Сага
Више од пет месеци прошло је од одржаавања парламентарних избора на Косову. У марту су потврђени и коначни изборни резултати, али је косовска скупштина и даље без председника и потпредседника, а Косово без нове владе.
Разлог – опозиција одбија да за председника Скупштине изгласа кандидата на ком инсистира Самоопредељење, Аљбуљену Хаџију.
ЛДК предлаже формирање прелазне јединствене владе, ПДК захтева промену кандидата за председника Скупштине, док ААК саопштава да ће гласати за особу која ће да уједини све странке.
Са седницама се започело 15. априла, а од тада су 37 пута прекидане и одлагане у већини на по 48 сати. Од треће седнице застој је због Хаџију, која не добија довољан број гласова (чак шест пута није била изабрана), а на свим осталим седницама укључујући и данашњу Самоопредељење је захтевало да се пређе на тактику тајног гласања – за шта такође не добијају већину.
У решавање политичке кризе се укључила и косовска председница, Вјоса Османи. Она се након шеснаестог неуспелог покушаја конституисања косовске скупштине састала са лидерима највећих албанских странака на Косову, а потом и представницима мањинских заједница, у покушају решавања институционалне кризе у Приштини. Међутим, за сада изостају конкретни резултати.
Косовски премијер у оставци Аљбин Курти казао је да ће обезбедити 61 глас за владу, али да је претходно потребно да се конституише Скупштина. Са друге стране, остао је при томе да је Хаџију добар кандидат, те да излаз из кризе не води кроз „наметање предлога“.
Међународни званичници за то време позивају политичке лидере да превазиђу партијске поделе и омогуће функционалност институција.
Уз политичку бокаду и уставна празнина
Устав Косова предвиђа да рад скупштине започиње избором председника скупштине. Конститутивна седница скупштине не може да се заврши док се не изаберу председник и потпредседници исте, и уколико се прекине, наставак мора да уследи у року од 48 сати.
За избор председника потребна је већина од 61 посланика, што Самоопредељење нема.
Освојили су 48 од 120 посланичких места, док опозициони блок – ПДК, ЛДК и ААК – заједно броји 53 посланика, и то без преосталих 20 загарантованих места за невећинске заједнице. Самоопредељење је успевало да обезбеди највише 57 гласа, да би онда прешао на тактику тајног гласања, не би ли успео (и даље безуспешно) да добије још четири гласа за просту већину.
Тренутну кризу компликује и то што се нови ванредни избори не могу расписати док се не исцрпе све могућности за формирање власти у постојећем сазиву, а то подразумева управо избор председника Скупштине и формирање владе.
На све то, заказани су и локални избори за 12. октобар, уз припреме и за избор председника Косова, за кога се гласа у скупштини и то већином у првом кругу од 80 посланика, а најкасније до почетка марта наредне 2026.
Осим очигледне политичке блокаде, постоји и уставна празнина јер Уставни суд није јасно дефинисао шта се дешава ако победник избора не успе да изабере председника Скупштине. Још увек се није суштински затражила помоћ Уставног суда за додатним тумачењем, као што се догодило 2014. године, када је након првих избора од једнострано проглашене независности Косова у јуну, Косово добило владу тек у децембру захваљујући управо уставном тумачењу, уз крајњи компромис две највеће странке тада (ПДК-ЛДК), и међународни притисак.
