У великом пожару који је избио пре два дана у Осојанској долини изгореле су четири куће и веће површине пшенице и ниског растиња. Иако ватрогасци нису могли одмах да реагују због ангажовања на другим локацијама у општини Исток, захваљујући брзој и храброј реакцији мештана околних села, као и монахиње Касијане из манастира Гориоч, спречено је ширење ватре на још више кућа и имања.
Један од првих који су уочили пожар био је Милош Поповић из повратничког села Кош. Са својим пријатељем био је на путу ка Осојану када је приметио ватру која је већ гутала кућу Банета Ђурића.
„Долазио сам из села према Осојану и видео да гори кућа Банета Ђурића. Нисмо могли да је спасимо јер је за 15 минута потпуно изгорела“, каже Милош. Како додаје, одмах су кренули даље ка Тучепу, јер су чули да је пожар захватио и друге куће.
„Ту се појавила и сестра Касијана из манастира Гориоч и помогла нам. Покушали смо да спасимо кућу Драгана Рапановића, али нисмо успели. Ватрогасци нису могли да дођу јер су већ били ангажовани на другим локацијама у општини Исток. Ипак, успели смо да спречимо ширење пожара на једну кућу, захваљујући омладини која се окупила у великом броју“, истиче Поповић.
Сведочење Данила Ђурића из Осојана потврђује да је пожар изазван лошим електроинсталацијама и ветром који је допринео брзом ширењу ватре.
„Кренула је да гори пшеница, а затим се пожар проширио на кућу Соње Вуковић. Људи су одмах притекли у помоћ, а највише ме је дирнула храброст монахиње Касијане која је ишла право у ватру. Био сам одушевљен. Рекао сам себи – ако се она овако жртвује за наше село, ми немамо изговор. Морамо да изгурамо до краја“, каже Данило.
Додаје да присуство монахиње тада није било важно само због помоћи, већ и због тога што је њена храброст свима улила снагу.
„Знате, када видите духовну особу, жену, монахињу како без страха улази међу пламенове да помогне, то вам да снагу. Њен гест је пробудио нешто у свима нама – осећај заједништва, одговорности. То је подршка коју не можеш да измериш речима“, каже Ђурић.
Нажалост, штета је велика – изгорела су имања, пшеница спремна за жетву и домови. Пожари су, како кажу мештани, евоцирали трауматична сећања из 1999. године, иако овог пута нису узроковани насиљем.
„Горело је и ’99, а сада поново. Моја сестра је рекла да се осећај не разликује много – опет губиш, опет посматраш немоћно. Гледаш како гори цела њива коју си муком обрађивао – то боли. Цео труд оде за неколико минута“, закључује Ђурић.
Поред многобројиних пожара на Косову у село Шаљиновица јуче је изгорело око два хектара пшенице породици Поповић.
