Курти, који борави у Лондону поводом Самита Берлинског процеса, изјавио је у уторак за британски дневни лист Тимес да “желимо помоћи Уједињеном Краљевству”.
“Сматрамо то нашом пријатељском и политичком дужношћу. Имамо ограничене капацитете, али желимо помоћи, и док разговарамо, постоји редовна комуникација између наших тимова државних службеника из Министарства унутрашњих послова и правника о томе како да овај процес учинимо што мирнијим и кориснијим за обе стране”, нагласио је Курти.
Додао је да би Косово, заузврат, желело “добити првенствено подршку у области безбедности, било кроз стратешке споразуме, или кроз опрему и пројекте које можемо реализирати”.
“Наравно, желимо да као земља имамо користи, али пре свега то сматрамо нашом дужношћу да вам помогнемо, јер сте ви нама много помогли и то никада нећемо заборавити”, истакао је он.
Пре неколико месеци, Влада Косова у техничком мандату изразила је спремност да разговара с Уједињеним Краљевством о изградњи центара за смештај тражилаца азила који су одбијени од стране те земље.
Међутим, ово је први пут да отворено нуди конкретну спремност за такав потез, а Курти је те коментаре дао дан пре самита којим ће председавати британски премијер Кеир Стармер, а на којем ће и сам учествовати.
Раније ове године, организација Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW) позвала је Уједињено Краљевство и Европску унију да не користе Балкан као “складиште за мигранте”.
Мајкл Боченек из те организације рекао је у јуну за Радио Слободна Европа да је Балкан постао мета таквих планова моћнијих држава из више разлога.
“Земље Балкана немају заиста ужасну историју кршења људских права [у поређењу с другим земљама које су коришћене за такве планове, попут Руанде, Јужног Судана, Либије]”, рекао је он.
У посљедње време, Косово се сложило да прими 50 миграната из трећих земаља који су боравили у Сједињеним Америчким Државама, док се током октобра Косово спомињало као могућа локација за смештај затвореника из Белгије.
У сличном споразуму који је такође изазвао критике, 2022. године Косово и Данска су се договорили о изнајмљивању 300 затворских ћелија у Казнено-поправном заводу у Гњилану, за смештај страних затвореника који ће бити депортовани из Данске након одслужења казне.
Заузврат, Косово ће добити више од 200 милиона еура, који ће бити инвестирани у Казнено-поправну службу и пројекте обновљиве енергије.
Први затвореници из Данске очекује се да буду пребачени у затвор у Гњилану у првој половини 2027. године.
Раније је Косово такође примило око 1.900 авганистанских држављана, који су евакуисани из Авганистана након повратка талибана на власт 2021. године.
Тамара Марковић
