Иако Србија слави Сретење као Дан државности, историчар Милош Ковић сматра да је суштина овог празника заправо слобода коју је народ “зграбио” 1804. године, претварајући се из раје у слободне власнике земље. Гостујући у емисији “Став недеље” на Неwсмаx Балканс, Ковић истиче да је српски сељак сам изборио своја права, створивши једну од првих демократија у Европи док су около владала царства и кметство. Он упозорава да се концепт “државности” данас често користи бирократски, док се заборавља на дубље духовне корене и Светосавски завет који претходи 19. веку.
Геополитичка позиција Србије се није много променила за два века. Ковић наглашава да историјско искуство учи да се Србија не може ослонити на Запад, који је традиционално подржавао Османско царство или Аустрију против српских интереса, већ искључиво на Русију. Он подвлачи да су сви велики државни успеси – од независности до победа у светским ратовима – постигнути уз руску подршку, те да је у тренутку када је Србија “опкољена НАТО пактом” и има туђе трупе на Косову и Метохији, илузорно веровати идеологијама уместо историјском реализму.
Одрицање од Косова било би поништавање жртве предака. Ковић поставља питање моралног права данашње генерације да се одрекне територије коју су ослободили “дедови из Дринске дивизије”. Уз оштру критику образовног система и “тржишта уџбеника” које производи незнање, он закључује да Сретење мора бити подсетник на континуитет и обавезу чувања онога што је крвљу стечено, без обзира на тренутне притиске.
