Процес формирања институција на Косову улази у одлучујућу фазу у којој ће кључну улогу имати спремност политичких актера на компромис, сагласни су саговорници Косово онлајна. Иако је Покрет Самоопредељење освојио највише гласова на парламентарним изборима, аналитичари указују да без договора са једном од опозиционих странака или ширег политичког консензуса неће бити могуће превазићи институционални застој.
Пише: Јована Јовановић
Као најизвесније препреке издвајају се избор председника Косова и расподела најважнијих функција, док се као могући исходи помињу договор Самоопредељења са појединим опозиционим партијама, формирање алтернативне већине или нови ванредни парламентарни избори.
Саговорници Косово онлајна оцењују да ће наредни потези Аљбина Куртија показати да ли је спреман на уступке или ће политичка криза бити продужена новим изласком грађана на биралишта већ на јесен.
Да је најреалнији сценарио након избора одржаних 7. јуна одржавање нових ванредних парламентарних избора, сматра истраживач студија безбедности Никола Вујиновић, уз оцену да Покрет Самоопредељење настоји да обједини све кључне позиције власти и да тренутно има највише политичког простора за маневрисање у процесу формирања институција.
„Они желе све да узму, да имају председника, премијера и председника Скупштине. Имају највећи број гласова, сматрају да им то припада. Како ствари стоје, изгледа да ће им дијаспора донети неопходне мандате да заиста сами формирају владу“, рекао је Вујиновић за Косово онлајн.
Према његовим речима, Самоопредељење ће поново покушати да примени сценарио из децембра, односно да одуговлачи конституисање парламента како би били расписани нови избори у тренутку када су њихови главни бирачи на Косову.
„Ако би се разматрао неки уступак, мислим да је ту једини саговорник Алијанса. И уз мандате посланика мањина из несрпске заједнице, то је већина за владу. Али опет остаје питање председника, а председник није могуће да буде изабран без подршке или ДПК или ДСК, то јест без давања кворума том кандидату“, рекао је Вујиновић.
Објашњава да Курти не жели ДПК као партнера, јер се плаши повратка Хашима Тачија који може да узрокује пад његове популарности, док са друге стране, очигледно има негативну емоцију према Вјоси Османи и ДСК, који ју је прихватио, због чега не жели да је подржи ни на који начин.
„То је рекао у изборној ноћи, макар посредно, да му не пада на памет да она буде нови председник. А, изгледа да ДСК једино то и очекује“, примећује Вујиновић.
Говорећи о могућности да опозиционе странке формирају власт без Самоопредељења, оцењује да би то било најбоље, али да такав сценарио није реалан, пре свега због односа албанских странака према Српској листи.
„Најбоље би било да се формира једна широка коалиција против Аљбина Куртија, коју би чинила и српска заједница, Српска листа, али то није могуће. Из два веома јасна разлога. Први је тај што је српска заједница табу тема у албанској заједници и свако ко буде ушао у било какву коалицију са Српском листом политички је мртав. Са друге стране, опет долазимо до избора председника. Тако да било какво формирање владе без Самоопредељења није реална прича, осим под утицајем споља, а то је међународна заједница која би натерала актере да се понашају мимо рационалних и логичних ствари“, истакао је Вујиновић.
Зато сматра да су нови ванредни парламентарни избори најреалнији сценарио, али не искључује могућност договора Самоопредељења са Алијансом или Демократским савезом Косова, док је, каже, најмање вероватна опција јесте формирање велике коалиције између Самоопредељења и ДПК.
Да би Косово већ на јесен могло да се суочи са новим ванредним изборима сагласан је и новинар из Северне Митровице Лазар Стевић.
Он указује да би реакција међународне заједнице, која је уследила након избора, требало да утиче на лидера Самоопредељења Аљбина Куртија да пристане на одређене компромисе и што пре формира институције.
„Да ли ће Самоопредељење послушати међународну заједницу и позвати неког из опозиционих странака, неких јачих албанских партија, да заједно формирају власт, да ли ће направити неке уступке, то ћемо видети“, рекао је Стевић за Косово онлајн.
Сигуран је да Самоопредељење, након проглашења коначних резултата избора, неће моћи самостално да формира власт, али ни уз помоћ досадашњих партнера, већ ће им бити потребна подршка још једног политичког актера.
„Оно што знамо из претходног периода јесте да Аљбин Курти није човек који воли да прави уступке, да даје нешто. То је човек који воли сам да има све у својим рукама, да има сву власт. Знамо шта је било и са Вјосом Османи, када није хтео да је предложи за нови мандат за председника. По мом мишљењу, уколико међународна заједница не изврши додатни притисак на политичке субјекте на Косову, ићи ће се највероватније на јесен на нове изборе“, наводи Стевић.
Према његовим речима, друга могућност је да опозиционе странке, које су после Самоопредељења освојиле највише гласова, формирају владу, али им је за то неопходна и подршка Српске листе.
„Ту велики проблем прави и Устав Косова који налаже да се прво конституише парламент, па тек онда изабере председник, а затим председник даје мандат новом мандатару, односно ономе ко има највише гласова, а то је Самоопредељење. Врло је битно да ли ће албанске странке успети да се договоре око имена кандидата кога ће предложити за новог председника Косова и да ли ће сви гласати“, каже Стевић.
Уколико не буде изабран нови председник, највероватније ће, понавља он, на јесен уследити нови избори.
Избора председника могао би да буде кључна препрека формирању нових институција и према мишљењу политичког аналитичара Бљерима Цанаја, који упозорава да би изостанак компромиса између власти и опозиције могао да доведе до нове политичке и институционалне кризе.
„Треба имати у виду да је за избор председника потребно 80 гласова и да се разговори увек воде како би се постигао компромис, а компромис значи да обе стране изнесу своје захтеве, након чега се доноси одлука. Зато сам прилично скептичан у вези са стварним намерама премијера – да ли заиста жели да реши питање председника и омогући наставак политичких процеса или жели да се поново нађемо у истој кризи као у недавној прошлости. Судећи по језику који је користио, веома сам скептичан“, рекао је Цанај.
Политички аналитичар Арбнор Садику сматра да Курти покушава да изврши притисак на опозицију како би попустила када је реч о питању председника.
„Изгледа да се није променио, иако изборни резултат није исти као у децембру и разликује се за пет до шест процената. Ипак, види се тенденција да се опозиција застраши како би попустила по питању председника. Сматрам да опозиција има своје политичке циљеве и да је функција председника један од њихових кључних захтева, те да не би требало да одустану од тога“, рекао је Садику.
Према његовом мишљењу, лидер Самоопредељења би, зарад политичке равнотеже и формирања институција, требало да место председника препусти опозицији.
„Идеја је да демократија функционише и да постоји одређена равнотежа између власти и опозиције када је реч о три главне гране власти на Косову. Зато мислим да је једини начин да Курти и Самоопредељење покажу да им је држава важнија од власти тај да што пре седну за преговарачки сто са једном од политичких странака, понуде јој место председника и можда још део одговорности, како би се заокружио процес формирања институција“, навео је Садику.
