Министарство одбране Србије реаговало је на јучерашње наводе косовског премијера Аљбина Куртија, који је оптужио Србију за провокативно кретање војног особља близу административне линије са Косовом.
У саопштењу, Министарство је истакло да су тврдње о наводним премештањима снага Војске Србије део континуиране кампање дезинформација усмерених против Војске и снага безбедности Републике Србије.
„У објави на друштвеним медијима виде се припадници Војске Србије у Копненој зони безбедности који извршавају редовне задатке на обезбеђењу административне линије и контроли Копнене зоне безбедности, у складу с Војно-техничким и свим другим потписаним споразумима“, наглашава се у објави.
Током јучерашњих активности, обезбеђење административне линије спречило је заправо илегално пребацивање дрвне грађе према територији Косова.
„Наводне безбедносне снаге које Курти помиње у медијима, које су дошле у контакт са припадницима Војске Србије на споменутој локацији, су у ствари шверцери бесправно посечене шуме са територије централне Србије, што је иначе постао уносан илегалан посао. Јуче су органи обезбеђења административне линије својим активностима пресекли илегалне активности пребацивања дрвне грађе на територију АП КиМ, при чему су шумокрадице побегле на простор АП КиМ, а затечена покретна средства која су користили за ову криминалну активност су предата припадницима МУП“.
Куртијева изјава о „провокативном кретању“ Војске Србије, такође је означена као део шире стратегије „кампање дезинформација“ косовских институција која има за циљ, како тврде, подизање тензија, обману јавности, отежавање услова живота за Србе на Косову и непоштовање међународно постигнутих договора.
Министарство је указало на то да у „обезбеђењу административне линије према АП Косову и Метохији, нема места за тзв. косовску полицију или тзв. косовске безбедносне снаге“.
„Будући да Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Војно-технички споразум не препознају друге субјекте сем међународног цивилног и безбедносног присуства у Покрајини и снага безбедности Републике Србије. У том смислу, наводи да тзв. косовске власти блиско прате ситуацију у случају некаквих активности снага Републике Србије у КЗБ и дуж административне линије немају упориште у реалности и показују потпуно игнорисање договорених споразума“.
Аљбин Курти је претходно, с друге стране, нагласио да је Косово „спремно да одговори на сваку претњу територијалном интегритету“, истичући инвестиције у обавештајне и безбедносне структуре.
Он је указао на свежину српске војне присутности као на „хибридну акцију“ која дестабилизује регион, док се истовремено позива на европске интеграције.
Курти је са друге стране, своје јучерашње саопштење уз више фотографија о наводном „провокативном премештању трупа“ искористио за хвалоспев о „невиђеним улагањима у изградњу и унапређење капацитета обавештајних, безбедносних и одбрамбених структура“, те блиску сарадњу са НАТО-м.
Његова објава иначе уследила је након недавног обраћања на главном одбору Самоопредељења, у којем је позвао НАТО да укине, односно прошири ЗКБ на 5 километара.
„Пошто је Србија неколико пута приближавала војску граници, мора да се обнови копнена зона безбедности у периметру од 5 километара око границе Србије. То злоупотребљава режим Александра Вучиц́а, који у овај појас од 5 километара уноси артиљерију“, казао је прошле недеље Курти.
Повратак војске и полиције у КЗБ – дипломатски успех некадашњих демократских српских власти
Копнена зона безбедности (копнена између Србије и Косова у дужини од 5 километара копном, односно 25 километара ваздушно), успостављена је Резолуцијом 1244 Савета Безбедности Уједињених нација и Војнотехничким споразумом из 1999. године.
Повратак тадашње Војске Југославије у Копнену зону безбедности (КЗБ) спроведен је између 14. марта и 31. маја 2001. године, након завршетка сукоба на југу Србије, уз надгледање НАТО-а, ОЕБС-а и медија и сматра се дипломатским успехом демократских власти Југосавије и Србије након 2000. године и једном од најзначајнијих тековина убијеног премијера Зорана Ђинђића.
У овом повратку учествовале су тада нове антитерористичке и противдиверзантске јединице, а не снаге које су се бориле на Косову. Командовао је генерал-потпуковник Нинослав Крстић. У складу са споразумима о повратку, ВЈ је уклонила део тешког наоружања, а НАТО је одобрио коришћење аутоматског оружја и минобацача, али не и тенкова. Југословенским снагама је тада дозвољено да одговарају на нападе и спрече нелегалне прелазе границе.
Како је јуће саопштио КФОР, у одговору за Коху, након њеног упита после Куртијевог захтева, КЗБ у потпуности је релаксирана од 2015. године.