Аљбин Курти има добре шансе да поново буде победник избора на Косову у фебруару 2025, пише Ноје цирхер цајтунг. Као аргументи се наводе привредни раст од шест одсто, стране инвестиције и пад незапослености на десет одсто.
Али, популарност Куртија има и друге разлоге, процењује аутор чланка Андреас Ернст: „Популарности тог 49-годишњака доприноси пре свега његово конфротативно држање према суседној Србији“. Међутим, како се оцењује, „Куртијеву офанзивну стратегију не осећа толико Београд, колико 90.000 Срба на Косову“.
„Срби фактички управљају само још школством и здравством“
На северу Косова постојала је врста српске државне управе и Србија је била важан послодавац, али је Курти све променио, наводи се у чланку: „Томе је Курти стао у крај. Тврдим административним мерама скоро годину дана он ту спроводи косовску сувереност. Гради на северу базе за тешко наоружану специјалну полицију, шаље финансијске инспекције и одузима зграде које су изграђене без дозволе Приштине. Забранио је употребу српског динара, а табле на ћирилици су замењене. Срби фактички управљају само још школством и здравством.“
„Ти поступци су унели несигурност међу косовске Србе и огорчили их – али то иритира и западне силе. Оне критички тврде да су ти кораци ’једнострани’ и да нису били договорени са Бриселом, Берлином и Вашингтоном. Куртија то, међутим, оставља хладним. Та ноншалантност према важним протекторима његове земље има предисторију. То је прича о Куртијевом политичком успону“, пише Ноје цирхер цајтунг.
„Отпор западном послератном поретку“
Швајцарски лист указује: „Тако како се деведесетих као политички активиста борио против српске власти – због чега је две године провео у затвору – тако је касније пружао отпор западном послератном поретку. С малом групом истомишљеника 2005. је основао покрет ’Самоопредељење’ који се залагао за самоопредељење Косова и касније уједињење са Албанијом.“
У чланку се подсећа на Куртијеву борбу против управног апарата Уједињених нација на Косову, што му је донело све већу подршку становништва. „То је од Куртија направило црвену крпу за амбасадоре западних сила у Приштини, који су себе видели као неку врсту проконзула. Курти је такође категорично одбијао преговоре с Београдом о статусу Косова“.
Курти није био ни за „надгледану независност“ која је проглашена 2008. уз америчку подршку и против воље Београда, пише лист – и наводи његове речи: „Државе се не ’поклањају’ већ се народи изборе за њих.“
„Албански национализам као еманципаторски“
У чланку се указује да се Курти, за разлику од многих других политичара, темељно бавио политичким теоријама, нарочито постколонијалном мишљу. „Српску власт на Косову од балканских ратова 1912. он из те перспективе посматра као колонијалну владавину, а насупрот томе, албански национализам као еманципаторски. Међународни протекторат од 1999. Курти је критиковао као туђинску владавину с неолибералним предзнаком.“
Подсећа се и на Куртијеве оптужбе да је Србија „отворена капија за руски и кинески утицај у Европи“, али се наводе и противаргументи – „Вучићев добар однос са западним престоницама“.
Муниција за Украјину и литијум – Вучићева веза са Западом
„Наклоност Запада Вучић је задобио тако што је од руског напада Украјини испоручио муницију у вредности од преко 800 милиона евра“, пише Ноје цирхер цајтунг, а осим тога подсећа и на Вучићево залагање за рударење литијума које га интересно повезује са Европском унијом и Немачком. „Ко прати то што Вучић ради – не оно што прича – може да дође до закључка да је Србија чврсто у западном табору“, оцењује се у чланку.
Међутим, додаје се и да је Курти на једном међународном форуму оспоравао тезу да је Вучићева политика више столица и противљење косовској независности само глума за домаћу публику. Курти је тврдио да Вучић Запад вуче за нос и да власт у Београду није одустала од великосрпског пројекта скривајући га иза синтагме „српски свет“.
„Стратешко стрпљење“
Куртијева је теза, како се процењује, да Вучић практикује „стратешко стрпљење“ као азербејџански председник Илхам Алијев – наоружава Србију да би према Косову поступио као Азербејџан према Нагорно-Карабаху. „Циљ је реванш, морамо бити спремни на то“, рекао је Курти.
„Заиста, понеко у Београду и рачуна с тим да ће Трампова победа донети шансу да се врати макар север Косова. Наде се полажу у Ричарда Генела, бившег Трамповог специјалног изасланика за Балкан, који има тесне везе са Београдом и Куртијев је критичар.“
Курти на то, међутим, подсећа да је Косово добро сарађивало с обе америчке партије. „Под демократом Билом Клинтоном је 1999. ослобођено, а Џорџ Буш Млађи, републиканац, био је председник 2008. када је стекло независност“, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг.
