„Нервоза у Београду преноси се у агресивност према Косову, пошто га више не контролише“, казао је данас косовски премијер Аљбин Курти у Загребу.
Курти је у посети хрватској престоници, где га је дочекао тамошњи премијер, Андреј Пленковић. Након састанка који су одржали, заједно су се обратили на конференцији.
Претходно – потписали су шест споразума, од којих су два из домена министарства рада на тему социјалне сигурности.
Пленковић: Хрватска подржава Бриселски дијалог
Међу темама о, како је речено, одличној економској сарадњи и размени између Косова и Хрватске, положају хрватске мањинске заједнице која живи на Косову, присуству више од 150 њихових војника у оквиру КФОР-а, Пленковић, који је први на конференцији говорио, дотакао се и онога што су двојица званичника говорила о односу Приштине и Београда.
Дијалог који између ове две стране постоји, казао је, Хрватска подржава.
Упознат је, додаје, да је у том смислу, једна од кључних тема општине на Северу Косова.
„То је кључно питање о којима говоре саговорници у Бриселу, са европским посредницима. Важно је да се ови разговори наставе“.
Поручио је да сматра да је најважније да се односи у региону, нарочито оних држава које су настајале распадом Југославије, уреде – без сукоба, кроз узајамно поштовање и фокусирано на сарадњу и процес европске интеграције:
„Зато је и споразум из Брисела квалификован од стране бројних актера, као један корак ка де факто признају, не де јуре али де факто. Процес без инцидената, са више разговора и више прагматичности је оно за шта се ми снажно залажемо“.
Курти га је данас, са друге стране, детаљно упознао са инцидентима који су се у последње две године догодили на Косову, односно Северу, на шта му се Пленковић захвалио.
Уз сличне поруке на албанском обратио се и Курти, говоривши такође о односима и сарадњи Приштине и Загреба, похваливши је.
Питање албанске новинарке о „терористичком нападу“ на канал у Зубином Потоку
У наставку се хрватски премијер поново дотакао последњег инцидента на Северу Косова, напад на канал Ибар-Лепенац у Зубином Потоку, након што је обојицу премијера о томе упитала албанска новинарка.
Пленковић каже да је добро што је покренута истрага о том „можемо га слободно назвати терористичком нападу“, док са друге стране верује:
„Да ће истрага довести до поузданијих и садржајних информација“.
Након тога ће свима бити јасно о чему се ради
И Курти чека истрагу за тај „професионални терористички напад“, и такође и данас каже да:
„Све показује да то нису урадили обични грађани и то нас наводи да верујемо да такав напад подржава и оркестрира Београд“.
Ту мисли на оно што је Косовска полиција до сада запленила, спомувши ту војне униформе, амблеме (руске и српске), оружје, али и хапшење и притварање двојице осумњичених.
Нервоза у Београду преноси се у агресивност према Косову, пошто га више не контролише
Курти: Србија паравојна држава, Косово нормална
А како су односи Косова и Хрватске добри, што је слободно оценио новинар Ал Џазире, упитао је на овој конференцији Куртија о ситуацији у Србији, након масовних протеста последњих дана, односно како то може утицати на односе између Београда и Приштине.
Курти је ту на хрватском језику одговорио:
„За век и по у Србији је било само две и по године демократије. Србија није демократска држава. Не поштују се људска права и мањине. Естаблишмент у Србији не верује у политички плурализам, нема владавине права и зато има оваквих жестоких студентских протеста. Србија је само формално Република, а немогуће је да постане краљевина и садржински. Зато, у овом јазу, они су се претворили у оно што знамо, у паравојну државу. Пошаљу нам Милана Радоичића да предузима терористичке акције, а у Београду бију студенте. Из историјског искуства знамо како се ово завршава, али изгледа да Београд није научио ништа из своје прошлости“.
Приштина, каже даље, жели „добросуседске односе“ и зато и постоји Бриселски споразум који је моделован као „две Немачке из ’72 године и де факто међусобно признавање“.
Али, пожалио се у Загребу, Београд то крши:
„Ми имамо споразум и споразум о примени, али сваке недеље Београд крши тај споразум и не дозвољава примену истог. Ми мислимо да имамо и више од дијалога. Инсистирамо да Брисел изврши притисак на Београд да би они поштовали споразум и да га што пре имплементирано. И на тај начин би имали и нормализацију“.
И док је Србија „паравојна држава“, Косово је, каже – нормална, а за демократски процес потребне су две нормалне.
„Е ту може Брисел да помогне много више него што је случај данас“, каже даље.
