Она је у интервјуу за Данас навела да би регистрација тог универзитета у оквиру косовског система имало велике последице по Србе са Косова, јер би се они у великом броју селили у потрази за образовањем и перспективнијом будућношћу, а овде би остали „они који више немају где да оду или они који су толико обесхрабрени да више ни не покушавају да траже другачију перспективу“.
„Прилично је јасно да (премијер Косова Аљбин) Курти жели етнички чисто Косово. Сам начин покушаја спровођења Закона о странцима, где је овај закон сведен на наводно правно-техничку ствар показује потпуно непоштовање права Срба… Са друге стране, ми не знамо шта су црвене линије актуелне власти у Србији. Ако погледамо декларацију коју су објавили представници Српске листе, уз подршку, вероватно, и ректорског колегијума нашег Универзитета, стиче се утисак да црвене линије заправо не постоје. Уместо тога, тражи се одлагање примене закона, као да је циљ да се Срби постепено навикну на то да ни ово више немају, или да се у међувремену иселе са ових простора“, сматра Костић.
Према њеним речима, одузимање права на образовање једном народу и гашење универзитета значи „одузимање и уништавање његове будућности“, а званични Београд је у сарадњи са Приштином организовао интеграцију севера Косова.
„Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, поред здравства и основног и средњег образовања, представља један од кључних стубова очувања културног и историјског наслеђа аутохтоног становништва на Косову и Метохији. Овај универзитет уписују студенти са простора читавог Косова, али и из других градова Србије, па чак и из Црне Горе. И не само Срби, овај универзитет похађају и припадници других, мањинских заједница које живе на Косову и Метохији“, изјавила је Костић за Данас.
На питање да ли у решавању проблема постоји контакт Универзитета са властима у Приштини, било са ресорним министарствима било са представницима Срба који су у Влади, она наводи да њихови представници разговарају са представницима Министарства просвете Србије, али да не учествују директно у преговорима који се тичу њиховог опстанка.
„Почетком ове недеље имали смо састанак са ректором. Он је запослене известио да су преговори у току, да се државни врх бави овим питањем, али и да они немају конкретне информације о томе како ти преговори теку. И овде можемо поновити, није спорно да је питање опстанка универзитета политичко питање и да се у великој мери решава кроз дијалог Београда и Приштине. Међутим, ми смо академски грађани, представници универзитета и запослени, и имамо одговорност, пре свега према нашим студентима, а затим и према широј заједници, да се боримо за опстанак институције, да јасно дефинишемо своје црвене линије и да не дозволимо немо препуштање и гашење нашег универзитета“.
Коментаришући кораке које ће професори предузети у случају да не дође до решења на вишим нивоимаона наводи да универзитетска заједница неће бити пасивна.
„Напротив, сматрамо да је наша обавеза да континуирано указујемо на последице које би примена Закона о странцима имала по универзитет, запослене и, пре свега, наше студенте. Наш циљ је да јасно покажемо да ово није административно или техничко питање, већ питање опстанка институција које су кључне за живот српске заједнице на Косову и Метохији“, каже Костић.
Матеја Агатоновић
