Конститутивна седница Скупштине Косова, након избора одржаних 9. фебруара, заказана је за данас за 10 часова. Покрет Самоопредељење, као странка са највећим бројем освојених мандата до сада није саопштио име кандидата за будућег шефа парламента, а није ни потврдио да има потребан 61 глас за његов избор.
Заменица премијера у влади која је у техничком мандату Емилија Реџепи, међутим, јуче је изјавила да је Покрет Самоопредељење одредио кандидата за председника Скупштине, али да је на премијеру Аљбину Куртију да каже о коме се ради.
„Знамо ко је кандидат за председника Скупштине, али то мора да каже премијер. Верујем да ћемо гласати за Куртијеву владу што је пре могуће”, рекла је јуче Реџепи која је из Нове демократске странке која представља бошњачку заједницу.
Курти је пре две недеље изјавио да је план да се на конститутивној седници парламента изабере и нова влада, као што је то учињено 2021. године.
Први корак ка конституисању нових институција, свакако, данас ће бити формирање Привремене комисије за потврђивање кворума и мандата, а затим заклетва посланика. Према скупштинском Пословнику друге две тачке на конститутивној седници су избор председника и потпредседника Скупштине.
До избора председника Скупштине конститутивном седницом председава најстарији посланик коме у раду помаже најмлађи посланик.
Процедура предвиђена Уставом Косова налаже да председника парламента предлаже највећа посланичка група и за његов избор потребна је већина од укупног броја посланика којих је 120, односно најмање 61 глас.
Осим председника парламента на конститутивној седници бира се и пет потпредседника. Три потпредседника Скупштине предлажу три највеће парламентарне групе, а два су из редова посланика са резервисаним местима за невећинске заједнице – један из редова посланика српске заједнице и други из редова посланика осталих мањина. И за њихов избор је потребна већина гласова свих посланика.
Кандидата за потпредседника Скупштине из редова српске заједнице предлаже већина посланика српске заједнице, а кандидата за потпредседника Скупштине из редова других невећинских заједница предлаже већина посланика других невећинских заједница.
На основу резултата избора 9. фебруара, Покрет Самоопредељење освојио је 48 мандата, Демократска партија Косова 24, Демократски савез Косова 20, а коалиција АБК-Нисма 8 мандата. Несрпске мањинске заједнице (Роми, Ашкалије, Египћани, Бошњаци, Турци и Горанци) имају 10 мандата, а од 10 мандата резервисаних за српску заједницу 9 је припало Српској листи, а један Ненаду Рашићу, председнику Партије за слободу, правду и опстанак.
Са овако распоређеним мандатима, већина аналитичара као одлучујући тас на ваги који би Самоопредељењу могао да обезбеди потребну већину види Социјалдемократску иницијативу (Нисма) Фатмира Љимаја којој су припала три места у парламенту. Политички споразум између ове две партије, према речима Љимаја до јуче није био постигнут, а он је поручио да ће Нисма радити на томе да Косово добије институције и да се избегне парламентарна криза.
Према Пословнику Скупштине, прекиди у току конститутивне седнице не могу бити дужи од 48 часова, а Еуген Цаколи из Косовског демократског института је, управо на основу предвиђене могућности прекида седнице, указао да један од могућих сценарија данас може бити тај да по полагању заклетве посланика, Самоопредељење одбије да предложи кандидата за председавајуц́ег или затражи „додатне консултације“. У том случају би, како је навео, председавајуц́и седницом, најстарији посланик, Авни Дехари морао да прекине седницу, најдуже на 48 сати.
„Нова седница мора се сазивати свака два дана. Ако Самоопредељење настави да не предлаже кандидата, имац́емо низ недовршених седница, које само почињу и прекидају се. У таквој ситуацији, опозиционе странке би могле да искористе тај ц́орсокак као основ да затраже тумачење од Уставног суда, тврдец́и да победничка странка кочи формирање институција“, навео је Цаколи.
Иначе, у претходном сазиву Скупштине, њен председник био је Гљаук Коњуфца, потпредседник Покрета Самоопредељење. Скупштина се бира на четири године и по њеном конституисању почињу да теку рокови за формирање Владе.
Тада председник Косова, након консултација са политичким партијама даје мандат странци или коалицији која обезбеди неопходну већину за формирање Владе. Мандатар за премијера треба да представи Скупштини састав владе у року од 15 дана по добијању мандата од председника Косова.
Уколико то не буде учињено, председник Косова има десет дана да се поново консултује са политичким партијама и да предложи другог кандидата који може да буде из исте политичке странке или из других уколико докажу да имају потребан 61 глас.
Други кандидат такође има 15 дана да предложи нови састав владе, а уколико не успе расписују се ванредни избори у року од 40 дана.
