Курти је подсетио да су 24. марта 1999. године ваздушне снаге НАТО-а, предвођене Сједињеним Америчким Државама, започеле гађање војних и полицијских циљева Југославије, као и њене инфраструктуре.
„Ова кампања уследила је више од годину дана након почетка рата на Косову и један дан након што је постало потпуно јасно да Србија, предвођена ‘касапином Балкана’, Слободаном Милошевићем, неће прихватити ниједан ултиматум да заустави војне и полицијске операције на Косову против цивилног становништва и да повуче своје снаге са Косова, нити ће прихватити било коју од дипломатских понуда за политичко решење косовског питања“, поручио је у објави на Фејсбуку.
Истовремено је подсетио и на обраћање тадашњег председника САД Била Клинтона.
„Током последњих месеци учинили смо све што смо могли да ово питање решимо мирним путем. Секретарка Олбрајт је неуморно радила на постизању споразума. Господин Милошевић је то одбио. У недељу сам послао амбасадора Холбрука у Србију, да му у име Сједињених Држава и наших НАТО савезника јасно стави до знања да мора да испуни своје обавезе и заустави репресију, или ће се суочити са војним деловањем. Али он је поново одбио. Данас смо ми и наших 18 НАТО савезника одлучили да учинимо оно што смо раније рекли да ћемо учинити, оно што морамо учинити да бисмо вратили мир. Наша мисија је јасна: да покажемо озбиљност намере НАТО-а, како би српски лидери схватили неопходност промене свог курса деловања, да спречимо још крвавију офанзиву против невиних цивила на Косову и, ако буде потребно, да озбиљно нарушимо војну способност Србије да наноси штету народу Косова. Укратко, ако председник Милошевић не направи мир, ми ћемо ограничити његове способности да води рат.“
Према његовим речима, упркос очекивањима, тадашња Југославија под Милошевићем није се предала још готово три месеца.
„Тако су 19 држава чланица НАТО-а бомбардовале Југославију 78 дана и ноћи, све до 10. јуна, када је Војнотехнички споразум потписан у Куманову окончао рат на Косову“, подсетио је Курти.
Курти је навео и да су током тог периода српске снаге интензивирале операције на терену, уз тврдње о спровођењу плана за „етничко чишћење“, што је, како је рекао, довело до протеривања више од 860.000 Албанаца и расељавања око пола милиона људи унутар Косова.
„Само током априла 1999. године, држава Србија је, преко својих полицијских и војних снага, убила више од 4.000 албанских цивила. Многи од њих били су жртве масакара извршених широм Косова, док се значајан број и даље води као нестао“, навео је.
Курти је оценио да је „деценијска трагедија народа Косова“ мобилисала „демократски западни свет“ да војно интервенише са циљем, како тврди – „заустављања геноцида, етничког чишћења и других државних злочина Србије над Албанцима на Косову“.
„Након оружане борбе Ослободилачке војске Косова, НАТО бомбардерска кампања над Југославијом и потом улазак његових трупа на Косово у јуну 1999. године донели су слободу Косову. То је отворило пут изградњи демократије и државности Републике Косово“, навео је Курти.
Стога се, како каже, „са захвалношћу сећамо изузетне помоћи свих земаља НАТО-а“.
„Посебно одајемо признање улози Сједињених Америчких Држава на путу народа Косова ка слободи, демократији и изградњи државе уз интеграцију“, закључио је Курти.
Хронологија бомбардовања СРЈ
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а Влада СРЈ је исте ноћи прогласила ратно стање.
НАТО бомбардовање уследило је након неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће, споменици културе и војни објекти.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Дан раније, представници Војске Југославије (ВЈ) и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је уследило повлачење војних и полицијских снага Југославије са Косова, док су 12. јуна на Косово ушле међународне војне трупе.
Обележавање годишњице на Косову
Годишњица почетка НАТО бомбардовања СРЈ обележена је у Северној Митровици, на Тргу браће Милић, минутом ћутања и полагањем венаца на спомен-обележје браћи Милић. Венце су положили представници Канцеларије за Косово и Метохију, Српске листе и локалних власти.
Годишњица је обележена и у Грачаници, у дворишту Дома културе „Грачаница“, где је код спомен-обележја служен помен.
Помен је служило свештенство Епархије рашко-призренске, а венце су потом положили представници Канцеларије за Косово и Метохију, Косовског управног округа, Општине Грачаница и Привременог органа Приштина.
Истовремено, како је пренео портал Косово онлајн, косовски премијер Аљбин Курти јутрос је посетио Микронасеље у Северној Митровици, у пратњи министарке Донике Гервале, министра унутрашњих послова Џељаља Свечље и градоначелника Јужне Митровице Фатона Пеција.
Након Куртија, како је известио исти медиј, Микронасеље је посетила и косовска председница, Вјоса Османи.
Зоран Савић
