Договор о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, који је ЕУ средином 2020. године најављивала ,,за неколико месеци“, постао је за европске посреднике ,,дуг и кривудав пут” којим улази и у 2021.годину, пише Тањуг.
За почетак јануара најављени су разговори експертских делегација Београда и Приштине, али без изгледа за скорији састанак на одлучујућем највишем политичком нивоу.
Дугогодишњи процес дијалога Беогрда и Приштине у првој половини 2020. године добио је нови импулс инситирањем Ђузепа Бореља да ће му то бити један од приоритета мандата на челу ЕУ дипломатије.
,,Ако не можемо да решимо питање у нашем дворишту како можмо да очекујемо да будемо глобани актер”, изјављивао је Борељ у више наврата током 2020. године.
На предлог Бореља, Савет ЕУ је у априлу именовао Мирослава Лајчка за Специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине, а секундарно, и друга отворена питања на Западном Балкану.
Искусни словачки дипломата и познавалц балканских прилика у јуну се нашао у Београду и Приштини како би договорио наставак дијалога блокираног од новембра 2018. године и увођења приштинских таксти на робу из Централне Србије.
Враћању Београда и Приштине за преговарчки сто у Бриселу у великој мери допринеле су и САД које су извршиле додатни притисак на представнике Приштине да укину једностране таксе.
Дијалог је настављен у јулу састанком председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Авдулаха Хотија.
Уследиле су оптимистичне најаве ЕУ, као главног посредника у дијалогу, да ће се састанци лидера Беогрда и Приштне одржавати сваке три недеље, ексеперата сваких 10 дана, а да се на коначни договор Београда и Приштине о свим отвореним питањима ,,неће чекати годинама, већ да су месеци у питању”.
После почетних договора око несталих и расељених и економских односа, у другој рунди разговори су опет закочени, овога пута због одбијања приштинске старане да на сто стави договорено питање примене Заједнице српских општина.
До краја 2020. године ЕУ није нашла начина да врати питање ЗСО на дневни ред проређених састанака у Бриселу, који се сада одвијају једном месечно само на техничком нивоу.
Унутрашње политичке неприлике на Косову само су додатно закомпликовале посвећено учешће Приштине у дијалогу.
Избори најављени за почетак 2021. године додатно потврђују да се у наредним месецима не може очекивати било какво озбиљније учешће Приштине у разговорима у Бриселу, а самим тим ни напредак ка решењу односа са Београдом.
Додатну непознаницу представља и промена на челу САД и начин на који ће се нова вашингтонска администрација поставити у овом процесу.
Иако прећутно оспоравне од стране Брисела, активности америчког амабсадора Ричарда Гренела, специјалног изасланика одлазећег председнка Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине, утицале су првенствено на Приштину да се врати за преговарчки сто.
Тај повратак дијалогу средином 2020. године ЕУ није искористила на најбољи начин јер у 2021. годину поново улази са блокираним процесом коме је она главни покровитељ.
Админстрација у Бриселу тврди да ,,процес траје” и да се на ,,свакодневном нивоу обавља комуникација ЕУ посредника са обема странама”.
Специјални представник ЕУ за дијалог Беогрда и Приштине, Мирослв Лајчак, коме истиче мандат 31.марта ове године, изјавом да је до коначног споразума још ,,дуг и кривудав пут” посредно констатује да ће му за обављајње посла за који је првобитно био изабран на годину дана бити потребан још најмање један мандат.
Извор: Kosovo Online
Фото: EPA / Valdrin Xhemaj
