Идеја стара и чинило се неостварљива, али са новим мандатом Доналда Трампа све гласнија – размена територија као принцип у решавању сукоба. Политиколог Огњен Гогић отишао је и корак даље тврдњом да би са Трампом ово решење прво могло да се примени на Косову које би, уколико успе, послужило као патент за Палестину и Украјину. „Тешко остварљиво, али са Трампом је све могуће“, поручују саговорници Косово онлајна.
Пише: Арсеније Вучковић
Размена територија као могуће решење питања Косова актуелизовано је у првом мандату америчког председника Доналда Трампа. Кључни актери у Београду и Приштину, а затим и у ЕУ, на крају су одбацили ову идеју.
Током ове предизборне кампање Трамп је обећао да ће брзо окончати руско-украјински сукоб, а према тврдњама Ројтерса за овај посао именоваће некадашњег амбасадора у Немачкој и специјалног изасланика за Западни Балкан Ричарда Гренела.
Током једног Блумберговог округлог стола у јулу, Гренел је предложио стварање „аутономних зона“ као решење за конфликт.
Бивше америчке дипломате далеко су прецизније.
Некадашњи шеф кабинета америчког конгресмена Елиота Енгела и коаутор извештаја о Косову Џејсон Штајнбуам оценио је да би администрација Доналда Трампа могла да врати у игру питање размене територије између Косова и Србије.
“Доналд Трамп себе сматра највећим светским преговарачем. Моја претпоставка је да ће он предложити размену територија. И извршиће притисак на обе стране да то прихвате”, казао је Штајнбуам који важи за једног од албанских лобиста у САД.
И бивши амерички амбасадор у УН и саветник за националну безбедност у првој Трамповој администрацији Џон Болтон оценио је да се Америка нада да ће Београд и Приштина наћи прихватљиво решење за обе стране, укључујући ту и размену територија
„То би допринело стабилности на Балкану“, казао је Болтон.
Ипак, власти у Приштини децидно су против такве идеје.
“Влада Косова одбацује пројекте и решења територијалног карактера”, изјавио је портпарол Владе Косова Перпарим Криезиу.
Трампов „патент“
У разговору за Косово онлајн политиколог Огњен Гогић објашњава да би у случају да Трамп реактивира стару идеју, Косово заиста могло да буде модел који би се касније применио и у Палестини, али и у Украјини.
„Идеја размене територија, њена изводљивост првенствено зависе од локалних актера. Пре неколико година, 2017. и 2018. деловало је као да и у Београду и у Приштини постоји размишљење о томе да се из ове ситуације може изаћи кроз разграничење, односно размену територија. Тако је заправо Трампова администрација наишла на плодно тле. Али, сами локални актери су, и Београд и Приштина, схватили да то није најпаметнији начин да се ова ствар реши. У том смислу се не очекује да би Трамп то форсирао, вероватно не би присиљавао, али би то можда био његов предлог у пакету са другим могућностима које би понудио, као што је прошли пут обећавао одређену економску помоћ за неке инфраструктурне пројекте“, каже Гогић.
У овом тренутку, сматра, ни у Београду ни у Приштини не постоји интересовање за оваквим видом решења.
„Посебно не када је на власти у Приштини Аљбин Курти који заправо пре делује као неко ко би пре тражио нове територије, а не ко би уступао било који део Косова“, оценује Гогић.
Упитан колико је овакав сценарио уопште реалан, подсећа да се о тој идеји активно говорило током претходног Трамповог мандата и да ни тада нико није очекивао да би Косово могло да постане део блиско-источног мировног процеса, а испоставило се да јесте.
„Трамп је заправо споразум из Вашингтона који су прихватили Београд и Приштина прогласио споразумом који је довео до тога да се признају Израел и једна муслиманска држава, при чему је тада мислио на Косово. У то време док су трајали разговори о том споразуму заправо су се повезале две теме, а то су биле питање Палестине и питање Косова. С тим што је и у једном и другом случају фигурирала идеја размене територија“, наглашава Гогић.
Подсећа да се у Трамповом плану за Палестину из 2020. године експлицитно спомињала идеја о размени територија као решење спора са Израелом.
„У исто време је циркулисала та верзија према којој постоји спремност и да се спор између Београда и Приштине реши тако што би се размениле територије. Конкретно, север Косова за Прешевску долину. Поучени тим искуством онда можемо да очекујемо да се у неком моменту та ствар реактивира будући да је Трамп очигледно склон тим територијалним решењима за сукобе“, сматра Гогић.
Наводи да је таква веза могућа и поред чињенице да се у Појасу Газе и у Украјини воде оружани, а око Косова политички сукоби.
„Али, и даље постоје нерешена питања и могуће је заправо замислити да Трамп у том истом пакету, као што за Украјину предлаже да се уступе територије Русији и да се на тај начин заврши рат, као што је својевремено имао идеју да се спор између Израела и Палестине реши тако што би се спровела размена територије. Исто тако на дневни ред поново може да дође питање Косова и да се у томе види начин решавања овог спора или обрнуто. Заправо, на Косову се може и патентирати размена територија и разграничење као начин решавања спорова. Уколико се на питању Косова покаже да то функционише као механизем који може да доведе до споразума, онда се то исто може предложити и за Украјину и за Палестину“, закључује Гогић.
Погрешна перцепција
„Идеја о размени територија није добра идеја“, истиче за Косово онлајн некадашњи помоћник америчког државног секретара задужен за Европу Томас Кантримен.
„Рекао сам и пре пет година када је то први пут споменуто да то није добра идеја. Није добра идеја зато што у том случају не би било краја. На Балкану не постоје етнички чисте државе, а ако једна земља не може да живи као мултиетничка, проблем не може да се реши тако што ће се разменити људи или територије“, оценио је Кантримен.
Упитан да прокоментарише могућност да би нова америчка администрација на челу са Доналдом Трампом могла да кроз „територијално решење“ питања Косова реши и питање Палестине и Израела, бивши амерички високи дипломата је скептичан да ће се то и догодити.
„Нећу коментарисати Палестину и Украјину, али када је реч о Балкану проблем Србија-Косово неће бити први приоритет Доналда Трампа. Заправо, неће бити ни међу 50 првих приоритета“, истиче Кантримен.
Додаје да је погрешна перцепција да су за застој у преговорима најодговорније САД и ЕУ.
„Мени се чини да проблем дијалога између Београда и Приштине није ни у Вашингтону ни у Бриселу, проблем је у Београду и у Пришини. И нови амерички председник не може да промени ту чињеницу“, наглашава Кантримен.
Сматра да је немогуће на исти начин решити сукобе у Појасу Газе и у Украјини.
„Не видим који је то спој право да вам кажем“, децидан је Кантримен.
Убрзање дијалога
И некадашњи амбасадор при ЕУ и чланица Форума за међународне односе Бранка Латиновић сумња у могућност да би Косово могло на овај начин да буде модел за решење криза на Блиском истоку и у Украјини.
„Не мислим да ће се то питање на такав начин отворити. Али, то је двоструки колосек. Територијализација можда значи интегрално, одржавање суверенитета као таквог, а можда значи неке друге комбинације и неке друге моделе. Оно што се сада говори и појавило се у јавности везано за Украјину исто тако говори о некој врсти замрзнутог конфликта. Тако да се не би ишло ни на територијализацију, ни супротно од тога. Мислим да је још прерано извлачитии неке закључке како ће се то одвијали. Али, уосталом знамо да је Трамп непредвидив, да је врло импулсиван и могућа су и нека изненађења“, објашњава Латиновић за Косово онлајн.
Упозорава и да би питање територијализације као решења прекида сукоба у Украјини значио и одређену врсту промене политике Москве према питању Косова.
„Када се говори о Косову и Метохији и Украјини ту се пре свега повезује да ли би Путин тражио неку нагодбу, неки еквилибријум да уколико призна Косово заузврат тражи да му се признају територије које је анектирао. У том смислу се може очекивати нека врста његовог предлога. Сад, да ли ће се то десити или не то су само предвиђања, нема званичне изјаве које то оповргавају“, истиче Латиновић.
Додаје да ће се много више сазнати тек када се седне за преговарачки сто када ће се понудити и низ разних опција.
„Онда ћемо видети како ће се тај мозаик склопити и да ли ће се до тог мозаика развијати, склапати како се предвиђа или ћемо имати сасвим нов који ће бити резултат самих идеја и предлога до којих ће се доћи након што се седне за сто. Јер ово све што сада чујемо су максималистичке позиције. Свака преговарачка страна жели да утврди своју преговарачку позицију као максималистичку да би добила један прихватљиви оптимум и то је оно што после зовемо као компромис“, објашњава Латиновић.
Овај каријерни дипломата је уверен да ће нова америчка администрација оставити Европској унији да оконча процес нормализације односа Београда и Приштине, али да то не значи да нови амерички председник не би, кроз кроз притиске, подстицаје или давање рокова – убрзао тај процес.
„Не треба очекивати веће ангажовање САД у вези са Западним Балканом. Препустиће се Европској унији да заврши процес нормализације односа Београда и Приштине. Оно што треба и што се може очекивати јесте да САД и Трамп лично изврше притисак да се то брже заврши, да тај процес не траје, као што смо имали у претходном периоду са недовољно ефикасним резултатима, са чекањима, одуговлачењима, са проблемима, него да се то реши у што краћем року. Познато је да Трамп не воли кризе, никакве сукобе, неизвесности и вероватно на том плану треба очекивати одговарајућа подстицања, а можда и давања рокова до када то треба да се заврши“, сматра Латиновић.
Нааслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
