Својеврсна пат позиција настала након фебруарских избора на Косову у пракси има два епилога: формирање нове владе или нове – ванредне изборе. Трећи нуди лидер ДСК Љумир Абдиџику: Курти би у „техничком мандату“ могао да опстане на власти све до следеће године. Ма како апсурдно звучало, због предстојећих јесењих и избора за председника почетком наредне године, овакав расплет би одговарао и Покрету Самоопредељење и опозицији. Нова влада са „танком већином“ не би ни трајала дуже, поручују саговорници Косово онлајна.
Пише: Ђорђе Баровић
„Са деструктивним и блокирајућим ставом према формирању институција, могли бисмо да дођемо до марта 2026. године са владом у привременој поставци. Теоретски, победник може да блокира Скупштину Косова, а практично се то већ десило у претходним случајевима на Косову“, тврди председник Демократског савеза Косова.
Каже, победник избора теоријски може да блокира Скупштину Косова, а практично се то већ дешавало.
„Постоје два аутоматска случаја која воде ка изборима: неизбор председника и неусвајање буџета“, изјавио је Абдиџику.
И у другим опозиционим странкама тврде слично.
„Грађани су 9. фебруара положили тест демократије користец́и своје право гласа. Од 10. фебруара, одлазец́и премијер Аљбин Курти, амнестиран од одлазец́е председнице Вјосе Османи, користио је државне институције да створи неоправдана кашњења. Кашњења су намерна и политичка. Ова одлагања одговарају само Куртију, јер је његова влада слободна, без надзорног механизма који представља Скупштина Косова“, сматра члан ДПК Артан Бехрами.
Бивши амбасадор Гезим Касаполи нуди још једно објашњење.
„Постоји тенденција да се сви крију иза обавезних процеса, сертификације резултата… Све то са циљем, јер је важно ко се усуђује да прави владу због обавеза које имају пред собом“, упозорава Касаполи и додаје да изјава амбасадора ЕУ у Приштини Аиво Орава да Унија жели стабилну владу – само жеља.
Механизми опструкције
Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић сумња да би Курти могао да пролонгира „технички мандат“ актуелне владе до следеће године.
Ипак, нема дилему да има на располагању читав низ механизама да опструирају брзо формирање нове косовске владе.
„Мислим да није реалан сценарио техничке владе до марта 2026, али свакако видимо да Аљбину Куртију и Покрету Самоопредељење не одговара брзо формирање владе и да они имају много механизама преко којих могу да опструишу то брзо и ефикасно постизање већинске коалиције и формирање владе. Пре свега засновано на одлуци Уставног суда још из 2014. године да се прво мора изабрати председник Скупштине, а потом се омогућава председнику да да мандат пре свега некоме из странке која је освојила највећи број гласова“, каже Сурлић у разговору за Косово онлајн.
Као могуће моделе опструкције наводи искуства из прошлости када се намерно спречавало одржавање конститутивне седнице или избор председника Скупштине.
„Према одлуци Уставног суда док год се не конституише Скупштина и док год немамо председника скупштине, председник не може да да мандат, односно да да прилику неком од мандатара да формира владу“, наглашава Сурлић.
Уверен је да Покрет Самоопредељења на овај начин може да одуговлачи постизборни процес највише неколико месеци.
„Не бих рекао да може годину дана, али сигурно је да неколико месеци може да одуговлачи овај процес. Међутим, питање је до када му то иде на руку, односно да ли тиме што одуговлачи процес може да изазове негативну реакцију пре свега у свом бирачком телу и да у евентуалном понављању избора оствари много гори резултат у односу на онај за који се надао“, каже Сурлић.
Тренутну ситуацију описује као „политичку пата карту“ на Косову. Тас на ваги, наглашава, могла би да буде Српска листа, али таква коалиција најмање одговора Самоопредељењу.
„Сада су пата карте између Самоопредељења и осталих странака које су у опозицији и окупљене око ’анти Курти“ неке невидљиве коалиције, али је тешко да постигну договор око владе. Након коначних резултата које је изборна комисија прогласила видимо да без Српске листе Самоопредељење нема довољан број гласова и да је ту прилика да евентуално са Нисмом и другим невећинским заједницама креира веома тесну већину. Али, то је нешто што не одговара Куртију“, сматра Сурлић.
Објашњава да Покрету Самоопредељење и Аљбину Куртију не одговара формирање мањинске владе јер у таквом сценарију теже је спроводити замишљену политику, а мањински коалициони партнери притом добијају „уцењивачки потенцијал“.
„Врло добро зна да не може да спроводи своје политике са веома тесном већином у парламенту и да наравно ови мали коалициони партнери могу да имају велики уцењивачки потенцијал. С тога је њему одуговлачење идеалан сценарио до понављања избора“, прецизира Сурлић.
Порука народа
Бивши председник Централне изборне комисије Мазлум Бараљију ипак не верује у техничку владу без обзира што је, наглашава, народ на фебруарским изборима поручио странкама, и власти и опозицији, да нису довољно радили како би заслужили да самостално формирају нову косовску владу.
„Народ је рекао и позицији и опозицији да нису довољно радили да би имали прилику да самостално владају, као што је то Самоопредељење планирало са коалицијом тако што би добили више од 50 одсто гласова. Нити опозиција заједнички може да преузме формирање владе. Због тога је заправо пат позиција. Сами гласачи су то одлучили. Дакле, у односу на вољу гласача треба да се понаша и победничка партија и ове опозиционе партије“, каже Бараљиу за Косово онлајн.
Подсећа да су владајућа коалиција, али и странке опозиције кроз активности на Косову и у дијаспори покушале да увере бираче да су способни да самостално формирају владу.
„Међутим, то нису успеле“, истиче Бараљиу.
Сумња да би актуелни премијер Аљбин Курти могао да пролонгира формирање нове владе или ванредне изборе и у техничком мандату дочека следећу годину.
„Није решење техничка влада јер неће се на то пристати. Имамо једног победника, без обзира колико је добио. Није мало 42 одсто. Они (Покрет Самоопредељења) ће сами покушати, нема другог излаза. Мислим да ни народ ни међународна заједница која има јаког утицаја дозволити неће дозволити такав исход“, уверен је Бараљиу.
Решење види у покушају „победничког тима“ на изборима да формира нову владу у „духу и у складу“ са Уставом и законима о општим изборима.
„Ако је то немогуће, а заправо мислим да ће бити могуће. Мислим да ће бити могућности да придобије одређени број посланика за ту такозвану мањинску, а не техничку владу већине која је добила изборе. Али, да ли ће она бити стабилна – неће. Да ли ће бити легална, свакако да“, закључује Бараљиу.
Стратегија „танке већине“
С друге стране, историчар Стефан Радојковић сматра да није нереална могућност да актуелна косовска влада настави рад у техничком мандату зато што су и партије у опозицији, али и владајући Покрет Самоопредељење свесни да би нека будућа влада била заснована на „танкој већини“.
„Ни једна од политичких фракција међу косовским Албанцима није остварила онај резултат којим су се надали. Курти јесте победио, добио је највише гласова, али недовољно да самостално може да формира владу. С друге стране, албанска опозиција је заиста освојила више гласова, али опет и они недовољно да имају ишта више од танке већине ако би конституисали и формирали свој кабинет у привременим институцијама“, сматра Радојковић у разговору за Косово онлајн.
Каже да све странке чекају извештај ЦИК-а о тачном броју освојених мандата и да ће тек након тога „формирати стратегију за даље“.
„Али, пошто им се ближе не само локални избори на јесен у општинама, већ се ближи избор председника привремене приштинске администрације, сви они знају да та танка већина, негде 50 одсто плус један, два или три посланика није довољна да се следеће године убедљиво изабере председник тих институција. У том смислу чини се као да су сви задовољни тренутном консталацијом снага, да ни опозиција нема превише проблема да сачека и види како ће се ствари одвијати, а ни Курти нема неку велику жељу да убрзава овај процес, свакако не док ЦИК не изађе са конкретним резултатима“, прецизира Радојковић.
Објашњава да до техничке владе може да се дође процедуралним опструкцијама.
„Постоје, барем према њиховом Уставу, начини да се опструира рад и избор новог кабинета и то би Курти конкретно могао да ради јер ипак је освојио највише гласова и има највеће проценте што значи да би председник Скупштине морао да дође из редова Самоопредељења. Он би са избором такве особе могао да одуговлачи унедоглед“, наглашава Радојковић.
