Убрзано се бришу последњи трагови Републике Србије, а кључно у овој ситуацији јесте да Срби остану овде да живе, јер је то њихова земља, како год се она звала, поручила је уредница КоССева Татјана Лазаревић.
Вишемесечне припреме за пуну примену Закона о странцима и Закона о возилима завршене су у суботу, када је саопштен исход разговора радне групе у Бриселу. О детаљима се знало мало, осим да је радна група разматрала питања примене ова два закона у пракси.
Исход договора је следећи: за примену Закона о странцима практично је добијено још 12 месеци за припрему пуне имплементације, док је Закон о возилима почео да се примењује од данас.
Након разговора специјалног представника ЕУ за дијалог, Петера Соренсена, и косовског премијера Аљбина Куртија, договорено је да српским студентима, професорима и здравственим радницима буду издате привремене боравишне дозволе на 12 месеци, уз могућност продужења, како би се избегао прекид образовних и здравствених услуга.
Најављена примена закона посебно је погађала преостале Србе на Косову – возаче хиљада возила са српским таблицама, запослене у здравству, студенте и наставно особље на универзитетима. Процена је да око 4.000 Срба не поседује косовске документе, а већина до сада није могла да их добије.
Откуд одједном план за интеграцију здравства и школства као готова ствар?
ЕУ је „примила к знању планове Владе Косова да интегрише у косовски оквир здравствене и образовне институције које подржава Србија, у потпуности у складу са претходним споразумима постигнутим у дијалогу и другим преузетим обавезама према ЕУ и региону“.
Лазаревић објашњава:
„Како се одједном питање здравства и универзитета, дакле образовања – вероватно ће и школе – нашло (за јавност, прим. ред.) на дневном реду? Откуд се отворило питање интеграције универзитета, школа и болница као фаит аццомпли, као нешто око чега су се стране већ наводно договориле?“
Указујући на нетранспарентност бриселских разговора, додаје:
„Нисам приметила да је било која од страна у дијалогу, у овом случају српске власти, на било који начин потврдила да се о интеграцији образовања и здравства расправљало, а камоли договарало у Бриселу.“
Судбина Приштинског универзитета
„Приштински универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици“ је српска институција која је 2002. године враћена на Косово уз подршку и договор са међународним фактором. Тема о његовом статусу сада се изнебуха појавила у јавности, од гласина о измештању до „провлачења“ кроз косовску општину.
„Што се универзитета тиче, то је једина институција која је након рата 2002. године враћена уз консултацију и сагласност међународне заједнице, пре свега европских структура. То је универзитет који је, барем у једној деценији, цветао по питању сарадње са осталим европским универзитетима. Како се одједном, за кратко време, изнебуха расточила ова прича о универзитету, његовој аутономији и Републици Србији као његовом оснивачу? Сада се на мала врата не само провлачи питање његове интеграције, штавише и гашења, већ се то провлачи кроз локалну општинску власт, и то у косовском систему.“
„Убрзано се бришу последњи трагови Србије на Косову“
На питање каква је та видљива стратегија за Косово, Лазаревић указује да је дугорочна стратегија то да се Србија „постепено износи са Косова“.
„Што кроз споразуме који су доношени до сада, што кроз оно што се одиграва на самом терену и око њега.“
Од рата до данас, кроз споразуме и ситуацију на терену, присуство Србије се све више смањује – уз изузетак прве поратне деценије.
„То је једина стратегија коју ја видим врло јасно, посебно од отпочињања бриселског процеса па до данас, а што коинцидира са владавином Српске напредне странке, конкретно председника Александра Вучића, с обзиром на то да је то особа која је извор, реализатор и коментатор читаве политике Републике Србије – и унутрашње и спољне – и да је то особа која се суштински и видљиво пита апсолутно за све, од локалне до високе политике.“
Сада се, у тој тактици и стратегији изношења Србије са Косова, убрзано бришу последњи трагови Републике Србије, додаје Лазаревић. То је посебно видљиво у „новијој фази“ – од изласка Срба из косовских институција крајем 2022, а потом и догађаја у Бањској.
Опасност је да следећа фаза „стратегије“ укључи и нестанак самих Срба са Косова:
„Ја сам више пута упозоравала и опет ћу, бојим се да уколико се такав тренд настави, а сва је прилика да се иде у том правцу, не само да ће се угасити институције Србије, већ ћемо говорити и о самом изношењу бића и ткива српске државе – а то су сами Срби са Косова – не остављајући им никакву другу могућност осим да оду заједно са администрацијом и државом.“
Она наглашава да је важно да српски народ остане на Косову.
„Кључно у овој ситуацији јесте да Срби остану да живе, јер је то њихова земља, како год се она звала.“
