Аутор ове изложбе је Немања Димитријевић. Заједно су је организовали Центар уметности у Призрену, Архив Косова и Метохије и Друштво пријатеља манастира Светих Арханђела, јавила је Политика.
„Већ деценијама настојимо да велике празнике и значајне датуме обележимо, како савременим уметничким стварањем, тако и истраживањима наше прошлости. Данас смо видели на десетине људи како с пажњом посматрају изложбу о једном човеку. Његов је рад важан у свим временима. Знамо да су многи људи одавде отишли са неким новим погледом и на садашњост и на прошлост. Можемо да најавимо редовни програм и догађаје у наредном периоду“, казао је Бојан Бабић испред Удружења пријатеља Светих Архангела и Центра уметности у Призрену.
Значајне личности обележе и време и места у којима су живеле, а Дебељковић је једна таква појава.
„Када помислим на Липљан, прва помисао ми је Дена Дебељковић из чувене косовске породице. Данас нас је сачекао у призренским Архангелима. Изазвао осмех и радост. Вратио се на неки начин својој кући. Седамдесетих година 19. века био је један од првих ученика Призренске богословије. Чуда је учинио у свом кратком животу. Био је учитељ, свештеник, писац, песник, етнограф, својеврстан национални делатник. То му бугарски окупатори нису опростили, зато је и пострадао. Нико лепше није казивао о обичајима и веровањима Срба на Косову и Метохији“, казала је др Александра Новаков, секретар Косовско-метохијског одбора Матице српске из Новог Сада.
Истражујући заоставштину и архиве историчар Немања Димитријевић је представио 70 архивских докумената и фотографија који говоре о човеку који је за собом оставио драгоцене записе о усменој књижевности, о школству и положају свог народа.
„Он је важна личност завичајне историје, учитељ и свештеник у Липљану, први етнограф на Косову и Метохији који је страдао првих дана бугарске окупације Липљана 1916. године. Страдање пароха Дебељковића има за циљ да подсети наш народ да је у преломним временима прва на удару била Црква. Она је пострадала1915; 1941; 1999; уосталом, као и данас“.
Лазарева субота – крсна слава игумана Михаила
Празнику Лазарева субота посвећана је капела у обновљеном конаку спаљеном у мартовском погрому 2004. године. Овај празник је и крсна слава игумана Михаила Тошића.
Литургији и слави присуствовали су игуман манастира Бањска Данило, игуман манастира Намасија Хризостом, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, а у име локалних институција Марјан Станисављевић.
У беседи на празничној литургији архимандрит Андреј, игуман Манстира Црна Река је истакао да судбина Светих Арханђела подсећа на оно што се догодило Лазару и да их је Бог васкрсао, јер је „он је живот и васкрсење, и ко у Њега верује, ако и умре – живеће. Ова обитељ је била готово избрисана стотинама година, па је оживела. И не само ова обитељ – у нашем данашњем времену, у новој светој косовско-метохијској земљи, Господ нас теши многим оваквим примерима, многим малим васкрсењима, пре великог свога Васкрсења“, казао је он.
Комплекс манастира Светих Архангела код Призрена постао је након 1999. један од основних центара духовног и световног живота метохијских Срба. Подигао га је као своју највећу задужбину српски цар Душан Немањић средином 14 века. Тешко је и до темеља пострадао током отоманског ропства.
