„Када политички процес доживи крах, насиље, демагози и пропали свет преузимају место“, овако део ситуације сагледава Енвер Хасани, универзитетски професор, бивши председник Уставног суда Косова и ректор Универзитета у Приштини.
С обзиром на размере изборних манипулација, праћено и полицијско-правосудним акцијама, да ли је требало поновити изборе, или је и ово регуларан процес?
Ови избори нису били ни фер ни правични – не само због нерегуларности и манипулација гласовима, већ пре свега због просте чињенице да је око четири стотине милиона евра подељено свим слојевима бирача на Косову. Власт то није ни покушала да сакрије. Толика количина новца пласирана у друштво непосредно пред изборе значајно је деформисала политичку вољу бирача.
Не постоји ниједно друго логично објашњење за толику несразмеру између резултата избора у фебруару и оних остварених у децембру 2025 године. Корисници тих новчаних давања били су истовремено и грађани Косова који живе у земљи и они који живе у иностранству. У том смислу, ово представља највећу куповину гласова у послератној историји Косова.
Такође, формирана је скупштина у којој су посланици они чији су мандати, у најмању руку, упитни? Да ли су овиме прекршени закон и устав?
Такви мандати су, без икакве сумње, неморални. Ти посланици би требало да се стиде и да уопште не улазе у Скупштину. Међутим, са правног становишта, није доказано у тој мери да би могло доћи до поништења мандата. Такав законски стандард нема никакве везе са моралношћу процеса и самог мандата добијеног на крајње неморалан начин. И то се односи на све партије, без обзира на количину крађе.
Предвиђате ли нове изборе ове године?
Не. То би било политичко самоубиство за Куртија.
Куртију је за председника потребна апсолутно одана особа, а то није Османи
Шта предвиђате за председничке изборе? Хоће ли г-ђа Османи добити нов мандат? Како ће се Српска листа понашати?
Чисто сумњам да би господин Курти подржао особу која представља трајан изазов његовој власти и ауторитету. Госпођа Османи се показала као неко на кога се Курти не може поуздано ослонити. Њему је потребна особа која му је апсолутно одана или неко ко поседује снажан и дубок политички и морални кредибилитет – особине које, у случају госпође Османи, изостају.
Османи поступила исправно приклонивши се Одбору за мир
Шта мислите о томе да се косовска председница одмах приклонила Одбору за мир? Да ли ће Косово плаћати и са којим новцем учешће у овом Одбору? Има ли Косово ресурсе да КБС буде у Гази? И каква је судбина самог Одбора?
Косово нема луксуз да одбије једну такву иницијативу америчке владе. У том подухвату нема ничег спорног и госпођа Османи је поступила исправно. Сматрам да постоје финансијски ресурси, док су људски капацитети војне природе веома погодни, будући да су Косовске безбедносне снаге веома добро обучене за такве мисије.
Недавно је г. Ветон Суроји (Суррои) предложио да Косово затражи мишљење Венецијанске комисије о Одбору за мир. Има ли то смисла?
Тај предлог је бесмислен, јер су уставне надлежности јасне када је реч о природи и начину склапања међународних уговора. Све је јасно као дан, што би се рекло. Политички посматрано, такав корак Косова значио би конфронтацију и сукоб са Сједињеним Америчким Државама, као и сврставање уз антиамерички сентимент који у Европи постоји у односу на политику Трампа.
Није било удруженог злочиначког подухвата ОВК
Нови-стари премијер је свој експозе у скупштини започео глорификацијом ОВК. Потом, 17. Фебруара се слично поновило на свечаној седници владе и скупштине. Премијер је чак казао да су вође ОВК којима се тренутно суди у Хагу „представници 17. фебруара“, док је председница Косова узела учешће у маршу подржавалаца ОВК. Промовише се клима осуда на рачун специјализованих комора и оправдања ОВК и његових вођа. Не улазећи у сам исход пресуде, да ли видите ишта проблематично у томе да се на овом нивоу глорификују вође ОВК, док је у току процес суђења за тешке ратне злочине?
Нема ту ништа спорно или проблематично, и то из два разлога. Прво, као што знате, постоји презумпција невиности за сваког, и то је најсветији постулат права у евроатлантској цивилизацији. Друго, Специјални суд поседује све механизме самоодбране који га имунизују од било каквог спољног утицаја.
Какав исход овог судског процеса очекујете? И шта мислите о оптужници и самом процесу?
Много тога је било редиговано, тако да је тешко спекулисати о исходу процеса у односу на индивидуалну кривичну одговорност за специфичне радње сваког појединца. Међутим, када је реч о димензији кривичне одговорности за удружени злочиначки подухват, прилично сам сигуран да се то никада не може доказати, јер таквог подухвата једноставно није било. То се јасно видело током целог процеса.
Да би постојао удружени злочиначки подухват, не би смело да буде прекида у том подухвату током целог периода наведеног у оптужници, која почиње негде средином 1980-их година. Такво нешто није постојало. Искази и сведочења западних војних, безбедносних и дипломатских званичника високог ранга одлучујући су по том питању, будући да су они имали пуну контролу над критичном ситуацијом током 1998–1999. године, која је од суштинског значаја за оптужницу.
Влада спремна да примени све обавезе из Охридског споразума
Шта видите као највеће проблеме на Косову?
Снови младих, који су све мање перспективни, погођени су зато што су просветни и економски системи готово у колапсу у поређењу са остатком света, нарочито сада када је вештачка интелигенција дубоко продрла у друштво, док Косово није било спремно ни за дигитални свет.
Уз то долази и наш однос са локалним Србима и осталим неалбанским заједницама, нарочито ромском, египатском и аскалијском, и њихово интегрисање у друштво, што је услов за наше цивилизацијско оријентисање ка Европи и Западу.
Министар спољних послова Гљаук Коњуфца саопштио је јуче да ће дијалог са Србијом да се одвија преко министарства спољих послова? Да ли је то реално и законито?
Не ради се овде само о законитости и реал-политици, него о простом пропагандном стилу комуницирања с гласачима који Аљбин Курти и његови потчињеници негују.
Таква изјава у јавности звучи као храброст и чврст став Владе Косова према Србији, у смислу једнаког третмана странака у спору. У суштини, ради се о спремности Владе да примени све обавезе из Охридског споразума.
Курти Србе довео у панично стање
Шта примећујете проблематично у понашању претходне владе према српској заједници? А шта са аспекта доминантне странке Срба са Косова – Српске листе?
Најпроблематичније и неопростиво је противуставно и незаконито линчовање политичких представника Срба. То је био невероватно низак ударац, јер је популистичком реториком српска заједница на Косову хомогенизована по националној основи и доведена у панично стање, што је штетно за евроатлантски пут Косова.
Представници Срба су погрешили што су наредили људима да изађу из институција система, јер увек постоје могућности притиска на владу преко система ради заштите интереса српске заједнице. Такав корак требало је користити као крајње решење, а не као први корак.
Такви поступци касније су охрабрили разне хулигане из српске заједнице и људе са криминалном прошлошћу да се представљају као реални представници Срба, што је довело до насиља и, на крају, терористичког упада у Бањску. Када политички процес дође до краха – насиље, демагози и пропали свет преузимају место.
Срби с Косова да не буду гласноговорници Београда
Шта би било решење?
Српска заједница на Косову, директно и преко својих представника, треба да истраје и да се бори до краја за своја уставна права и да не прихвата улогу гласноговорника интереса београдског режима.
Устав и закони Косова су довољни за заштиту интереса српске заједнице, и потребно је да се они лате њих, а не да преносе поруке Београда. Дијалог у Београду је између Косова и Србије, а не између локалних Срба и косовских власти. Оно што је договорено у дијалогу, спроводи се преко притиска из Брисела и Вашингтона, не преко леђа локалних Срба и њихових интереса.
Срамно да се српска заједница приморава да пише писмом које није њихово
Претходне локалне власти (Самоопредељење) и централне су уклањале ћириличне написе, истицали написе прво на албанском, па на српском у општинама на Северу. Још озбиљније, код већинске заједнице је охрабриван одијум према овом писму заједнице Срба. Донето је више одлука које је локално становништво препознавало као противне њиховим осећањима и интересима. До које мере су косовске власти радикализоване према својим грађанима српске националности? До које мере већинско јавно мњење упија такве поруке и само се радикализује?
Уставом Косова, албански и српски су уставни језици, који се требају поштовати у сваком тренутку и на целој територији Косова. Српски језик нема латинично писмо, већ ћирилично. Ко то не зна, треба да научи, и срамно је да се српска заједница приморава да пише писмом које није њихово. То би било исто као да се албански пише ћирилицом. Потребно је да се таква неуставна и противзаконита пракса прекине.
Куртијево понашање легализовало захтев Срба за аутономијом
Да ли је извесно формирање тела које се до сада називало Заједница општина са српском већином? И шта је то? Какво је то тело, или организација?
Као што сам рекао, Курти тражи да за шефа државе Косова буде особа која је лојална и која има јаке морално-патриотске особине. То се односи на формирање Заједнице српских општина, тј. политичке аутономије Срба на Косову, коју је сам прихватио у Охриду 2023.
Не само да је то извесно, већ је више него сигурно да ће то и учинити. Због тога ће бирати за председника особу која има јак патриотски кредибилитет стечен током рата, а које господину Куртију недостају, иако се реторички представља као велики албански патриота.
Да ли сматрате да Самоопредељење ради на укидању Ахтисаријевог пакета који је инкорпорира унутар Устава Косова?
Апсолутно, али не у смислу унапређивања интереса Косова као државе, него у правцу стварања два Косова — једног албанског и другог српског. Ахтисари је, по слову и духу, а то је пренесено и у Устав Косова, био оријентисан ка интегрисању локалних Срба у косовске институције и друштво.
Оно што Курти ради води ка дезинтеграцији Ахтисаријевог Косова и демантује стару српску изреку: ‘Срби добијају у рату, а губе у миру’
„Сва понашања Куртијеве владе у последњих неколико година потпуно су легитимисала и легализовала на међународном плану захтеве локалних Срба за аутономију и одвојени политички живот на Косову, и то на асиметричним институционалним основама“, закључио је професор Енвер Хасани.
Интервју је вођен писаним путем. Аутор: Татјана Лазаревић
