Селф је 13. маја предложио обуставу 1,8 милиона долара намењених међународним војним обукама за Грчку, због одбијања Атине да призна независност Косова, пише РСЕ.
Предлогу, у облику амандмана на закон о подршци Грчкој, успротивили су се демократски конгресмени Грегори Микс и Дина Титус, као и председавајући републиканског Одбора за спољне послове Представничког дома, Брајан Маст.
Микс је навео да закон има за циљ обнову програма који ужива двостраначку подршку за Грчку, док је Титус истакла да питање Косова треба разматрати одвојено, а не повезивати га са програмом војних обука за Атину. Маст је такође препоручио гласање против Селфовог амандмана.
Према саопштењу Одбора, закон о одобравању помоћи за образовање и међународне војне обуке за Грчку (Х.Р. 8019) добио је његово одобрење 13. маја.
Селф је тврдио да непризнавање Косова од стране Атине омета стабилност на Западном Балкану и пут Косова ка чланству у НАТО-у.
„Иако постоје снажне заједничке војне активности између Сједињених Држава и Грчке, она и даље остаје међу четири савезнице НАТО-а које одбијају признати суверенитет Косова“, рекао је Селф.
„Ти партнери у НАТО-у придружују се Кини, Русији и Србији у одбијању да признају независност Косова – блиског партнера којег наши противници одбијају признати, јер знају да је Косово кључни стуб стабилности на Западном Балкану“, додао је Селф.
Шпанија, Румунија и Словачка су три друге чланице НАТО-а које још нису признале независност Косова. Пошто чланство у НАТО-у захтева једногласну сагласност свих држава чланица, непризнавање од стране тих земаља остаје главна препрека за Косово.
Селф је упозорио да се регион Западног Балкана суочава с нестабилношћу и да је руски утицај у том региону „познат и у порасту“.
Навео је и да је администрација Доналда Трампа поставила стандард да новац америчких пореских обвезника треба користити у интересу Сједињених Држава, истичући да је то данас кључно питање.
Према његовим речима, Косово је показало посвећеност демократском управљању, цивилној контроли над безбедносним снагама и мултиетничком суживоту – елементима који, како је навео, представљају снажан аргумент за чланство у НАТО-у.
„Све док Грчка, Румунија, Шпанија и Словачка одбијају признати нашег балканског савезника, неће бити пута за чланство Косова у НАТО-у“, рекао је Селф.
Додао је да би чланство Косова у Алијанси служило као противтежа противницима Сједињених Држава и помогло у спречавању нове кризе на Балкану.
„Иако ценим тренутни допринос Грчке у (мировној мисији НАТО-а на Косову) КФОР, стварна стабилност на Балкану била би ојачана када би Косово добило чланство у НАТО-у“, рекао је Селф.
Подршку чланству Косова у НАТО-у и наставку америчког присуства у КФОР-у изразио је и демократски конгресмен Ричи Торес.
„Конгрес се нада да ће видети чланство Косова у НАТО-у, двостраначку подршку за одржавање нивоа снага у КФОР-у те дијалог који не награђује Србију за уступке и тврдоглавост“, рекао је Бени Станиславски, портпарол конгресмена Тореса, у изјави за дописника Радија Слободна Европа у Вашингтону.
Селф је, заједно с Торесом и републиканским конгресменом Мајком Лолером, крајем априла представио резолуцију у Представничком дому којом се позива Вашингтон да подржи чланство Косова у НАТО-у.
Ивана Страднер из Фондације за одбрану демократија у Вашингтону рекла је за РСЕ да је резолуција „снажан политички сигнал“, јер приближава Косово НАТО-у у стратешком смислу.
Према њеним риечима, интеграција Косова у НАТО затворила би „стратешки вакуум у југоисточној Европи који противници настоје искористити“.
Резолуцију су поздравили званичници на Косову, док ју је Србија одбацила.
Троје америчких конгресмена поднело је и другу резолуцију 30. априла, којом се тражи да Сједињене Државе наставе учешће у КФОР-у, мировној мисији НАТО-а на Косову.
Ова резолуција долази након извештаја и расправа последњих месеци о могућности да Вашингтон преиспита присуство америчких снага у мисијама НАТО-а, укључујући КФОР.
Пентагон је раније саопштио за РСЕ да нема најава промена у распоређивању америчких снага.
На Косову тренутно служи око 590 америчких војника у оквиру мировне мисије НАТО-а.
„Без америчких капацитета, КФОР губи већину своје снаге и оперативне ефикасности. То је јасно у региону. Напад у Бањској био је подсетник да је сада најгори тренутак за САД да се повуку из КФОР-а и са глобалне сцене“, рекао је портпарол конгресмена Тореса.
Додао је да резолуција о КФОР-у има за циљ да задржи Косово у фокусу Вашингтона, у тренутку када политичка дешавања могу скренути пажњу Сједињених Држава на друге теме.
Косово настоји да постане члан НАТО-а и Европске уније, али земље које не признају његову независност, проглашену 2008. године, и даље представљају препреку његовој еуроатлантској интеграцији, пише РСЕ.
Косово је у процесу трансформације Косовских безбедносних снага (КБС) у пуноправну војску, који би требало да буде завршен до 2028. године. Сједињене Државе су подржале тај процес, док је НАТО нагласио да се те снаге требају држати свог првобитног мандата, укључујући одговор на кризне ситуације и цивилну заштиту.
Косово купује војну опрему произведену у Сједињеним Државама, а на његовој територији налази се и највећа америчка војна база на Балкану, Бондстил.
Зоран Савић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
