Спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић сматра да су околности признања незавиности Косова од стране Судана неуобичајне и верује да је у томе Турска одиграла главну улогу. Оцењује да један овакав дипломатски успех значи доста и председнику Тајипу Ердогану код његових слебденика, нарочито код исламиста.
Коркоделовић објашњава да је Судан један од највећих афричких земаља, трећа по величини, и да идуће године слави 70 година независности. Оно што је иронија, додаје, то је да је Судан доживео цепање 2011. године када се велики део земље, Јужни Судан, одвојио после деценија устанка.
Коркоделовић напомиње да у Судану бесни грађански рат и да се не зна његов исход, као и да се поставља питање да ли ће нова влада наставити политику актуелне.
„Постоји влада коју предводи некадашњи шеф државе, он је и сада шеф државе, та држава има свог представника у Уједињеним нацијама, али грађански рат бесни и ми не знамо какав ће бити његов исход. Веома је могуће, да ће после евентуалног окончања, доћи до даљег цепања Судана, и не знамо на чему то може да се заврши. Бар пет сецесионистичких покрета ту постоји поред грађанског рата. То је један велики хаос, како је то назвао један арапски новинар. Питање је шта ће бити, министар спољних послова је као и читава влада, у оставци и да ли ће доћи до формирање неке нове владе, привремене владе. И та привремена влада, питања је да ли ће наставити такву политику. Питање је сада ту, земља је склона разилажењима”, каже Крокоделовић.
Истиче да се признање Судана догодило у Анталији на Међународном дипломатском скупу, али да сам амбијент, не приличи неком међудржавном споразуму који је би био постигнут на таквом скупу, и због тога био валидан или не.
Коркоделовић напомиње да су околности признања незавиности Косова од стране Судана неуобичајне.
„Не знам да ли је са легалистичког становишта спорна, али околности су доста неуобичајне. Они су напустили своју дугогодишњу политику, која је била диктирана тиме да су они имали своја горка искуства и то у недавној прошлости 2011. године. После једностраног проглашањена независности Косова, уследило је то цепање, односно одлазак Јужног Судана. Интересантно је ту улога коју је одгирала Турска као домаћин тог скупа, и зато што је министар спољних послова у својој изјави захвалио Ердогану због тога што је дошло до једног таквог потписивања споразума са привременим косовским институцијама“, рекао је он.
Коркоделовић сматра да се око Судана преплићу интереси великих сила, додајући да је Турска одиграла главну улогу у крајњој линији и у признавању независности Косова, што може да ојача и иде у прилог председнику Ердогану.
„Позадина свега је све слабија позиција централне владе генерала Бурхана. Недавно су се водиле тешке битке за поједине делове Картума, главног града. То је десетомилионски град који је после две године грађанског рата разорен. Бурах у овом тернутку има одређене војне успехе, али то не значи ништа. Њега подржава Египат, а побуњенике подржавају Емирати. Велики утицај има Саудијска Арбија са једне стране. Има и Турска велике интересе, јер је Турска владала Египтом у 19. веку, а то значи да је влада и Суданом. Русија жели да има поморску базу у Судану. Судан има изузетан стратешки значај јер је на Црвеном мору. Преплићу се интерси свих великих сила, САД, Русија, Кина и тих регионалних сила Иран, Турска, Саудијска Арабија“, каже аналитичар.
Додаје да после две године грађанског рата, централна влада у Судану мора да чине одређене уступке.
„Турска као земља која има утицаја, мислим да је одиграла главну улогу у крајњој линији. То по мени може да ојача и иде у прилог председнику Ердогану који је суочен са унутрашњим немирима, али један овакав дипломатски успех који може да се препише и Турској, он значи доста код Ердоганових слебденика, нарочито исламиста. Судан је доминантно исламска држава, и то може да значи нешто“, закључио је он.
