Чланство у Натоу остаје циљ Косова, али пут ка том циљу зависи од геополитичких околности и развоја догађаја, кажу у Влади Косова у техничком мандату за Радио Слободна Европа.
Без директног одговора на питање да ли постоје планови за формални захтев за чланство, у влади у Притшини истичу посвец́еност Косова у том правцу.
„Током протеклих неколико година значајно смо повец́али инвестиције посвец́ене одбрани. Република Косово, односно Скупштина Косова, унапредила је свој статус у Парламентарној скупштини Натоа са члана посматрача на придруженог члана. У међувремену, три пута, 2021, 2023. и 2025. године, били смо земља учесница и домац́ин војних вежби ’Дифендер Јуроп’“, рекао је портпарол владе Перпарим Крјезиу за РСЕ.
Са Западног Балкана, Албанија, Црна Гора и Северна Македонија су вец́ чланице Натоа, Босна и Херцеговина и Србија део Партнерства за мир, док Косово остаје ван овог оквира сарадње из политичких разлога.
У Алијанси, која броји 32 чланице, постоје четири земље – Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија – које не признају Косово, док за вец́ину савезника нормализација односа са Србијом остаје кључни услов за сваки корак напред ка чланству, подсећа РСЕ.
На питање упућено Натоу да ли постоје планови за продубљивање ангажмана са Косовом изван мировне мисије Кфора или се разматрају механизми који би Косову понудили јаче безбедносне гаранције, у одговору портпарола за РСЕ се наводи да „Западни Балкан, генерално, остаје високо на дневном реду Натоа“.
„То је регион од стратешког значаја за Алијансу. Наша посвец́еност његовој стабилности је непоколебљива и нец́емо дозволити да постоји безбедносни вакуум“, наводе у Алијанси.
