Председник Централне изборне комисије (ЦИК) Крешник Радоњићи обавља ту функцију од 2021. године, а његов мандат обележиле су дискутабилне одлуке које је, као по правилу, Изборни панел за жалбе и представке углавном укидао, као и скандал у вези са намештањем гласова на изборима одржаним 28. децембра прошле године, али и „рат“ који чланови ЦИК-а из редова Самоопредељења воде против Српске листе и медија, пре свега оних који извештавају на српском језику.
Последња у низу спорних одлука стигла је јуче – на седници Централне изборне комисије објављени су коначни резултати избора за све странке осим за Српску листу. Таква одлука је донета након што су два члана Самоопредељења, Сами Куртеши и Аљбан Краснићи, гласали против, иако су три члана Комисије, међу којима и Радоњићи гласали за, с обзиром да су остали били уздржани.
На овако неуобичајену одлуку, реаговао је Еуген Цаколи из Косовског демократског института оценом да је Комисија објављивањем делимичних резултата парламентарних избора потпуно формализовала незакониту праксу, започету објављивањем коначних резултата пре истека рока за жалбе.
Поводом овог потеза ЦИК-а огласила се и Српска листа, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, као и министар спољних послова Србије Марко Ђурић, али је изостала реакција представника међународне заједнице.
Рат против Српске листе
Оваква одлука, иако неуобичајена, заправо није изненађујућа, јер није први пут да је ЦИК супротно Уставу и законима доносио одлуке против Српске листе. Тако је у децембру 2024. године, ЦИК одлучио да не одобри право Српској листи да учествује на прошлогодишњим фебруарским изборима, када је, истини за вољу, сам председник ЦИК-а Радоњићи рекао да таква одлука нема правни основ и да би учешће Српске листе на изборима требало одобрити.
„Не, за такву одлуку не постоји правни основ. Апликација је прошла кроз Канцеларију за сертификацију политичких партија и након свих провера је закључила да је све у реду“, признао је тада Радоњићи.
На ту одлуку ЦИК-а тада су реаговали и представници међународне заједнице. Српска листа се жалила и Изборни панел за жалбе и представке у Приштини усвојио је жалбу и наложио Комисији да овери пријаву Српске листе и листу њених кандидата за учешће на изборима 9. фебруара 2025. године.
И уочи локалних избора 12. октобра прошле године, ЦИК је такође одбио да сертификује кандидате Српске листе. И поново је одлуку оборио Изборни панел за жалбе и представке у Приштини.
Нови избори – иста ситуација. Комисија је и пред нове ванредне парламентарне изборе 28. децембра одбила да сертификује кандидате Српске листе, али и је и та одлука поништена.
Одбијање акредитације медијима који извештавају на српском језику
Не треба заборавити и да је ЦИК, са Радоњићијем на челу, одбио да изда акредитације медијима који извештавају на српском за праћење локалних избора одржаних 12. октобра прошле године.
Убрзо је након великих притисака, пре свега међународних представника, ЦИК ипак акредитовао 28 редакција које извештавају на српском језику, док је, интересантно, само један медиј остао без акредитације – портал Косово онлајн.
Жалбу коју је уложио ВИМ ИНФО, оснивач портала Косово онлајн, усвојио је Панел за жалбе и представке, али Комисија није поново разматрала акредитовање нашег портала.
Упркос томе, новинари Косово онлајна су пратили изборе у изузетно отежаним условима за рад.
Поновно пребројавање, разлика у гласовима кандидата и масовна привођења
Централна изборна комисија суочила се на последињим парламентарним изборима са манипулацијама током пребројавања гласова за кандидате за посланике, па је, иако се чинило да процес иде брже него прошлогодишњи, ЦИК донео одлуку о поновном пребројавању.
Током поновног пребројавања откривене су разлике у броју гласова које су поједини кандидати освојили. Неке разлике у гласовима броје се у хиљадама, због чега су поједини аналитичари оценили да је изборни процес компромитован.
Укључило се тужилаштво, уследила су хапшења, па је за осумњичене да су манипулисали гласовима одређен и притвор, а најдрастичнији примери су Призрен и Малишево
Председник ЦИК-а Крешник Радоњиц́и саопштио је да ће ЦИК налазе који ће произаћи из процеса поновног пребројавања гласова послати тужилаштву и те да ће понудити пуну институционалну сарадњу у истражном процесу, с обзиром на разлике у броју гласова који су кандидати освојили.
Локални избори на северу Косова 2023 – бојкот Срба, гласање у контејнерима и слаба излазност
Током мандата Крешника Радоњићија на челу ЦИК-а одржани су још једни „необични“ избори, оцењени у јавности као легални, али не и легитимни – ванредни локални избори у априлу 2023. у четири већински српске општине на северу Косова, које су Срби незадовољни одлукама Приштине бојкотовали.
Те локалне изборе обележила је чињеница да су бројна бирачка места заправо била импровизована у монтажним контејнерима, а Радоњићи је обилазећи једно од њих рекао да су они били „најпогодније решење имајући у виду створене околности“. На тим изборима и многе гласачке кутије остале су празне.
За те изборе које је ЦИК организовао, председник Србије Александар Вучић тада је рекао да ће то бити „највећа бламажа за демократију са излазношћу од два до три одсто“.
Тако је и било. Забележена је слаба излазност, а Радоњићи је на крају тог изборног дана саопштио да је гласало свега 1.567 бирача, од укупно 45.000 грађана са правом гласа у четири општине на северу Косова.
Тако је ЦИК проглашавајући коначне резултате, тада заправо потврдио парадокс – на чело општина у којима већином живе Срби, дошли су албански представници.
Дипломирани правник, искуство стекао у Основном суду у Пећи
Правник Крешник Радоњићи дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Приштини 2006. године, а правосудни испит је положио јула 2007. У мају 2013. године завршио је мастер студије у САД – Северна Каролина.
Професионалну каријеру почео је у Окружном суду у Пећи као приправник, где је радио од маја 2006. до маја 2007. године.
Од 2007. до 2008. радио је као виши правни службеник у Министарству правде у Приштини, а од фебруара до септембра 2008. године радио је као адвокат у Пећи. У то време радио је и као правни саветник у Агенцији за финансирање на Косову.
Од септембра 2008. до августа 2012. године био је правни саветник Еулексових судија у Окружном суду у Пец́и.
У јулу 2012. именован је за судију у Општинском суду у Пећи, док је променом правосудног система од јануара 2013. године поново именован за судију у Општем одељењу Основног суда у Пец́и.
Од новембра 2015. до маја 2016. године радио је као судија Одељења за тешка кривична дела у Основном суду у Приштини, али настављајући рад у Основном суду у Пец́и, у истом одељењу.
За председника Основног суда у Пећи именован је 23. децембра 2016. године, али је то место напустио да би постао судија у Специјалном одељењу Апелационог суда 1. јула 2019. године.
Косовска председница Вјоса Османи га је 14. јуна 2021. године именовала за председника Централне изборне комисије.
