Србија и Уставом Косово види као део себе, што се неминовно преводи у претњу, рекао је министар одбране у техничком мандату Ејуп Маћедонци у интервјуу за Коху. Додао је да Косово настоји да одговори јачањем сопствених капацитета – између осталог и успостављањем индустријске зоне одбране у Јахоцу код Ђаковице, где је планирана изградња фабрике муниције и укључивање приватног сектора у војну индустрију.
„Одлуком Владе 133 хектара у Јахоцу код Ђаковице биће у функцији одбрамбене индустрије. Тачније, на том делу биће успостављена индустријска зона одбране, где ће, поред фабрике муниције, која је већ уговорена са произвођачком компанијом и за коју предузимамо конкретне кораке ка њеном функционалисању, бити омогућено учешће и другим операторима, односно приватним произвођачима“, рекао је Маћедонци.
У фабрици, где се према плановима очекује да први меци изађу крајем 2026. године, производиће се два стандардна Нато калибра. У ту сврху Влада је потписала уговор са турском компанијом МКЕ. Према Маћедонцију, осим врсте муниције, и објекат и машине биће у складу са Нато стандардима.
„Косово ће наредне године, верујем до краја године, бити у могућности да произведе први метак или патрону икада произведену на Косову“, рекао је он и додао да је планирано да фабрику муниције води јавно предузеће.
Наводи да Косово, поред сопствених потреба, има за циљ да оствари корист и кроз продају ова два типа калибра.
„Познато је да у земљама региона нема много производње, нарочито ова два калибра, не само у региону већ и шире, а потреба за њима је веома велика у свим Нато земљама. Верујем да ће, поред самоодрживости коју ће ова фабрика омогућити у погледу муниције за наше безбедносне институције, генерисати и приходе, с обзиром на то да ћемо бити и извозници муниције у Нато земље и, наравно, у земље региона“, изјавио је Маћедонци.
Према споразуму, турска компанија „МКЕ“ снабдеваће Косово опремом за производњу чаура и барута, монтажним и пунилачким линијама, као и лабораторијама и опремом за тестирање. Такође, турски стручњаци ће обезбедити све потребне обуке у производњи, одржавању, поправци и техничкој асистенцији.
Велики ризик
Али колика је стварна снага Косовских безбедносних снага?
У време када је безбедност постала главна тема расправа због ратова у Русији и на Блиском истоку, државе су у трци за обезбеђивањем што више наоружања, а оне које производе сопствено оружје концентрисале су економију на војни сектор. Због осетљиве природе, тајне су главно оружје војски. Ни о КБС-у нема много података, осим оних које институције објављују одлукама или када домаћи и страни медији открију неку набавку.
Недавно је саопштено да је Косово склопило споразум са једном америчком компанијом о куповини система „Хамви хокај“, врсте лаког система који обавља функцију тенка. Калибар минобацача је 105 мм, а цев је постављена на возила „Хамви“, која су лака за дислокацију. Такође, део арсенала КБС-а ускоро ће постати и немачки противтенковски системи „Панцерфауст 3“.
Косовски званичници су у више наврата помињали ризик од Србије као разлог за нужност јачања војске.
„Ситуација остаје крхка због нерешених питања између држава, укључујући и питање између наше земље и нашег северног суседа, који наставља да има хегемонистички приступ према свима, а посебно према Косову. Дакле, Србија и Уставом Косово види као део себе, што се неминовно преводи у претњу“, рекао је Маћедонци.
Као „доказ“ дестабилизујућих операција Србије према Косову, Маћедонци наводи напад у Бањској код Звечана 2023. године, као и напад на канал „Ибар-Лепенац“.
Дронови за напад, надзор и камиказе
Уласком у нову календарску годину, десетогодишња транзиција КБС-а у војску улази у завршну фазу. У том периоду, према плану КБС-а, предвиђена је и набавка тежег наоружања.
Према речима министра у техничком мандату, Влада је до сада реализовала значајна улагања у област одбране, постепено градећи војне капацитете који одговарају безбедносним потребама.
„Током овог периода инвестирано је 430 милиона евра у набавку система наоружања, почев од ваздушних капацитета, који су већ јавни, до различитих противтенковских система које сада имамо у Косовским безбедносним снагама“, рекао је он.
Маћедонци је навео да КБС већ располаже са три врсте дронова, који се користе за различите извиђачке и оперативне мисије.
Почетком септембра 2025. године Косово је од Сједињених Америчких Држава примило беспилотне летелице „АероВајронмент РQ-20 Пума“. Плаћање за овај систем извршено је 2021. године путем програма држава–држава, познатог као „Форин милитари сејл“.
„Имамо три врсте дронова. Имамо дронове дугог домета који су извиђачки и борбени дронови, односно ‘ТБ2 бајрактар’, које смо набавили 2022. године. Затим имамо дронове ‘пума’ које смо примили ове године, као и једнократне камиказа-дронове ‘скај дагер’“, изјавио је он.
Он није желео да говори у бројкама, али је рекао да, када се сви саберу, КБС располаже хиљадама дронова.
Дронови „бајрактар“ већ су познати по снази коју су показали у више ратних зона, дејствују на великим удаљеностима и имају велику аутономију.
Дронови „РQ-20 Пума“ долазе у пакетима који, поред три летелице, укључују и две базне станице, а углавном се користе за надзорне и тактичке мисије.
Турски дронови „скај дагер“ су једнократни камиказа-дронови.
Различити противтенковски системи
Од када је планирана трансформација КБС-а у војску, предвиђено је да она буде одбрамбена, а не офанзивна сила, наводи Коха. У складу с тим реализоване су и набавке, фокусиране на одбрамбене капацитете, међу којима су и противтенковски системи. КБС већ поседује више врста таквих система.
„Обезбедили смо различите противтенковске системе, од ‘Хар 66’, ‘ОМТАС’ па све до ‘џавелин’, који имају различите ефективне домете гађања. Ови системи су дизајнирани да испуне потребе различитих јединица Косовских безбедносних снага, у зависности од мисије и структуре јединица“, изјавио је министар.
Овим системима би, према извештајима последњих дана, требало да се придруже и немачки системи „Панцерфауст 3“.
У арсеналу војске налазе се и различите врсте минобацача, као и калибри који достижу до 120 мм, са дометом до девет километара.
Још једна важна компонента модернизације КБС-а, према Маћедонцију, јесу тактичка и оклопна возила.
„Обезбедили смо различита тактичка и транспортна возила, укључујући возила компанија ‘Реинметал’, ‘Мерцедес’, ‘ЕСВ Гардиан’, ‘Ханва Кобра’ и друга оклопна средства. Ова возила значајно повећавају покретљивост, безбедност и оперативне способности наших јединица.“
Косово је фокусирано на набавку наоружања из земаља чланица Натоа, а на врху листе су САД и Турска, али и друге државе.
„Углавном смо набавке реализовали из САД-а, Турске, Немачке, Хрватске, Италије, Чешке Републике и Уједињеног Краљевства, али смо у координацији и разговорима и са другим Нато земљама о могућим будућим набавкама, при чему нам је увек фокус да те набавке буду у складу са потребама Косовских безбедносних снага“, рекао је он.
Међу свим тим земљама које су отвориле врата Косову, Маћедонци је издвојио две – САД и Турску, не само због куповине наоружања и муниције, већ и због континуиране подршке у изградњи војних капацитета уопште.
Међутим, није све купљено. Војска Косова је до сада примила и значајне донације.
„Поред куповина, наравно да примамо и донације од појединих земаља. Могу истаћи да Сједињене Америчке Државе, Немачка и Турска предњаче када је реч о донацијама Министарству одбране и Косовским безбедносним снагама“, рекао је он.
Војни савез
Поред наоружања, Косово се може похвалити и недавно формираном мини-алијансом, чији је део, наводи Коха.
Косово, Албанија и Хрватска су 18. марта 2025. године у Тирани потписале декларацију којом су се обавезале да ојачају сарадњу у области одбране и безбедности. Обавезали су се да повећају интероперабилност својих војски кроз образовање, обуку и заједничке вежбе, да се ангажују у борби против хибридних претњи, као и да координирају политике за евроатлантске интеграције.
Ово је изазвало снажне реакције у Србији, али Маћедонци инсистира да споразум није усмерен ни против једне државе.
„Тренутно завршавамо акциони план за спровођење бројних корака и циљева који су део ове, можемо рећи, споразумне иницијативе. Сведоци смо свакодневне сарадње у области обука и вежби које се реализују. Такође радимо и на размени особља у нашим респецтиве академијама, како са Хрватском, тако и са Албанијом“, навео је он.
Албанија је, захваљујући приватној иницијативи, започела производњу оклопног возила под називом „Шота“. Косово је, према Маћедонцију, изразило спремност да се укључи у овај пројекат.
„Ми као Косово смо показали спремност да будемо део заједничког пројекта производње ових оклопних возила заједно са Албанијом, али смо такође у контакту и са Хрватском, која је такође део овог заједничког пројекта наше три земље“, рекао је он.
Косовске безбедносне снаге су 2025. године имале буџет већи од 200 милиона евра.
(Коха/Косово онлајн, 05.01.2026)
