Мањи број Срба из Приштине, али и околних места, окупио се јутрос на православном гробљу у Приштини поводом летњих (духовских) задушница, како би обишао гробове својих предака, рођака и пријатеља. Иако је гробље делимично очишћено и уређено, велики број оскрнављених споменика и даље сведочи о годинама запуштености и страдања.
Свештеник Станиша Арсић каже да је гробље у солидном стању и да је очишћено, што, како наводи, није био случај претходних година.
„Сада већ можемо да видимо да се гробље донекле одржава. У односу на друга гробља у Приштини, попут оних у Софалији, Матичану и Којловици, која су у веома лошем стању, приштинско гробље је знатно боље уређено. Многа од тих гробаља зарасла су у коров и трње, споменици се не виде, а велики број њих је порушен. Овде је стање ипак знатно боље и гробље се одржава“, рекао је Арсић.
Свештеник је и ове године упутио апел верницима да посећују гробове својих најмилијих.
„Мој апел на сваке задушнице је исти – да наши верници, браћа и сестре који имају своје претке сахрањене овде, дођу макар у дане задушница и запале свећу за покој њихових душа. Нажалост, видимо да је из године у годину све мање људи, упркос нашим апелима и настојањима да као црква водимо рачуна о њиховој безбедности. Увек имамо обзира и обавестимо полицију о доласку верника и настојимо да све протекне без проблема, без обзира на број људи који долази“, рекао је отац Станиша.
Он је указао да организованих долазака верника на задушнице нема већ дужи низ година.
„Ситуација на Косову и Метохији, као и различити притисци којима је српски народ изложен, утичу на спремност људи да се организују и дођу да обиђу гробове својих предака. То је донекле и разумљиво, јер смо више пута, нарочито у Метохији, имали случајеве каменовања, напада и демолирања аутобуса који су превозили вернике на задушнице. Такви инциденти нису реткост“, навео је Арсић.
Додао је да се нада да ће се однос према припадницима других вера променити и да ће у будућности бити више међусобног поштовања.
„Најчешћи напади дешавају се управо на православним гробљима и усмерени су на вернике који долазе да обиђу гробове својих најмилијих о задушницама“, поручио је он.
Илија Трајковић, који од 1999. године живи у Лапљем Селу, каже да редовно долази на задушнице и да ће долазити док га здравље буде служило.
„Стално долазим и долазићу док ме ноге служе и док будем имао снаге. Касније нека ми Бог опрости. Једино што нам остаје јесте нада. Ви сте млађи и можда ћете дочекати нека боља времена. За сада, много тога остаје само на причи“, рекао је Трајковић.
Додао је да већина људи на гробље долази самостално, те да је велики број Срба расељен и данас живи у централној Србији.
Живојин Пешић је из Крагујевца дошао је да обиђе гроб своје мајке.
„Знам да није лако доћи, али ипак треба доћи, макар да се запали свећа покојницима. Не можемо их једноставно заборавити. Имам 73 године и ни мени није лако да путујем, али ми је мајка овде сахрањена и осећам потребу да дођем и обиђем њен гроб“, рекао је Пешић.
Драган Нешић из Липљана дошао је да запали свећу на гробу свог брата.
„Долазимо често, готово сваке задушнице. Ја сам из Липљана, али ми је брат овде сахрањен од 1999. године. Мајка и отац су ми сахрањени у Липљану, па сам прво био тамо, а потом са братаницом и снајом дошао овде. Они долазе сваке задушнице“, рекао је Нешић.
