије према споразумима о дијалогу“, пише Коха.
Италија је, с друге стране, према речима дипломата, става да сада треба да сачека да се заврше децембарски избори пре него што се крене са „постепеним“ укидањем мера.
Земље које се заправо противе укидању мера помињу да чак и када се догоде, оне треба да се укидају „постепено“.
Према дипломатским изворима, Немачка, Словенија, Хрватска, Естонија, Луксембург, Белгија, Холандија, Финска, Малта, Аустрија, Ирска, Пољска и Шведска биле су укључене у ове састанке ради укидања мера.
Неке од њих су захтевале да се мере одмах укину, неке су их назвале апсурдним и позвале су да се такве мере избегавају у будуц́ности.
Немачка је саопштила да би укидање требало да узме у обзир пренос локалне власти на северу, будући да је дискусија вођена пре полагања заклетве нових градоначелника.
И Служба за спољне послове ЕУ (ЕЕАС) изјаснила се у корист укидања мера против Косова, док Европска комисија не дели такав „ентузијазам“.
„Многе земље ЕУ су иритиране овим мерама и виде их као ’доказ да ЕУ није имала уравнотежен приступ према Косову и Србији’. Случајно или не, управо земље које не желе да се мере против Косова укину посвец́ене су отварању поглавља у преговорима о приступању ЕУ са Србијом“, закључује Коха.
