Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Александар Митић каже да иако се у овом тренутку не може очекивати да Чешка повуче признање једнострано проглашене независности Косова, да је могуће да се Праг у наредном периоду при покушајима Приштине да се укључи у нове међународне организације не сагласи са свим захтевима Приштине и осталим признавачима у оквиру Европске уније.
Митић оцењује за Косово онлајн да је став о чешком признању Косова који је прошле недеље изнео министар спољних послова те земље Петр Мацинка изузетно важан за Србију и да је врло важан индикатор о томе како на ову тему размишља актуелна чешка влада.
„Знамо да је, нажалост, под снажним притиском Сједињених Америчких Држава и, нажалост, под манипулацијом тадашњег министра спољних послова Шварценберга чешка влада практично била натерана да против своје воље и против већине призна такозвано проглашење независности Косова 2008. године. Од тада у чешкој политичкој сцени имамо врло јасне, снажне гласове против једног потеза који је потпуно у супротности са међународним правом“, наводи Митић.
Он подсећа да су против тога били и тадашњи председник Чешке Вацлав Клаус, као и Милош Земан који га је наследио и који је говорио о томе да је оно што се десило срамота за Чешку.
„Земан је од Клауса наследио политику практично неотварања амбасаде Чешке Републике у Приштини. Нажалост, након тога је дошла једна политика која је била прилично деструктивна након формирања претходне владе која се усагласила у потпуности са нечим што је апсолутно кршење међународног права и која је успоставила пуне односе са Приштином. Међутим, сада са овом новом Бабишевом владом имамо коалицију у којој су макар два партнера изузетно критична према такозваном једностраном проглашењу незавинсоти и имамо премијера Бабиша који је увек био прилично прагматичан. Он је неко ко можда није оспоравао тзв. једнострано проглашење, али са друге стране није ни неко ко је гурао у правцу признања и уласка Косова у међународне организације“, објашњава наш саговорник.
Ипак, како додаје, од Чешке се не може у овом тренутку очекивати да ће повући признање једностраног проглашења независности Косова, мада подсећа да је дебата на ову тему било, поготово у Земаново време.
„С друге стране, у наредном периоду имаћемо читав низ покушаја Приштине да се, на један или други начин, укључи у нове међународне организације и у том погледу је могуће да очекујемо од Прага да стоји на линијама, можда не апсолутних непризнавача, као што су Словачка или Румунија, али да можда може да понови оно што је радила Мађарска у време Виктора Орбана, односно да се не сагласи са свим захтевима Приштине и са осталим признавачима у оквиру Европске уније. Тако да ово оставља више маневарског простора за чешку дипломатију и више маневарског простора за сарадњу са нашом дипломатијом. Дакле, у сваком случају, ово је један изузетно позитиван помак“, наглашава Митић.
Он верује да овакав став чешке владе може бити од утицаја унутар ЕУ, јер је Чешка изузетно важна земља и у оквиру Европске уније, али и у оквиру „Вишеградске четворке“ у којој је и Словачка, а која је апсолутни непризнавач Косова. Чешка, додаје, покушава да оствари што је могуће боље односе и са Братиславом и са Будимпештом.
„Знамо да практично ни у једној од четири земље ‘Вишеградске четворке’ не постоји неки посебан ентузијазам када је у питању такозвано једнострано проглашење независности Косова. Партије које чине владајућу коалицију у Чешкој и на европском нивоу, у оквиру Европског парламента, преко европских групација којима припадају, могу и те како пуно да утичу на те групације и да се делимично и у Европском парламенту, и шире у политичком контексту држава чланица ЕУ, прошири такав став да је питање Косова, ипак питање Републике Србије, регионално питање, као што је нагласио чешки министар спољних послова. То је заиста нешто више од чисте реторике и очекујем да ће имати и практичне реперкусије у будућности“, закључује Митић.
