Демонстрације су убрзо ескалирале као „Пролеће ’81“ – период политичког „устанка“ и „националног буђења“ Албанаца у Југославији. У питању је „темељ“ каснијег „организовања политичког покрета“ и „оружаног отпора“ УЧК. Овако „континуитет у борби за права Албанаца на Косову“, а пре свега сам догађај који је својевремено потресао бившу Југославију, и одредио период тешке безбедносне ситуације у тадашњој покрајини Србије као дела СФРЈ.
Данас се навршава 45 година од масовних студентских протеста у Приштини, који су почели 11. марта 1981. године, а на шта је подсетио косовски премијер Аљбин Курти, као почетак новог периода за Албанце.
Курти пише да се иницијални студентски протест „врло брзо“ претворио у политички покрет, са активистима „тајних политичких организација“.
Дана 4. марта 1981. године студенти су изашли да протестују због лоших услова у универзитетској мензи, али се њихов протест врло брзо подигао у политички покрет, подсетио је Курти, а преноси КоССев.
„Март 11, 1981. била је среда као и данас. Хиљаде људи широм Косова одговорило је на позиве студената приштинског универзитета за протест. Међу њима, организатори и креатори захтева били су активисти тајних политичких организација. Њихови захтеви били су сажети принципом ‘Косово Република’, скраћено као ‘КР’, што је био захтев Косова у Југославији за седмом републиком у Федерацији“.
Курти је навео да су демонстрације потом ескалирале 26. марта и 1. и 2. априла 1981., што је по његовим речима касније означено као “Пролеће ’81” -„политички устанак“ и „национално буђење Албанаца у Југославији“.
„Демонстрације 11. марта биле су праћене опште народним демонстрацијама 26. марта, као и 1. и 2. априла 1981. године, што је тој сезони дало епитет Пролеће ’81, као период политичког устанка и националног буђења Албанаца у Југославији.“
„Албанске демонстрације 1981. су међу кључним догађајима у политичкој историји Косова. Оне су биле организација цивилног бунта и албанског револта као једног народа који је у Југославији био под политичком репресијом и недовољно заступљен, дискриминисан на националној основи и привредно експлоатисан“.
Курти је додао да су ти догађаји били „темељ“ каснијег „организовања политичког покрета“ и „оружаног отпора“ УЧК, наглашавајући континуитет у борби за права Албанаца на Косову.
„Сада, на 45. годишњицу ових демонстрација, памтећи ове историјске догађаје и развој, сећамо се са захвалношћу свих појединаца и група који су дали живот том политичком развоју, и свих генерација које су учествовале у демонстрацијама 1981.“
Из бивше Југославије
Демонстрације из 1981. године јесу почеле званично као протести студената Приштинског универзитета због наводних лоших услова у мензама и студентском смештају, али су се убрзо прошириле на политичке захтеве, укључујући захтев за већа права Албанаца и статус Косова унутар Југославије као седме републике. Протести су угушени интервенцијом југословенске полиције, хапшењима и суђењима, све до доласка Милошевића на власт ’88, мир се у покрајини одржавао уз федералне полицијске снаге које су биле стациониране на Косову.
Према Уставу из 1974, све до 1990., Косово је било конститутивни елемент федерације са знатно проширеном аутономијом. Иако у саставу СР Србије, Косово је добило статус готово изједначен са републикама, укључујући сопствени Устав, скупштину и право вета у савезним органима.
У бившој СФРЈ постојао је Савезни фонд за кредитирање бржег развоја недовољно развијених република и покрајина, основан средином 1960-их, у који су све републике и покрајине издвајале око два одсто друштвеног производа. Средства из тог фонда била су намењена развоју економски слабијих делова федерације – Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Косова. У економским анализама из тог периода наводи се да је Косово, као најнеразвијенији регион Југославије, добијало и највећи део средстава из овог фонда, а поједине процене за 1980-е године говоре да је на Косово одлазило између око једне трећине и готово 40 одсто укупних средстава намењених за развој неразвијених подручја.
Зорица Воргучић
