Универзитетски професор Кољ Краснићи изјавио је да Скупштина Косова не може да укине Специјализована већа обичном парламентарном одлуком или резолуцијом, већ да би за то било потребно изменити Устав, окончати споразум са Европском унијом и уредити статус поступака и судских предмета који су још у току. Оценио је да би једнострани потези могли довести до озбиљних проблема на међународном плану.
Краснићи је на Фејсбуку написао да Скупштина Косова не може да укине Специјализована већа, јер тај правосудни механизам није успостављен само законом, већ се заснива на члану 162. Устава Косова, Закону о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, међународном споразуму између Косова и Европске уније и споразуму са Краљевином Холандијом, као државом домаћином.
„Стога, обична одлука или резолуција скупштине може имати политичку тежину, али не може произвести правно дејство затварања Специјализованих већа. Ни укидање Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву не би било довољно све док је члан 162. Устава на снази. Обичан закон не може ставити ван снаге уставну одредбу, нити ратификовани међународни споразум који, према члану 19. Устава, има предност над обичним законима“, навео је Краснићи.
Према његовим речима, за потпун правни покушај окончања мандата и функционисања Специјализованих већа било би потребно изменити или укинути члан 162. Устава, изменити или укинути Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, окончати, у складу са одговарајућим правним процедурама, ратификовани споразум са Европском унијом, решити статус споразума са Холандијом и уредити статус поступака и судских предмета који су још у току.
Краснићи је навео да уставни амандман могу предложити председник Косова, влада или најмање четвртина посланика скупштине, односно 30 посланика и да, пре гласања у парламенту, предложени амандман мора бити упућен Уставном суду на претходну оцену да ли умањује нека од права и слобода гарантованих Уставом.
„За његово усвајање потребни су гласови две трећине свих посланика скупштине, односно најмање 80 гласова, укључујући и две трећине посланика који имају гарантована места за припаднике невећинских заједница. Међутим, чак ни испуњавање ове унутрашње процедуре не би аутоматски ослободило Косово његових међународних обавеза“, истакао је Краснићи.
Указао је да члан 162. Устава Косова повезује мандат Специјализованих већа са механизмом обавештавања од стране Савета Европске уније у консултацији са Владом Косова и да зато правно одржив завршетак њиховог мандата не може бити остварен једноставним једностраним потезом скупштине.
Према његовим речима, на међународном плану једнострани потез укидања Специјализованих већа би могао довести до погоршања односа са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, нарушавања кредибилитета Косова, негативног утицаја на евроатлантске интеграционе процесе, условљавања или слабљења дипломатске и финансијске подршке.
„Такође, пропагандног искоришћавања тог питања од стране Србије, стварања перцепције да институције Косова интервенишу у правосуђе како би заштитиле одређене особе“, нагласио је он.
Како је казао, не може се унапред рећи да би таква иницијатива аутоматски довела до увођења санкција, јер би то зависило од политичке процене међународних партнера Косова.
„Међутим, снажне дипломатске реакције и негативне последице по међународну сарадњу представљале би реалне ризике“, навео је Краснићи.
