Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Александар Митић оцењује да би долазак републиканца Доналда Трампа на чело САД могао да допринесе промени политике према Косову у корист српске стране, док би евентуално јачање утицаја Немачке и ЕУ на простору Западног Балкана, после избора у САД, значило наставак подршке косовском премијеру Аљбину Куртију, који, истиче, врши константан притисак на српски народ.
Митић указује да анализа Немачког савета за спољне послове, у којој се наводи да ће улога САД на Западном Балкану бити смањена, без обзира на исход избора, наглашава намеру САД да се повуку са Западног Балкана, али и улогу Немачке, као фактора који би могао да стабилизује регион.
„Оно што знамо је, и ту се слажем са анализом, да након избора нећемо имати администрацију Џозефа Бајдена који је био повезан са овим регионом, нажалост, на један негативан начин. Чињеница је да је током његове администрације на КиМ дошло до једне врло озбиљне дестабилизације на штету српских интереса, што није само његова одговорност, већ је највећа одговорност управо немачке администрације“, рекао је Митић за Косово онлајн.
Немачка је, указује, била та која последњих година кроз подршку некадашњем премијеру Косова Рамушу Храдинају, и актуелном премијеру Аљбину Куртију, највише дестабилизовала регион, и ситуацију на Косову, на штету Срба, а у интересу Албанаца.
Напомиње да је Немачка исто учинила у БиХ по питању Републике Српске, путем високог представника Кристијана Шмита и разних других притисака.
Митић констатује да немачкој администрацији никако не би ишло у прилог да на предстојећим председничким изборима у САД победи Доналд Трамп.
„Извесно је да се рачуна у тој анализи на евентуални долазак администрације Трампа, то свакако не би одговарало Немачкој, јер знамо какав је историјат имала Трампова администрација са Немачком, знамо какав је историјат имао Ричард Гренел са Немачком и чињеница је да су многи сукоби између Немачке и САД по питању политике на Балкану у време Трампове администрације били ти који су ишли преко сукоба Немачке са Гренелом као бившим амбасадором САД у Берлину“, појашњава Митић.
Гренел, као представник Трампове администрације, истиче, није био идеалан, али је ипак уважавао донекле и неке српске интересе и допринео је да дође до одређене стабилизације односа и нормализације макар по питању економије.
„То је нешто што након одласка ове администрације нисмо видели, дакле у време Бајденове администрације гледамо само једнострано угрожавање интереса Срба, једну политику подршке према Куртију, коју он заиста ужива, у којој профитира и у којој чини све што хоће“, указује он.
Немци, додаје, играју улогу актера који у потпуности подржава Куртија, док САД покушавају да балансирају да не би у потпуности „изгубиле“ везу са Београдом.
Међутим, ако се гледају препоруке из извештаја Немачког савета, Митић изражава бојазан да не постоје неки посебни разлози за оптимизам.
„Оно за шта се они залажу, ту је читав један сет механизама којим би се вршио додатни притисак на Београд. Дакле, начин како да употребимо Кају Калас, као заменика Бореља, за што агресивнију политику према Београду, како да искористимо План раста за Западни Балкан као оружје за притисак на Београд, како да се искористи Берлински процес у том смислу, како да се искористи специјални изасланик, односно наследник Зарацна, како да се примора Београд на што веће уступке него што је већ чинио“, навео је Митић.
Једини позитиван развој догађаја за српску страну, у троуглу – једна и друга америчка администрација и Немачка, би била, како оцењује, евентуална победа Доналда Трампа која би донела другачију динамику у политици САД према региону.
„Ова динамика сада са евентуалним континуитетом Бајденове администрације са администрацијом Харис ту неће бити неких превеликих померања без обзира што Харис нема искуства и интересовања за регион. Сама администрација САД и Стејт департмент неће одустати од Балкана и притиска на Србију чак и да дође до тог смањења интересовања у Белој кући“, казао је Митић.
Он запажа да је политика и САД и ЕУ у целини била негативна према Београду.
„Дакле то је у неку руку избор између два зла, јер ако погледамо ситуацију на КиМ и када погледамо недостатак интересовања да се побољша ситуација за Србе на КиМ и та политика скривене, а некад и нескривене подршке Аљбину Куртију за све што ради и бруталан притисак и ултиматум на Београд по питању Охрида од стране Квинте, заиста је питање шта је боље“, нагласио је Митић.
Чињеница је, додаје, да је изузетно лоше за Београд ако Немачка буде та која буде водила политику ЕУ.
Са друге стране, примећује, и актуелна америчка политика је таква да су се „играли час доброг, час лошег полицајца“.
„Промена у смислу доласка Трампове администрације би можда променила ту динамику и можда би с тог аспекта улога САД била важна због притиска на Куртија, јер ко ће да изврши притисак на Куртија. Последњи који је вршио притисак на Куртија је био Гренел и Трампова администрација. После тога сви га пуштају да ради шта год хоће и једноставно, ако гледамо са тог аспекта, ту би рецимо та већа улога америчке администрације, као начина притиска на Куртија, била нешто што би могло да буде корисно“, сматра Митић.
Међутим, неизвесно је какви ће да бити резултати избора.
Према Митићевим речима, извесно је да САД може себи да приушти да не буде на Балкану и да се не бави толико Косовом, односно да смањи свој интензитет деловања.
„ЕУ то не може, Немачка не жели, она жели да игра ту кључну улогу и има те одређене механизме, али ако Немачка не промени приступ и настави са политиком коју смо имали под двојцем Шолц-Бербекова то је изузетно лоше за српске националне интересе и свакако да би требало да учинимо све да не дође до тог континуитета, односно да се таква политика промени колико је год то могуће“, закључио је Митић.
