Она је на конференцији за новинаре у Приштини рекла да су сумње засноване на информацијама које има од косовских безбедносних институција.
Хаџију је навела и како је српска БИА “организовала Лабаново пресељење на Косово” након што је 2011. године у Србији осуђен на шест година затвора, преноси Радио Слободна Европа.
“Начин на који је напустио Србију је мистерија, али се зна да Србија и даље има активну потерницу за Лабаном”, рекла је Хаџију.
Она је навела да Лабан “има веома блиске односе” са Миланом Радоичиц́ем, бившим потпредседником Српске листе који је преузео одговорност за напад у Бањској септембра 2023. године.
“Захваљујући тим односима, он је имао користи од некретнина и запошљавања чланова породице”, рекла је.
Додала је да са финансијским средствима и некретнинама које, према њеним тврдњама, и данас добија од Србије, Лабан представља претњу по безбедност и уставни поредак Косова.
Радомир Лабан је јавности на Косову познат од 2018. године када је председник Косова Хашим Тачи одбио да му уручи декрет док га не провере правосудни органи, да би пар месеци касније то ипак урадио.
Лабан је иначе за судију Уставног суда именован на предлог Српске листе, највеће странке Срба на Косову која има подршку Београда, која га је оценила као кандидата са “високим моралним квалитетом и интегритетом”.
Његов мандат у Уставном суду Косова траје девет година.
Лабан је иначе у Србији тражена особа јер је избегао издржавање шестогодишње затворске казне на коју је осуђен као део такозване “царинске мафије”, групе осумњичених за дела примања и давања мита.
У фокус јавности је дошао поново након што је председница Косова Вјоса Османи прошле недеље повукла захтев који је у јулу упутила Уставном суду Косова тражећи појашњење о даљим корацима уколико Скупштина Косова не буде конституисана до 26. јула, односно до рока који је раније одредио Уставни суд Косова.
Као разлог за такву одлуку Османи је навела именовање судије Лабана за известиоца у њеном предмету оцењујући да је тако нешто “забрињавајуће и опасно”.
Османи је на конференцији за новинаре 5. августа рекла да је о Лабановим “опасним делатностима” 2018, 2021. и 2024. обавештен и Уставни суд Косова, али није желела да износи детаље.
Уставни суд Косова није одговорио на упит Радија Слободна Европа да ли има сазнања о којима је говорила председница Османи да судија Лабан угрожава националну безбедност Косова или да је тражена особа у Србији.
Ипак, из Уставног суда Косова су јула 2024. године, када је Министарство правде Косова одбило да именује Лабана за нотара након што је од Косовске обавештајне агенције (КИА) добило информацију о његовом интегритету, у писаном одговору за РСЕ навели да је процена кандидата и избор судија Уставног суда одговорност и надлежност Скупштине Косова.
Лабан је иначе у бекству од правде у Србији баш од 2011. године, а његово име је на српској потерници од 2012. године, док је на Интерполовој потерници од 2014.
Основни суд у Краљеву је 2017. године ЕУЛЕX-у проследио захтев за хапшење Лабана, али је ова мисија Европске уније за владавину права навела да нема мандат да изврши такво хапшење.
У међувремену су из Основног суда у Краљеву у одговору за Радио Слободна Европа крајем јула 2024. навели да апсолутна застарелост извршења казне по пресуди у случају Лабана наступа 4. јуна 2032. године.
“Након наступања застарелости, изречена казна се не може извршити, а уколико започне извршење казне исто се наступањем застарелости обуставља, у смислу одредаба Кривичног законика о застарелости извршења казне”, наведено је.
Лабану је иначе у казну затвора урачунато и време које је провео у притвору од 28. новембра 2006. године до 3. априла 2009. године.
Милан Милићевић
